Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
piraterija blog
Ima jedno mesto na kraj puta, na koje stizes samo ako tamo i nameris.
Cudna su mesta gde su samo ljudi sa namerom.Spokojna nekako, svi su tamo gde zele da budu.
Jedno takvo mesto je selo Lipovac.Bukvalno tu nema sela, selo je na drugom mestu, ali se tako kaze da bi se lakse naslo i razlikovalo od mesta Lipovac u Bosni.




Put ne ide nikud vise, tu mu je kraj, a asfaltni je.Tajna?Tajna je sto je skola u prirodi odmah do manastira, u koju dolaze osnovci iz Aleksinca i okolnih mesta.Inace nije u mentalitetu ljudi odavde da smatraju da je put opravdan kad vodi i ima kraj u predivnom predelu podrtanjskom, lepih izlazaka sunca, mozda lepsih nego sto su zalasci.



A moze se naci mesto gde i zalazak padne kako treba.



Ali kraj puta nije klanac iako to izgleda kad dodjete kolima.



Levo je mostic ka manastiru, a desno je skola u prirodi, tj kraj puta za bezbriznu decicu.



Vazduh cist, voda cista, a priroda nedirnuta, a opet pitoma.Cak nema puno ni komaraca, iako je mala recica odmah pored skole.Da nije parkinga covek ne bi ni put primetio jer je pokriven sumom.



E, ali ovo nije putopis, ovo je samo da shvatite da postoje mesta gde su svi putnici namernici, gde putuju i kad ne menjaju GPS lokaciju.
E na takvom mestu, spoju skolskog ucenja i povucene mudrosti nastaju smirene misli.Misli koje su duboko u sebi proverene i sebi prilagodjene i sa sobom uskladjene.

Tamo je nastala recenica, da ovde dolaze ljudi koji se ne plase straha nego se plase stida.
Navikli ste , znam , samo na ljude koji se plase strahova.Cak se plase svacega, jer svuda vide strah.Cak i svojih snova. A snovi su mnogi lazni , prividjenja a ne providjenja.
E, a ovde dolaze ljudi koji se plase stida svog.I niko ih ne smatra slabicima zbog toga.Niti sto ne znaju da koriste NLP i druge tehnike naduvavanja samopouzdanja i ega.
Ovde i deca socijalizma i sad kapitalizma i duhovnici u manastiru zive istim zivotom, kuca do kuce.
Probudi vas rano priroda, ne bukom , ne zvukom, vec mirom, svetloscu.Da vam prilike da se zagledate u vrhove koji su vec osuncani i one lepe nijanse zelene boje sume koja je osuncana.
I da vam priliku da se rasanite i bez ustajanja iz kreveta.I niko ovde ne leskari puno, jer sami se pridignu, i djaci i duhovnici.Nameste svoj krevet, utegnu ga, da i on ima svoje obrise i ivice.
Pa deca dograbe jabuku dok cekaju dorucak, koji je u isto vreme i u skoli i u manastiru.

Posle dorucka deca pola sata setaju, igraju se na sirokoj poljani pored recice, a i duhovnici i monahinje imaju svog posla.I tako uskladjeno svi u svojoj misli i veri.

Ovde vreme ne ide sporo , kako vam se cini , ovde se sve stigne.To je razlika.
Ovde ne zaboravljaju da porodica cini sve, a karijera je tu da ispuni dan.Ne obrnuto.Ne da se prvo ispolji karijera, pa tek u 30toj i 40toj da se pravi porodica, da decica mesaju bakice i dekice sa mamama i tatama.Ali ovde je svako na svom mestu, ma kako da je putovao do ovamo.
Kad ovde stigne, stigao je sa namerom.

I svi zive razlicito i opet zive isto.Manastir pada u san u 9:30, a deca imaju zurke svako vece i do 12h.
A opet zive i vremenom razmisljaju isto.Telepatija ili uticaj Rtnja ili recice ili poljane ili zelenih suma?
Ne znam.Mozda lepota zivota, odgovornost, strah od stida?
Znam da ljubavi ima.Njoj ne smeta ovaj strah od stida.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 6  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

nislice (47)
,,E na takvom mestu, spoju skolskog ucenja i povucene mudrosti nastaju smirene misli.Misli koje su duboko u sebi proverene i sebi prilagodjene i sa sobom uskladjene.
Tamo je nastala recenica, da ovde dolaze ljudi koji se ne plase straha nego se plase stida."
Sjajno!!! (y)....(y)

#2, 01.03.2014 - 13:20
DRAGAN16 (47)
bio sam prelepo mestoo a i arhimandrit Dionisije je veliki duhovnik
#1, 26.02.2014 - 07:36