Šta očekujem od života?

Pitali su me.

Da vam iskreno kažem...sve što sam očekivala ispalo je drugačije.Imam često utisak da se Bog smeje našim planovima, onako od srca.

Zato je meni na neki način pomalo žao ljudi koji večito mole Boga da im da ovo ili ono.I onih koji uporno zacrtavaju planove hodajući po jasnoj liniji ambicije.

Naravno...

Nekako u sred svog tog ludila gotovo svi očekujemo da nas neko voli i mi volimo nekoga.

Niko ne zastane da se zapita zašto uporno traži pogrešne.IIi zašto je zaglavljen godinama u vezi bez ljubavi.Ii zašto nema uspeha u startovanju.

Svi jurcamo i tražimo uporno.

A ako i dobijemo to što tražimo grabimo još.

I uvek je tu neko kog možemo da okrivimo za naše loše izbore.Loše odluke.

Sve smo mi izveštili.I da do tančina znamo nečiji život.I da pametujemo,kritikujemo...

Samo jedno očigledno nismo.

Da najpre pođemo od sebe.

Ko smo? Šta smo? Gde se nalazimo? Šta želimo od života?

Zašto nas nerviraju nebitne stvari ili ljudi?

Zašto više ne posvetimo pažnje realizaciji nekih stvari koje su nam važne?

Zar smo baš od svega digli ruke onda kada smo prestali da sanjamo?

Zašto lakše prihvatamo tugu nego sreću?

Šta očekujem od života reći ću vam...

Očekujem da postanem smirenija i staloženija.

Očekujem da manje k srcu primam nebitne stvari.

Očekujem da se ne trošim na ljude koji nisu vredni i da energiju čuvam za one koji me vole.

Očekujem da poraze prihvatam kao nove početke.

Očekujem da nastavim da se radujem kiši i snegu kao malo dete.

Očekujem da...

Postanem bolja osoba u svakom pogledu.

Barem svakoga dana po mrvicu.

Pa se postavim na mesto svih onih u koje bih i pokušala da uperim prst.

I prestanem da ikome u vezi ičega sudim.

Očekujem da se ne suprotstavljam pre negopokušam da razumem.

Očekujem da postanem svesna da je život najveći dar i da ga treba iskoristiti.

Sam po sebi.

Bez ikakvih očekivanja ili planova koje treba ispuniti.

Da je dar…

Posipati po njemu i radost,i bol i i suze i smeh...

I sve jednako voleti.

Očekujem jedino ...

Da svakoga dana radim na sebi.

A ostalo...

Kako mi Bog da.

Al ne zaboravite Bog je u svima nama.

I on nas određuje kroz naše činjenje,reči i dela.

Očekujem da svojim doprinosom učestvujem u tome.

Stvaranju sopstsvene sudbine.

E to vam je dragi moji najteži posao.

Kako seješ tako žanješ,kažu.

Verujem im.