Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dusan76 blog

Beseda o koracima (fragmenti)

Otvarajuci garderober da uzmem svoj kaput, pronasao sam vlas njene kose na reveru. Stajala je tu, na prvi pogled onako nehajno, i stekao bi se utisak da bi je i najmanje pomeranje kaputa sa ofingera oborilo na pod. Dodirnuo sam je rukom ovlas, nezno i pazljivo, kao sto sam do tada dodirivao I nju, kao sto sam je nezno i cvrsto grlio i pripijao uz sebe kada sam je poslednji put video. Tu, na peronu broj sedam, ispred autobusa kojim je odlazila… Na autobuskoj stanici je tog jutra sve vrvelo od ljudi, vracali se kuci posle novogodisnjeg ludovanja, stvarajuci guzvu i galamu koja mi nije nimalo smetala. Cinilo mi se da smo tu samo ona i ja, i to vedro, prohladno januarsko jutro… Da, tada je, naslanjajuci glavu na moje rame, ostavila vlas svoje kose na kaputu. Kao kakav znak, putokaz, podsecanje na nezaborav, zavet…. Imali smo vremena za jos jednu cigaretu, nervozno popusenu u ritmu kucanja srca i nemira koji je vladao njime…. I imali smo vremena za jos jedan pogled, osmeh i poljubac…

Pazljivo sam izvukao kaput iz svog ormara, plaseci se taj deo nje ne spadne sa njega. Medjutim,ostao je tako cvrsto pripijen za rever, da mu cak ni strujanje hladnog vazduha napolju nije mogao nista. Neka energija i nesto nama neobjasnjivo su, ipak, bile jace od prirode I njenih zakona, za koje sam ja uvek bio uveren da su nepobedivi. Potpuno nesvesno sam te veceri, spremajuci se da prosetam, obukao isto ono sto sam imao na sebi i tog jutra kada sam je ispratio – dzemper, farmerke, koje je ona birala i koje su mi izuzetno dobro stajale zahvaljujuci upravo njoj, i oko vrata sal, koji sam jako voleo, inace, a koji je ona jednom nosila, jer joj se dopalo kako joj stoji kad je tog jutra krenula na posao.Te veceri je grad izgledao uobicajeno, sve je bilo kao i inace,ili mi se mozda tako cinilo. Jos uvek okicen novogodisnjim svetiljkama i atmosferom koja nije popustala ljude, iako smo vec dobrano zagazili u drugu polovinu januara. Hodao sam lagano, nogu pred nogu, zagledan u sve te sljastece kristalice, u prozore zgrada, razmisljajuci kako svi ti ljudi rade neke potpuno normalne i jednostavne, a u stvari jako lepe stvari: gledaju zajedno TV, veceraju, igraju se sa decom, razgovaraju…. Svaki korak koji bih nacinio bio je posvecen njoj. Ne bih bas to mogao da objasnim. Pazljivo sam ih birao. Sve one savrsene korake I pokrete sam posvecivao njoj, a one manje savrsene ostavljao za sebe… Medjutim, nisam mogao da se otmem spoznaji da su i ti nesavrseni bivali sve bolji i sve blizi savrsenstvu … Shvatio sam da nema nikakve svrhe brojati ih, jer su se oni merili hiljadama. I uz svaki korak je isla po jedna lepa zelja namenjena njoj…

Usao sam u sobu tiho, gotovo necujno. Tako radim u poslednje vreme. Postao sam tih…cisto da ne probudim sobu,jer bi me u protivnom pitala: “A gde je ona?” Ni kafu gotovo da vise i ne pijem, jer se uvek po navici uhvatim za dve solje i naspem vode onoliko koliko treba da bi se skuvale dve jutarnje kafe, one najlepse…. Zakoracio sam, skinuo kaput , ali ovog puta na dzemperu opet ugledao onu istu vlas kose…. Ostala je tu, cvrsto se drzeci. Svukao sam se, legao, trudeci se da ne obracam paznju na to kako cu leci i u kom polozaju zaspati. Ali opet po navici, ili sta vec, zaspao na jednoj , ostavljajuci mesta na drugoj strani jastuka….



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 6  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

acogrizli (54)
#2, 04.01.2016 - 22:56
Hvala, Aco! :)
05.01.2016 - 13:53
nislice (47)
(y)
#1, 25.09.2013 - 20:56
Ne znam tacno sta znaci ovaj emotikon, ali, hvala u svakom slucaju na odvojenom vremenu za citanje mojih reci :)
26.09.2013 - 00:38