Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

Udala se kao veoma mlada.Svi u porodici su je tapšali po ramenu kada je postala žena poznatog hirurga 15 tak godina starijeg od nje.

Odustala je od fakulteta već u prvoj godini,kada je na svet donela prvo dete.Za 2 godine došlo je i drugo.Pa onda i treće.

Ono malo drugarica sa kojima se nekada družila prestalo je da bude u kontaktu sa njom.One su izlazile.Muvale se.Menjale muškarce.Putovale.

Dok je ona brinula o petočlanoj porodici njihova najveća briga bila je kako da ukombinuju novu bluzu i nešto starije pantalone.

Ona je večito bila u kući i brinula se da svaki obrok bude na vreme i topao.Ne daj Bože od juče.Da kuća bude sređena a deca vaspitana.

Čekala ga je.

Da se vrati sa noćnih dežurstva.Da ga zagrli.Taj zagrljaj bio je kao nekakav spas.

Nije da nije pomislila kako bi bilo da je bila na mestu svojih vršnjakinja.Kako bi bilo da se za promenu malo opusti.Odmori.Smeje iskreno i iz srca.Izađe sa društvom i napije se…

Blesavi i radi male ludosti umesto što večito ide po kući i ukorava druge.

No opet…ne bi se ni sa kim menjala.

Ona je imala porodicu.Jedan predivan svet kakav je,bila je uverena, želela svaka žena!

Zaglavljena u tom neprestanom krugu,često nije uspevala da čuje vapaje sopstvenih potreba i želja.

Šapat koji ju je uporno posćivao u snu ali kog izjutra nije mogla da se seti.

Uvek je neko bio preči.

Za sve.

Ona je bila uzorna žena koja ima skladan brak.Poštena i smerna.

To je za nju bilo sasvim dovoljno.Barem je tako milila.

Ništa gore kada sopstvenim uverenjima izigramo sebe.

Godine su prolazile.

Njena lepota je zadržala sjaj.Ali neprestana briga o drugima namakla joj je nekoliko bora na lice baš kao i višak od nekoliko kilograma.

Još uvek je imala svoj svet.Onaj koji je,beše uverena,čvrst i postojan jer ga je godinama gradila.

A onda…

Jednoga jutra se promenilo sve.

On je otišao iznenada.

Bez ikakvog premišljnja .Rekao joj je da je zaljubljen u drugu.

Ona je ostala sa svojom decom.I čitavim razrušenim svetom koji više ništa nije moglo vratiti na mesto.

Pune 2 godine je provela kao u zatočeništvu.

Pitajući se šta je to uradila da sve sve tako dogodi.

Gde je grešila.

Čime je ovo zaslužila.

Porodica ju je krivila i optuživala govoreći joj da je žena uvek odgovorna za sve.

Odjednom se promenilo sve.Kao da su dočekali priliku da je gurnu u ambar.Tapšanja više nije bilo.Samo ona gorka napetost koja je sekla tišinu.

Očajnički je preživljavala dane pronalazeći utehu u dečijim osmesima.

A onda…

Onako polako…

Koračajući na prstima kroz dane…

Počela je polako da otkriva neki drugi svet.

Svet u kom ništa nije na svom mestu.

Svet u kom se mišljenja ne poklapaju.

Svet u kom nije greh promeniti mišljenje niti odstupati od tuđih.

Bol joj je je pokazao prozor sa kog su se prostirale njene istinske želje.

One malene stvari koje je godinama priželjkivala a nije se usuđivala da za sebe čini.

One malene stvari koje nije imala vremena da čini boreći se neprestano da ugodi drugima.

Miris slobode koji nikada pre gotovo da nije osetila rasprostranio se njenom dušom.

Mislila je da je imala sve ako se samo uklopila u šablon savršene žene po društvenim standardima.

BIla uverena da sve treba tako da čini zato što tako treba.

A zaprvo je samo bila zatočenica tuđih mišljenja.Sopstvenih uverenja njima prouzrokovanim.

Kako biti pošten prema drugima ako prema sebi nisi?

Možda je sve bila samo laž.

Onaj prošli svet u kom je živela.

Samo fazada od predivnog cveća i kamenčića.

Fasada kojom se prikrivao bol.

Koji je osećala duboko u sebi čitavih tih godina.

Fasada koju su činile suze koje nije isplakala.One koje je pretočila u lažne osmehe.

Svakim je danom shvatala da ovaj svet ima toliko nijansi svetlosti i boja za kojenikada nije znala.

Ne ukazuju se one svakome.Samo onima koji umeju da ih vide.

Shvatila je da upravo ta ubeđenost da će nešto biti i ostati i tvrdoglavo i očajno pridržavanje za nju namaču rešetke i okove.

Tada je polako počela da spoznaje sebe.

Pravu sebe.

Korak po korak.

Dan pod dan.

Milimetar po milimetar duše.

I nije više krivila bivšeg muža nitu sudbinu.

Spoznaja da ništa u životu ne mora jer ti postavljaš sebi neka pravila…

I da sindrom savršene žene po standardima ne garantuje ništa….

Bol kojim se prošetala.

Podaril su joj spoznaju i spokoj.

Krila.

Svet.

Ne,nije želela da tako bude.Nije to birala.

Ali je nastavila dalje bez ogorčene duše.

Ima li išta važnije od toga?

Konačno je uspela da razazna…

Šapat sopstvenog srca.

TOLIKO LJUDI DANAS ŽIVI U JEDNOJ MALECNOJ KUĆICI SA VRATIMA ZABRAVLJENIM NAMETNUTIM SHVATANJIMA,IZVAN KOJIH SE ODVIJA ČITAV JEDAN SVET!



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 15  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

nislice (46)
(y)...(y)
http://www.youtube.com/watch?v=d-JPLkae4f0
#2, 08.10.2013 - 19:17
Pozdrav prijateljice:)
09.10.2013 - 22:23
potisje (39)
To je prava zena za mene.
#1, 08.10.2013 - 13:34
Misliš?:)
09.10.2013 - 22:22