Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
milankliki blog
Opet sam se zagledao u jednu tacku, potpuno se iskljucio i odvoio od svih koji se nalaze oko mene. Ne fizicki, tu sam, ali ne cujem nikoga kao da nisu tu, kao da niko nije ni bio pored mene. Pogled je uperen u neku tacku ali ne doseze do nje, malo dalje od oka se gubi negde u praznini a misli, misli navedene prazninom u meni lutaju negde u proslost, ne znam ni sam gde, onda se i one izgube poput pogleda i tek tako isceznu. Sve mi se cini kao da je taj trenutak beskonacno dug, to je trenutak neke samoce. Od jednom se trgnem, ponovo cujem ljude oko sebe i shvatam da se meni obracaju.Shvatam da je taj beskonacni trenutak nasao svoj kraj i da je trajao samo nekoliko sekundi.Ali, za tih nekoliko sekundi u glavi mi je prosao skoro ceo zivot pred ocima. Ponovo sam proziveo deo proslosti koja je ostala urezana duboko u mom umu, ponovo sam imao priliku da osetim nesto sto je nestalo, da vidim nesto cega vise nema, da cujem one koji su uvek bili uz mene ali vise nisu, otisli su a ostala su samo ta oronula secanja koliko mi je tesko sto sam opet bio sa njima toliko pokusavam da prikrijem osecaj tuge jer ih vise nema i zauvek su otisli. Nastavljam pricu sa ljudima i ponasam se kao da se nista nije dogodilo, a taj tren cuvam duboko u sebi, u onoj istoj praznini iz koje je i potekao kako bi uspeo makar malo da je popunim. Taj tren cuvam za sledeci put kada bude vreme da se prisetim svega toga i kad me ponovo ista praznina bude savladala na nekolilo sekundi ili, JEDAN TREN!


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline milankliki (22)
Srbija, Srednjebanatski okrug, Zrenjanin



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa