Italija.Mesto na domak Venecije u koje sam prvi put vratila sa svojih 14.Mesto kom sam obećala da ću se vratiti i kom sam se iznova vraćala.

Prelepa Italija,more ,bezobrazna Italijanka koja me ubeđuje da lažem da su mi ukrali neke stvari direkt iz ormana sobe i zbunjena ja.

Nije znate do tih nekoliko stvari odeće.Stvar je do njenog napadnog i optuživačkog stava.

I nije stvar ni u tome što mi je 5 puta napomenula da sam iz s iromašne zemlje i da njoj ne treba to nego u tome da se sve svelo izgleda na sistem krađe i napada.

Što smo usvojili napad je najbolja odbrana.

Nije stvar u tome što moguće ona nema veze sa tim nego što optužuje odmah i to mene pokradenu kako sam izmislila radi odštete koju nisam ni tražila.

Važno je što je sistem optuživanja momentalno onog drugog a da pri tom pojma nemamo ni ko je ni kakav je,ni kako je odgajen ni u kakvim je uslovima živeo zaposeo svet.

Ukrao nam poneku stvar.

Ali ponajviše...počinje ozbiljno da nam krade osećanja.

Nakon 3 sata njenog ubeđivanja da se to dogodilo samo meni u tom hotelu u proteklih 100 god i 3 dana nervirnja viđam Ruskinju kako joj objašnjava nešto i buni se i istu nju kako sprovodi isti istem na drugom jezuku.

Odlazim iz nečega što sam mislila da je bajka makar na 7 dana sa nekakvom tugom i stegom u grlu.

Ne radi se znate o tih nekoliko stvari već o osećanjima.


NAJLAKŠE JE SUDITI I NAPADATI.

MNOGO JE TEŽE POKUŠATI RAZUMETI I OPROSTITI.

NAJTEŽE JE IZGLEDA OD SVEGA DRUGOM POMOĆI .


Ali tako se često zapitam vredi li?

Kad upevaju samo oni drugi.