Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

Ljudi žure ulicama.Niko nikoga ne gleda.Svako grabi sopstvenim koracima.Laktaju se.Guraju.Svađaju.

U jednoj firmi situacija je potpuno slična.

Podmeću jedni drugima noge.Lažno se osmehuju.Svako gleda samo sebe.

Nije li isto i na paleti života?

16 je časova.

Ljudi ostavljaju sve i žure svojim kućama.

Ona nervozno gleda na sat i žuri prema metro stanici.Ne staje.Nije primereno.

Nije zastala punih 15 godinaniti se okrenula.

Čuje njegove korake kako je sustižu i smeši se.

Najednom njeno iscrpljeno i umorno lice postaje sveže.

Njegov namćorast pogled blag.

Započinju razgovor.

Pita je kako je provela dan.

Priča mu ukratko jednu od situacija.

Priča se oteže.Nastavlja.

Uvek imaju jedno drugom šta kažu.Prokomentarišu. Ispričaju.

Želi da joj skloni pahulju koja se spustila na njen obraz.

Ne čini to.

Ona želi samo da ga dodirne.

Ne čini to.

Zna da će ga sutradan želeti još više.

Seća se kako ga je upoznala na istojmetro stanici na putu od posla do kuće pre ravno 15 godina.

Onda kada je još uvek bila u braku.

I kada je još uvek verovala u bolje sutra.

On koji je prilično stariji od nje, kao da je na svaku njenu priču gledao iz drugog ugla.

Na tom polusatnom putu….

Ispričaše njih dvoje jedno drugom mnoge strahove i tajne koje nisu ni najbližima.

Obrisaše suze

I nacrtaše osmehe.

Na istom putu ona je jedino njemu otvorila ranu.

On gorčinu istovetnih godina.

Naučio ju je da događaje posmatra drugim očima.

Ona njega da ponovo želi i osmehuje se.

Vreme je prolazilo.

Smenjivali se događaji.Problemi.Boli i radosti.

Ali tih nekoliko minuta postaše utočište za oboje.

Šta god se dešavalo i on i ona svakoga danaiščekivaše tih pola sata.

Tada bi vreme stalo.

Tada bi zakoračili u neki sasvim drugi svet.

Svet bez osuda,predrasuda.Lažnog pretvaranja ili lažnog morala.

Svet bez ljudi sa kojima smo primorani da budemo i priča koje nam nameću.

Svet u kom obraćamo pažnju na radost snega ili sunca.

Snagu vetrova ili kiša.

I u kom te neko pažljivo sluša želeći da te razume.

Svet u kom ti nije jedino stalo da zaštitiš i sačuvaš samo sebe.

Svet koji svi želimo ali se na putu do njega zaglavimo u nekom sasvim drugom.

A onda se predamo i dignemo ruke ne želeći da se borimo za onaj koji smo želeli.

I lagano umiremo do smrti.

Seo je pokraj nje u metrou.

Ponekad nije ni pričala.

Baš kao sada.

Kao da je najviše voleo baš te moment.Kada se priča nastavljala pogledima.

Čitao je iz njenih trzaja,pokreta.

Boje glasa tek po neke reči koji bi razmenili.

Koraka.

Tuge ili sjaja u očima.

Slutio sa drhtaja njenih usana.

Svakoga dana želeo ju je više nego predhodnog

Baš kao i ona njega.

I znao je…

Nije više bilo važno šta se dešavalo i šta će biti.

U tih pola sata…

Stao je čitav jedan život.

Tako važniji od onoga koji su nam dodelili.

Ne žali ni za čim, jer je uspeo da bude deo njega.

Kada se jednom ne bude pojavila…

Nastaviće da luta ulicama besmisla do ništavila.

Ne…

Nije želeo ni da pomisli na taj momenat njegovog umiranja.

Ne,jer je sada tu.

Jer je uspeo da sa njom dodirne raj.

Smešila mu se.

BIla je ista kao i pre 15 godina.

Kao da se ništa izmenilo nije.

Čini se čak,i lepša.

Izašli su iz metroa.

Svako je krenuo svojom stranom života.

On svojoj porodici.

Ona detetu koje je sama odgajala.

Sve…

Do narednih 16h.

Da,postoji ljubav bez dodira.

Postojiželja koja je veća nego i sama ljubav.

Postoje priče koje se nikada ne ispričaju do kraja i zato ostaju upisane u večnost.

Ko zna…

Možda se jednom negde nastave.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 18  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

mozda - bas tako pozzz
#4, 24.12.2013 - 20:48
cica52 (64)
Kao epizoda scene iz knjiga Mir Jam.Lepo,nostalgicno i zaboravljeno.Sve cestitke!
#3, 22.12.2013 - 15:26
Hvala Cico
Moguće nije popularno ali je meni jedan od omiljenih postova
Pozz veliki
22.12.2013 - 19:47
matoritaxi (63)
...i biću srećan/na
#2, 22.12.2013 - 14:48
Nego:)
22.12.2013 - 19:46
#1, 22.12.2013 - 13:24
kisssssssssssssssss
22.12.2013 - 19:46