Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

Osetio je blagu strepnju dok je koračao ulicama svog rodnog grada.

Gazio je istim onim kaldrmama na kojima je kao dečak prodavao na tezgama.

Svakoga dana , tada, gradićem su prolazile raznorazne dame i damice.

Sve su bile mirišljave.Obučene po poslednjoj modi.Sa nosevima zabodenim u nebo.

Retko su progovarale sa trgovcima.Nadmenost ih je sprčevala u tome.

Jedna devojka u ritama mu je trčeći okrznula rame…

Ispustio je kafu za poneti koja se rasula po asvaltu.

Izgovorila je jedno tanušno izvini.

I neizmerno ga podsetila na nju.

Ženu zbog koje je ponovo posetio grad.

Sećao se kako je i umrljana prašinom,raščupane kose imala nešto što sve te Gospođe imale nisu.

Čistu dušu i snove.

Svakoga dana, tada, ranio je na ulice ne bi li ugledao njen osmeh.

Gledala ga je stidljivo,kao malena devojčica.

Pogled joj je često bio preplašen.

Prodavala je tada.Baš kao i on.A ljudi bi često kupovali samo zbog čašice razgovora sa njom.Umela je da sluša,seća se.Da sluša i osmehuje se.

Retko ko to ,od srca, ume.

Svega se seća kao da je danas bilo.

I kako je poljubio njene nikada netaknute usne.

I kako su imali čitav svet pod vedrim nebo prepunim zvezda.

I obećanja kako će zauvek biti zajedno.

A onda…

Zadržao je dah ne bi li zaustavio suze.

Onda se setio kako je jednoga dana rekla da odlazi.

Kao da mu je grudi rasparala ostavivši ga bez vazduha.

I još je tvrdila kako je to najbolje za oboje.

Nakon nekolioko nedelja patnje…

Izašavši na iste one ulice da tezgari…

Ugledao ju je.

Koračala je u jednoj od onih haljina o kojima je sanjala.Nije se više osmehivala.

Gledala je baš kao i one gospođe,nadmeno,nosa zaparanim u nebo.

Kraj nje je bio čovek dosta godina stariji od nje.

Njega… nije ni primetila.

Njen pogled sada je bio sužen.Oivičen.Okovan pravom linijom.

Postala je jedna od njih.

Onih koje su oboje gledali svakoga dana iz prikrajka.

Često i komentarisali.Ponekad ismevali.Ponekad ih gledali sa uzdahom.

Trag tog susreta zauvek se urezao u dušu mladića.

Mesec dana nakon toga otišao je kod rođaka u Ameriku.

Trebalo je to da učini ranije ali nikada nije želeo.Nije jer tada ne bi mogao da se raduje svakom danu u kom će je ugledati.

Sada je za takav korak bilo pravo vreme.

Steći će.Steći će sve ono o čemu je ona sanjala.Vratiće se onda kada bude mogao to da joj priušti.

A onda…

Onda će zauvek biti srećni.

Nije se libio tamo da radi niti jedan posao koji će mu omogućiti novac.Dečak,mali trgovac iz gradića nakon 15 godina postao je bogat čovek.

Stekao je više od onoga čemu se nadao.

Sada je trebalo da dođe po nju…

Ugledavši oronulu kuću koja je bila na adresi koju je pribavio još u dalekoj nam zemlji…

Tek što se primakao ugledao je nju.

Bila je u ritama.Baš kao i nekada.

Nije biloni traga od skupih haljina u kojima ju je viđao poslednjih nekoliko susreta.

Prostirala je veš i umorno zurila u nebo u dvorištu kuće.

Nije više imala onaj osmeh.Niti sjaj u očima.Nadu koja je činila njeno biće niti snove.

Bezvoljno je zurila pripalivši cigaretu.

Sa kilogramima viška nagomilanim oko struka.

I vikala na 3 devojčice koje su se motale oko nje.

Ne…nije to ona.

To nije mogla da bude ona.Samo ona ne.

Nije stvar u izgledu.Izboranom licu ili kilogramima.On nije mogao da prepozna njen pogled.To je sada bio pogled druge žene.

Pogled pun bezvoljnosti i gorčine.

Pogled…

Besan na ljude.Svet.Život.

Izgovaranje njegovog imena ga je trglo.

Glas je bio identičan uprkos godinama.

Ali tek što ga je dozvala…

Neki muškarac je dreknuo na nju i ona je utrčala u kuću a za njom i devojčice.

On se odmakao.

Trčao je dalje što su ga noge nosile.

Ne…nije to ona.

Uprkos svemu nije želeo da poveruje.

To nije mogla biti ona njegova devojčica…

Ko zna gde je ona.Ko zna koji je vetrovi života odnesoše.

Možda u telo i lik neke druge nevine i čiste duše koja još uvek veruje u snove.

Trebalo je da zna…

Ona je nestala još onda kada je na sebe obukla skupe haljine.

Uostalom čak i da je želeo nešto…ona je sada imala život a on nije bio deo njega.

Sada je imao sve ali više nije imao nju.

Niti je ona imala sebe.

Otrčao je do automobila i nestao.

Ponovo u drugu zemlju.

Ponovo što dalje.

Iako je sada dobro znao…da od sebe nikuda pobeći ne može.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 14  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

niba (52)
#1, 06.02.2014 - 17:22
Pozz Nibo:)
06.02.2014 - 18:47