Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
piraterija blog
Kako pojasniti razliku izmedju osecanja i emocija....Obicno ljudi odmah pohrle da ubace i osecaje, senzacije cula, a eto odmah i reci senzacija, osecaj, informacija koju primamo preko cula...
Zapetljano u jeziku i prilicno zamuceno...

Ajmo prvo osecaj, iako podseca na osecanje, a i dalje na secanje...
Znaci osecaj, senzation, je samo ono sto primite preko 5 cula, oko, uho, dodir,jezik,nos, i cula toplote i hladnoce (crnci nemaju ovo poslednje)...Samo napominjem da osetite koliko uskogrudo gledamo na coveka, i da se drzimo recenice 5 cula ko pijan plota...

Osecanja dalje podsecaju na secanja , ali da bi napravili razliku koja je jasnija, uzmimo da se kod osecanja ne desava secanje...osim u smislu uzroka, ne u smislu rekapitulacije,prelistavanja,uporedjivanja....
Ovo vestacki naglasavam zato sto ljudi koji su EGOcentrici to ne primecuju, koji su EGOmanijaci, to ne primecuju, koji su EGOisti to opravdaju opstim samoprezivljavanjem, narcisi takodje...EGO sraste za percepciju svih tih osoba i uostalom i svih nas pa treba poprilicno iskustva i rafiniranosti da se uoce detalji koji idu u paketu a razdvojivi su...

Osecanja je najbolje zapamtiti kao JIT, just in time reakcije...imate pobudu, dogadjaj koji u sekundi pretvarate u dozivljaj i tu staje sve....Naravno, taj osecaj traje neko vreme ali ne dolivate ulje na vatru....Zasto, kad je emocija sustina zivota?Zato i stoji rec emocija u ovoj poslednjoj recenici...
Sta cu ciniti ako necu osecati? E tu vec nastupa razlika izmedju osecanja i emocija...

Kad se desi neka katastrofa, ljudi shvate razliku.....
U pocetku ih ponese navika ovog doba pa upadnu u klasicnu reakciju, znaci navikli su i upadnu u emociju...Gde su u situaciji oni, skoro zaborave dogadjaj, sve posmatraju kroz dozivljaj...
Npr poplava, osim u samom startu kad je strah, posle ce biti uzbudjenost cak i ushicenost, dok misle podsvesno da su na sigurnom iako je sve okolo u haosu...Oni ce svo vreme posmatrati svoj EGO i sve posmatrati kao dozivljaj na rolerkosteru, sta se to NJIMA desava.
Medjutim, kako vreme prolazi i ozbiljnost situacije raste, dobar deo ljudi shvati i izvuce se iz emocije i vrati se na osecanja....jer ga emocija paralise i samo trosi vreme (samo pokazuje koliko vremena uzalud ljudi protrate u obicnom stilu zivljenja).
Ostali a i oni sami to protumace kao "oguglali".I deo njih stvarno i ne ume drugacije da iskljuci emocionalnost, toliko su srasli , nego stvarno i oguglaju....Zivotinje te katastrofe...
Ali deo njih je ustvari samo razlozio uobicajenu smeshu emocija i osecanja u ono sto je sustinski razlicito...

Cim prodje katastrofa, ljudi se vrate u uobicajeno ,jer su tako oblikovani od rodjenja...Ko se ne vrati , obicno ga optuze da je u posttraumaticnom sindromu....sto je opet prikaz nemilosrdnosti mediokriteta i tiranije povrsnog ....Post traumaticni sindrom je totalno druga stvar...to je psihicka bolest a ne percepcioni stav i mentalno ponasanje ...Povezano je sa jakim strahovima , osecanjem gubljenja prisebnosti, osecanjem propadanja, paranoje, ugrozenosti....na neki nacin to je naglasen strah, kazu i kukavicluk za svoj zivot koji vise ne obraca paznju an to da je uzrok prestao....
Na neki nacin to je upravo emocija , jer osoba i dalje prelistava gde je tu ona, njen ego, vrti se u krugovima svojih emocija, a osecanja, prirodni odgovor na spoljne uticaje vise i nema.
Sama generise strah, sama generise kratkotrajne relax momente, sama se ljuti, a ljutnja je sastavni deo post traumatskog sindroma.Najvise na sebe, mada to nikada necete cuti, jer EGO to odmah izbrise i ispadne racionalizacija, opravdavanje i prebacivanje na neki drugi uzrok i razlog...

Kod emocije imamo osobu koja se odvoji od tela i glave i posmatra sebe i to samo sebe i to samo usko i to vrti vrti ......
Koliko je ovde upetljanih detalja, vec vam se zavrti u glavi...
A recimo ta procedura odvajanja od tela i glave se u astralnoj projekciji zove decentracija....de-centracija...i sluzi da se objektivnije posmatra svet....ali tu kao kamera letite po okolini svojoj, praveci distancu izmedju svog uocavanja i strahova koju su egzistencijali i vezani za telo....strah od smrti , strah od bola, strah od ranjavanja,ranice...

Da se vratimo na emociju koja se non stop vrti oko vas, oko EGA.
Osim sto odnosi vreme pre neke katastrofe, sto totalno skrece paznju sa vaznih detalja u toku katastrofe, paralise i posle katastrofe....
Ovo prvo vam kao nije bitno , emocija ili TV , dodje mu na isto...
Ovo drugo ne primecujete, uplaseni ste, znatizeljni, ali je to razlog puno panicnog u reakcijama, nocna mora za onog ko bi da spasi ili ublazi opasnost...Suzenje percepcije se manifestuje isto kao glupost, jer inteligencija bez informacija takodje nema efekta...
Ovo trece je nesto kao bezvoljnost....ustvari volja postoji, nego je svest paralisana stalnim emotivnim prezivljavanjem i ciklicnim evociranjem dozivljaja....Nekad se kaze, moram to da prezivim u sebi, neka navika ili iskustvo da se ljudi zasite od tog ciklicnog vrcenja istog filma i onda na kraju prestanu i iskoce iz emocionalne paralize i emocionalnog kruga...

I svestenici imaju isti problem, nisu oni nista vise imuni na ovo, religija im ne daje oruzje za samoodbranu od ovoga....A da li postoji samoodbrana?
TV? Zabrana TV? Astralna projekcija? Joga?
Neiskusan i priglup mogu lako sve okrenuti u rutinu a efekte u suprotnost...Jogu koja naglasava jacanje percepcije o detaljima i delicima svog tela moze okrenuti u posmatranje i imaginaciju o sebi i tako pretvore jogu u EGOjogu, a to je prilicno cest slucaj. Tada imate fizicko vezbanje i osobu koja je skoro pa autista....stvara nirvanu, mirnocu tako sto se iskljucila iz sveta i zaljubila u tretmane.


Najjednostavniji savet je budite deca.
Deca padnu i ustaju....boli ali ustaju...Deca, kad im tu nisu roditelji , padnu , placu , boli ali ustaju...
Nekad deca padnu , rana, boli, ali drugari odose dalje, ustaju , boli, ne placu...nekad i ne osete bol...5 sekundi posle toga...a modrica ostane...
Zasto sam uveo roditelje....?
Pa ocigledno da oni jacaju ego deteta, a drustvo ga slabi (iako dete ulaze veliki napor da nametne svoj ego u drustvenoj strukturi, jos kao dete)...Deca koja se mnogo vise igraju bez roditelja, u drustvu , imaju sklonost ka osecanjima, a manje ka emocijama...
Ovde imate blagu sugestiju da ce internet, kompovi, posesivni i opsesivni roditelji napraviti decu koja su EMO...ali to se nece puno primetiti kad ih ima vecina u drustvu, nego ce celo drustvo postati EMO...

Ono sto je najgore je tema....emocija sasvim sigurno paralise....A reakcija paralisanog je cesto sakacenje svega i svakoga ko prekida to bunovno stanje.....Imajte to u vidu kad ocekujete da nesto pametno predlozite ljudima...

A sukob emocije i osecanja?
To je tek posebna tema....Emocija karakterise osecanja kao sitna, bezvredna, nedovoljno ubedljiva, kratka, neposesivna...Tu je odmah i stav da je posesivnost ok, jer je to prava emocija.
EMOcija trazi posedovanje , osecanje je samo reakcija na dogadjaj i prizivanje secanja na kratko.
EMOcija gradi dozivljaj od dogadjaja, uvek....dok osecanje ima dozivljaj ali je on kratak, jasan, vrlo vesto je i intezivniji, ali neprimetan jer nema vezivanja za dozivljaj, vec samo reakcija na dogadjaj.

Vecina ce se pravdati da je to stvar genetike i unutrasnjeg sklopa karaktera.To su price za malu decu, to ce vam svaki filozof reci....Naravno i biti ispljuvan.Ali postavljanje drugih pitanja, kao npr sta je to intelekt , pomaze filozofu da izvrsi rafinaciju, vecu rezoluciju pojmova i onda bolje shvata i rec karakter....shvata promenjljivost i vezanost za genetiku , shvata uslovljenost od oblikovanja tokom razvoja ali i promenjljivost rutinom i licnim oblikovanjem...

Otezavajuca okolnost za sve na ovom prostoru , u borbi protiv emocija a za osecanja je to sto ovde nemate filozofe....imate demagoge, imate grebatore imate snobove, ali pravog filozofa ovde obese o drvo jos dok je mali....smeta bre svima da i oni pola vremena budu pametni...

Imate razorenu drustvenu strukturu, imate dekadentnu akademiju nauka, pokvarenu univerzitetsku strukturu (lopovski i eticki pokvarenu)....Moj priglupi komsija (ali ga strasno postujem jer maskimalizuje svoju inteligenciju) kaze, kakvo je vreme mora covek da se razveseli emo tripovima...i pobegne u idiotizam...






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 16  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Oprostite zaboravih ono moje cuveno za one koji citaju samo 6 recenica...

Ako osoba prilikom dozivljaja necega samo konstatuje osecanja, onda je to osecanje.Ali ako razmislja o tome gde je tu ona, da li je postovana, kako izgleda drugima u toj situaciji, sta bi trebalo da uradi i sta je normalno da oseca, onda je u pitanju emocija.
Ukratko, Ako razmisljamo o sebi i EGO, u pitanju su emocije, a ako nas pogodi,izazove nesvesno ili svesno , onda su osecanja.

Ako ste emocionalni uglavnom razmisljate o sebi i egu, a ako ste osecajni onda o drugima i dozivljajima.

Nabedjene osobe i snobovi,kompleksasi, srljaju u emocije, dok im osecanja ostaju nevazna, prosta, nedogradjena, potisnuta i osvetnicka (isplivaju u erupciji)
#3, 16.10.2013 - 20:42
dragan13 (58)
#2, 16.10.2013 - 19:54
S1304 (47)
Razmišljam o poslednjem pasusu i pokušavam da se setim bar jednog našeg savremenika mislioca, koji nije dekadentan, demagog i sl. i mislim da sam uspela. Vladeta Jerotić. Šteta samo što ima 89 godina...
#1, 16.10.2013 - 13:53
Jerotic se mogao skrajnuti jer nema decu.
Svetomir Bojanin je na jedan drugi nacin prisao celokupnom svetu.A kroz deciji nacin nema dekadencije...
16.10.2013 - 15:55