Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

SVE SMO MI JEDNOM IMALE ...NJEGA

Drage moje…

Sve smo mi imale tog nekog ko je bio naš čitav svet.I sve smo veoma dobro znale da smo mu samo još jedna recka.

Moguće isprva nismo to sebi priznavale.Jer bilo je beskrajno čarobno uživati u svom onom zanosu,bajci koju nam je poklanjao.

Verovale smo ili bar želele da verujemo da je baš on onaj pravi.A on je tu sliku tako vešto dočaravao.

I sve smo smišljaljale paklene planove kako ćemo ga oduvati kada se ponovo pojavi nakon što je otišao.I kršile zakletve čim bi ponovo ugledale njegov čaroban pogled.

I sve smo najpre izdale sebe vraćajući mu se i pristajući na mrvice.

Al ne vredi.Ponekad se protiv srca ne može.A ni protiv sebe.

Koliko god da ste ponosne…

Barem jednom…tako je bilo.

A ja reših da pozovem tog mog.

Od tada.

Završilo se sve.Ali sam ja još uvek zadržala nekakvu iluziju.Oživljavala sećanja iznova.Pitala se gde sam grešila.

Još uvek me je nekako sve to bolelo.Kao da mi je neko oteo deo sebe.Kao da je čitava priča samo na pola ispričana.

Elem pozvah ga.Pa kako bude bude.

Atmosera čarobna za početak.

Ponovo on i ja.

Vratilo mi se u glavi sve.

To je on.Onje nekako moj.Uz njega sam sigurna.

Uz njega svet izgleda lepši.

Ali ubrzo,nakon što ispraznismo čaše, nastade neki muk.

Tišina teža od okova.

Gledam ga.

Gleda on mene.

Nakon samo nekoliko njegovih reči shvatam da sam tu priču izgleda živela ja sama.

Govori mi kao nekoj tamo.Kao da ništa nije ni bilo.I ma koliko njegove reči ljubazno zvučale…postoji ona crta koja nas toliko razdvaja.Jedno od drugog.Od nekadašnjih nass.

Ali…

On je bio moj čitav svet.A ja njemu verovatno samo tamo neka.Prilika za sex ,malo zabave ili šta već.

Kako je onda uspeo da odglumi sve to? Svu tu bliskot? Čemu??????

On nastavlja.

Opet ono nezainteresovano.Kao da sam bila onomad sa nekim drugim.

Gde je izgubio sve one reči koje su me i nakon rastanka pratile?

Svu onu čaroliju?

Primiče mi se.

Želi da me poljubi.

Glave nam se približavaju.

Odjednom slika postaje tako kristalno jasna.

Odjednom kao da sam izašla iz svoga tela i sve posmatram odozgo.

Jasnim očima.

Oštrijim umom.

Odjednom…

Ova priča nema veze sa onom što smo imali.

Odjednom je sve tako obično.Površno.Jeftino.

Shvatam da sam čitavo vreme volela i živela iluziju.

Priča nešto.Kako je imao još neke u međuvremenu.Kako sam bila ovakva i onakva.

Shvatim da me zaprvo nikada nije ni upoznao jer nije ni želeo da me upozna.

Šteta.Ni pokušati upoznati biće koje bi život dalo za tebe.

Pogledi nam se ukrstiše.

Jel moguće da je na spram mene onaj o kom sam toliko sanjala?

Zar je moguće da je ovo susret koji sam mesecima planirala i zamišljala?

Zar je moguće da je baš on uzrok svih onih neprospavanih noći i maratonskih razgovora sa mojim prijateljima?

Zar je moguće da sam ga toliko volela?

Zar je moguće da ovaj čovek ne poseduje niti jednu jedinu iskrenu emociju?Ka onome što smo imali barem?

Šta je dođavola meni pa uporno teram od sebe one koji me vole?

Kao da namerno želi da se petljam saovakvima i knjim sebe.

Ovaj čovek kraj mene uporno pluta po površini.

Razmišljam kako možda ima sve ali zaprvo nema ništa.

Možda će večito tražiti potvrde u drugim ženama.

Ne znam.

Zar je to i važno?

On me je naučio kako se voli.

Pružio mi krila.

A sam je ostao u prašini.

Hvata me neka jeza.

Opet se približava.Stavlja mi ruku na butinu.

Za trenutak me prevari iznova onaj osećaj.Tada nam se usne spojiše.

Ali srce…srce je ovoga puta govorilo drugačije.

“Znaš ,ti si bio neko koga sam najviše volela.

Zaprvo obožavala.

Ali sada…sada je vreme da odeš.”

Ubrzo zatim gledam kako se odvozi u svom crnom automobilu.

Niz bulevare.

Verovatno ide kod neke tamo, koja se još uvek bori sa sopstvenom iluzijom.

Odjednom kao da mi je kamen pao sa srca.

Kao da sam konačno slobodna.

Kao da…

Mogu sve što poželim.

Kao da odjednom primećujem osmehe ljudi koji me vole a za koje sam tokom svih tih meseci nestala.

Kao da…

Ponovo živim.

Bio jednom …on.

Sa njim je bila neka nekadašnja ja.

Vreme je za neke nove ljude.Vreme je za real life.

Srećno ti bilo,ljubavi moja nekadašnja.

P.S: Ponekad bežimo od onih stvari sa kojima treba da se suočimo.

Ponekad se plašimo da se suočimo sa stvarima o kojima sanjamo.

Svima koji poseduju avete prošlosti preporučujem susret.

Ne može se dalje dok se ne raščisti sa njima.

Dok se ne raščisti sa sobom.

Računi se ne mogu izmiriti bez susreta.Ostalo je iluzija.

Nakon vremena udaljenosti slika je potpuna i jasna.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 14  |  negativni glasovi: 3

Napiši komentar:

ravgor (54)
#4, 10.02.2014 - 18:30
anna73 (43)
"Nakon vremena udaljenosti slika je potpuna i jasna."
PozZz
#3, 07.02.2014 - 16:41
Pozdrav prijateljice veliki!
07.02.2014 - 23:36
Bravo!
#2, 07.02.2014 - 10:24
Hvala Ti Vanja!
07.02.2014 - 23:37
srna1 (52)
Vreme je za real life.
#1, 07.02.2014 - 10:09
Krajnje:)
Ali nije mi žao
neka je bilo:)
07.02.2014 - 23:38