Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
nekomneko blog

Ponekad kad je leto već prošlo a jeseni još nema nastupa nekakvo među-doba kome jedino šetnja može dati pravi smisao.
Ljudi postanu nekako setni, a priroda tiha i pitoma.
Sve u svemu pravo vreme da čovek zastane i osvrne se oko sebe.
Jednom se za vreme takvog među doba, moja sasvim obična šetnja pretvorila u dilemu koja će me pratiti celi život.
Naime prišla mi je jedna devojka sa vrlo smešnom kapom na glavi i ćutke , očima zatražiila da pripali cigaretu.
Pošto je duboko povukla dim podigla je pogled i ponovo se ćutke zahvalila. Imala je oči koje govore. Takvim očima jezik nije potreban.
Upitah nešto tek da tišina ne pobedi a onda je sve ostalo u sećanju ostalo kao trenutak i ako smo nastavili šetnju skupa i proveli dosta vremena u razgovoru...
a onda drugi trenutak kad mi ostavlja svoj broj...
obećah da ću se javiti koliko već...
njena kapica koja nestaje u daljini i moj korak kroz razvejano lišće.
Ne pozvah nikad a od tada mnogi koraci miniše praćeni vetrom u vetar i nepovrat da stignu...
lišće koje se tako nežno ptosu trag nam zatre.
Uvek sam se pitao kuda bi me koraci odveli da sam ispunio obećanje...
Fotografija: KORACI U LIŠĆUPonekad kad je leto već prošlo a jeseni još nema nastupa nekakvo među-doba kome jedino šetnja može dati pravi smisao. Ljudi postanu nekako setni, a priroda tiha i pitoma. Sve u svemu pravo vreme da čovek zastane i osvrne se oko sebe. Jednom se za vreme takvog među doba, moja sasvim obična šetnja pretvorila u dilemu koja će me pratiti celi život. Naime prišla mi je jedna devojka sa vrlo smešnom kapom na glavi i ćutke , očima zatražiila da pripali cigaretu. Pošto je duboko povukla dim podigla je pogled i ponovo se ćutke zahvalila. Imala je oči koje govore. Takvim očima jezik nije potreban. Upitah nešto tek da tišina ne pobedi a onda je sve ostalo u sećanju ostalo kao trenutak iako smo nastavili šetnju skupa i proveli dosta vremena u razgovoru...a onda drugi trenutak kad mi ostavlja svoj broj...obećah da ću se javiti koliko već...njena kapica koja nestaje u daljini i moj korak kroz razvejano lišće. Ne pozvah nikad a od tada mnogi koraci miniše praćeni vetrom u vetar i nepovrat da stignu... lišće koje se tako nežno ptosu trag nam zatre. Uvek sam se pitao kuda bi me koraci odveli da sam ispunio obećanje...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 23  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

acogrizli (53)
#4, 07.01.2016 - 16:40
nislice (46)
(y)...(y)
#3, 22.08.2013 - 00:48
hvala komšinise...
22.08.2013 - 19:02
mmmilusha (50)
uvek zalimo za onim sto nismo uradili...
#2, 20.08.2013 - 20:17
ili zato što smo uradili...
21.08.2013 - 01:50
elanera (38)
Super! :)
#1, 20.08.2013 - 18:07
hvala to je samo život...
21.08.2013 - 01:54
 

Korisnik
Blogovi: tagovi
nema tagova