Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

SVET JE ONAKAV KAKVIM GA MI UČINIMO DA BUDE!

Probijam se kroz užurbanu masu.Ulazim konačno u prepun autobus.Tamo svi imaju one malecne slušalice u ušima.Niko ne čuje nikoga.

Niko ne gleda ništa.

Svi samo zure u male ekrančiće i nešto tipkaju.

Imam osećaj da sam dospela na nekakvu drugu planetu.Da je vreme nesmetano prošlo pokraj mene i ne osvrnuvši se.

Zarobljena večito između ljubavnih rastanaka,krajeva i početaka...

Pitam se koliko nam svima život prođe u jednoj letargiji,a da se i ne zapitamo šta bimo mogli kad bi se samo malo potrudili...

Koliko nam prođe…

A da ne skupimo snage, pogledamo sudbini u oči i kažemo ovo ću od danas drugačije makar me koštalo!

Koliko je u stanju jedan čovek danas da iz korena promeni svoj život?

Pitam se kada smo to digli ruke od sebe i počeli da se zadovoljavamo onim što nam život nudi?

I koliko je teško nastaviti? Oprostiti i nastaviti?

Lako je reći.Lako je nastaviti.Mnogo je međutim teže pomiriti se sa sobom i ostaviti neke stvari tamo gde im je mesto.

Otvaram mail na telefonu.

Kad tamo...fotografija od koje mi zastaje dah.

Onako u gužvi, stojeći na jednoj nozi...zurim u nju...

More i njih dvoje kako se vole.

Ništa u životu savršenije videla nisam.

Sećam se...

Tada...

Ta moja prijateljica iz Londona…

Dala je otkaz jer ju je šef maltretirao.Pri tom je radila u zaista velikoj kompaniji na Kipru i imala pozamašna primanja.

Kada sam je pitala kako je to maltetira,odgovorila mi je ...

Svako jutro me popreko pogleda i dobaci mi nešto.Ne treba mi to u životu.

Na moju konstataciju da je u Srbiji veoma teško pronaći posao,da nije trebalo ishitreno da donosi takve odluke, ona je samo odmahnula glavom i rekla… svuda je teško.

Izvadila svoj koferčić koji je uvek nosila sa sobom i rekla mi...

Vidiš ovo...to je moj privremen posao.Pedikir i manikir.Tu je čitava oprema.Dok ne nađem onaj koji mi odgovara.

Da se razumemo,dotična ima završen koledžu Londonu.Školovana je i visoko obučena za marketing.

Dva dana kasnije rekla je da se konačno zaposlila kao sobarica u „Four seson“ hotelu.Zgranuta što je napustila onakav posao ne bi li čistila sobe samo sam klimnula glavom u čudu.

Rekla mi je da je nastavila da traži posao.

Ali da fizički rad ponekad dobro dođe.

Ubrzo zatim udala se i vratila u rodni London.

Tamo se zaposlila kao šef jedne takođe velike kompanije.

Koliko sam čula, muž joj je prebogat.

Međutim…

U pismu od pre neki dan je fotografija sa njenom nekadašnjom ljubavi sa Kipra.

Rekla je da se razvela jer nije mogla bez njega.

Kupilaje kartu i vratila se na Kipar.

Kaže da su srećni sada i da je rešila da postane domaćica.Svojom voljom.

Da je naučila da sprema sva jela.

I kaže , ništa lepše nego da dočeka svog dragog sa toplim obrokom kada dođe sa napornog posla.

Da vam pravo kažem ,koliko se sećam ta njena ljubav je konobar,poreklom iz Sirije.

Život sa njim niti blizu konforu koji je imala.

No,opet…

Ona je srećna!

Dok gledam ovu fotografiju,pitam se..

Koliko svi mi propuštamo u životu ušuškani u ustaljeno?

Koliko toga možemo?

Koliko toga ne učinimozarad nekakve umišljenosti i ponosa?

Ej gde bi ovde neko ko se navrzo na mesto direktora bio sobarica! Uostalom ovde se, ako niste znali ,odmah postaje direktor.Mislim odmah nakon kupljene diplome.

I koliko ama baš sve zavisi od nas samih!

Sudbina moguće odigra finale.Ali mi smo ti koji se takmičimo.Koji gradimo.Koji živimo.Koji pravimo sebi kako će nam biti.

Koliko se nas plaši da promeni stare navike? Stavove? Shvatanja?

Samo kako se ne bi vinuli u nepoznato.

Ljudi se tako često plaše da naprave nekoliko koraka u nazad koji bi im omogućili pravu putanju, pri tom neshvatajući da uporno tapkaju u mestu.

Ništa ne može u životu da nas zakoči koliko sopstveni um!

Ako želimo da vidimo loše u drugima videćemo!

Ako vidimo jedini smisao u okrivljivanju drugih i sudbine takav će nam biti i život.

Ako ne želimo da vidimo šanse, proći ćemo pokraj njih.

Jednostavno je.

Svet je baš onakav kakvim ga mi učinimo da bude.

Izlazim iz prevoza i smešim se.

Osećam se nekako oslobođeno.

Odjednom ne primećujem ni gužvu ni nadrnane ljude.

Smešim se bez ikakvog razloga.

Zar bi trebao dapostoji razlog za sreću?

Teško,dragi moji…

Razlozi prođu a sreća se živi.

To zadovoljstvo u nama zavisi isključivo od nas.Nikako od događaja koji se smenjuju.

Dat nam je samo ovaj život.Jedino je on naš.

I slobodni smo da ga uređujemo po našim pravilima.

To je jedina istina.

Sve ostalo su izgovori.

Na posletku…

Svi isto završimo.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 19  |  negativni glasovi: 7

Napiši komentar:

mislim da zavrsimo kako ko zasluzi .po cijim pravilima??
po pravilima prirode..

koja su to pravila?
pa pogledajmo zivotinje ,oni su najbolji pokazatelj tih pravila
#2, 19.02.2014 - 09:17
niba (52)
super princezice
#1, 18.02.2014 - 09:09
Hvala Nibo
Kiss
18.02.2014 - 18:07