Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
piraterija blog
Prema ideji iz istoimenog filma...

U provinciji Naftalin postojao je grad Sicilinac.Najveci u oblasti.Rekose da je ime dobio po nekoj oblasti na zapadu odakle su vodili poreklo prvi stanovnici grada.
U toj oblasti Naftalin svi su lepo ziveli.Radilo se malo, pilo i zabavljalo mnogo posle posla.Plate su bile velike, hrana jeftina, ljudi zdravi i cvrsti, posla za doktore vrlo malo, uglavnom zbog tuca, pucnjave i ranjavanja i prebijanja.

A onda u tu sloznu i sretnu provinciju na istoku dodje jedan vredan i plasljiv covek.
Posle pocetnog ruganja, u nekoj pijanoj noci smislise da ga ozene jednom maloumnom devojkom koju su mnogo puta maltretirali pa da napokon i ona nadje mira.A dvoje plasljivih ionako idu zajedno...

Nazvase ga Malisha, iako nije bio malen rastom, ali je cesto to bivalo i smrdisha, takodje bez razloga.

A Malisha je bio pametan i umeo je sa rukama.Poceo je da pravi hleb, prvo.Uskoro su mnogi dolazili kod njega po hleb.Bio je lep,mekan,trajan, cak i jeftiniji nego kod drugih.Uskoro je imao finu guzvu u svom kiosku radnji.Ostali sicilinchani nisu isprva primecivali koliko ljudi kupuje kod Malishe.
Sve dok se u kafani ne pozali jedan pekar, starosedelac.

Drustvo iz kafane pokupi motke i uputi se ka Malishi, probudise ga jer je jos bilo rano za jutarnju smenu, nije jos bila ponoc.
Polomise mu sva stakla, malo ga izudarase i naredise da od sada mora da pravi isti hleb i po istoj ceni kao i komsija pekar.Da bude kao sav normalan svet, da uziva blagodeti standardizacije i civilizacije.

Radio je Malisha kako mu naredise i iako su primetili sicilinchani da mu je hleb sad manji i skuplji, opet je nekako bio meksi i sladji, pa mu ostadoshe verni kupci.
Uskoro su i ostali zitelji Naftalina , kad bi dolazili u Sicilinac, kod Malishe uzimali hleb.

Ne prodje mnogo, opet sudije iz kafane navratise kod Malishe pred ponoc i razbishe mu sve u radnji, ali ovog puta mu nista nisu naredjivali niti ga tukli.

Video je Malisha da tu nema hleba i poce da pravi kolace, kakve ostali nisu znali da prave...
I to je bio pravi bum, jer kolachi bejahu skupi i mljackavi i cesto sa mirisom uzeglog margarina, dok su Malishini mirisali na hleb, brasno, leto, cvece, bili ukusni i nekako uveseljavali ljude.
Uvek sa redom ispred radnje, Malishi se konacno osmehnula sreca.Zena mu zatrudne, jos je nocu imala kosmare i skrgutala zubima, ali je sad umela i da se nasmeje ponekad Malishi...

Posto mu je radnja za kolace bila daleko od grada, skoro u shumi, Malishi pade na pamet da drva za peci dobija kao ostatak od pravljenja dasaka , i tako je poceo da se bavi i secom sume i stolarijom.
Zaposlio je nekoliko radnika, napravio neke mehanicke masine i uskoro je bilo puno jeftinih dasaka, kolacha i jeftinog namestaja, a lepog...

Zeleo je da mu stolarija bude sto bolja pa je poceo sam i lepak za drvo da pravi i da lije celicne ukrase....I to mu jos vise pojeftini i ulepsa svaki njegov proizvod...
Uskoro su zahvaljujuci Malishi , seljaci i gradjani Naftalina imali dobar i jeftin namestaj,lonce,lepkove, alate, kolace, maslac, cak je poceo da kupuje od trgovaca zacine i egzoticno voce, da zasladi kupcima neuobicajenim ukusima...

Uskoro zapazise Sicilinchani da im je Malisha puno napredovao i kao i svaki uspeh koji nije njihov, tako im je i ovaj smetao.
Dodjose jednog dana, polomise mu sve od kuca i alata sto je imao i dobro ga isprebijashe.

Od tada je Malisha preshao da zivi u drugoj provinciji, u susedstvu..
Slao je svoje proizvode po trgovcu u Naftalin.I pored naknade trgovcu, njegovi proizvodu bejahu lepsi i jeftiniji od ponude u Sicilincu...pa su ih mnogi kupovali....

Posto ga u novoj otadzbini nisu dirali, razvio je posao i u ostalim granama , gde god je mogao...
Tako su na kraju Naftalinci kupovali skoro sve njegove proizvode od trgovaca, a posao i bogatstvo Naftalina su se polako topili...

Njegova nova otadzbina je se sve vise bogatila jer i ostale provincije u okruzenju kupovase Malishinu robu.Malishi je jedino bilo zao zbog tuznog pogleda njegove zene koji bi ponekad ujutro uhvatio, negde ka istoku, iako stvarno nije znala u kom pravcu je njeno rodno mesto...

U Naftalinu su se drzali starih obicaja i zbog nemastine su samo vise razvodnjavali vino i pravili meksu rakiju.U obrocima su stavljali vise brasna i pirinca, namestaj i krevete su pravili od tanjeg drveta i sve tako...Smanjili su i hlebove na male i prilikom jela su ih umakali u vodu da bi se malo razmeksali...Ponekad , kad bi neki trgovac pomenuo Malishu, radosno bi uzviknuli "E te nevolje se na vreme reshismo"....

U neko vreme , nazvase Malishu imenom cooler, kao neko ko donosi jacu nesrecu od svih onih koji imaju srece...Kao antitalisman...Kad bi se neko povredio, culo bi se bajanje "pu, pu cooleru dalje od mene...."

I kockari su prihvatili tu savremenu legendu, iako Malisha nikad nije igrao igre na srecu...Znao je , ili je bar tako bio uveren, da ljudi sa srecom ne trebaju igrati igre i trositi srecu i prizivati nesrecu.
Nisu njega spasili ni alati ni pare, vec ruke i trud...

Kroz sto godina, Naftalin opuste, ugasi se i Sicilinac, samo par zgrada i magacina ostadoshe, jer nikako nisu naucili da prave kao sto je Malisha mogao...
Zaboravljenu knjigu sa receptima, posto vise niko nije jeo kolache, koristili su kao papir za svijanje cigara....

Chicha micha iz Naftalina pricha....




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 12  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar: