Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
piraterija blog
Kad razgovarate sa osobom sa mentalnim ili dusevnim problemima, prica je maltene ista.

"Imam problema".
Ok, Prisilne misli.Ok.Strahove.Ok.Pomozi.Ok.

Ali sve se svede na sledece.


Kriticno za svaku naglu promenu, od nervnog sloma do prvih pokazatelja dushevnih promena je prva 3 meseca od te drasticne akutne faze.
Naravno treba coveku uz pomoc lekova olaksati tegobe, dati malo vremena da se "sabere" na novonastalu situaciju.Ali nikako ne ostavljati vise od mesec dana u tom sabiranju.
Jer ce stvoriti novu licnost i svoj identitet.
Mnogo bolje je ono sto rade naporne i aktivne majke.Uzmu stvar u svoje ruke.
Postave se paralelno sa terapijom antipsihotika ili sta vec prepise psihijatar ili psiholog.
Radna , disciplinska terapija.Plus ljubav terapija u kratkim intervalima, plus poverenje a ne snishodjenje terapija.Cvrsta ruka, resenost, volja x 4 (2x za mamu i 2x za obolelog).

I onda preko discipline i radne terapije, polako uvodjenje u mirnu fazu i kretanje ka samopouzdanju i ka boljem.Ko se izvuce , izvuce se, ko ne , krece polako u spirali do vecih doza i periodicnih akutnih i reemisija faza.

Glavni problem je sto se stvori identitet i licnost koja je totalno drugacija i srasla je uz bolest i deformisanu logiku koja je prepuna strahova, a tamo gde su strahovi nema vise mesta za izlecenje.
Kad im kazete da odbace svoj ego, licnost i da shvate sebe kao biolosko bice bez dushe i bez uma, da zive i da ne razmisljaju puno , bas kao sto tezak , radnik u polju i rudniku ne stize da misli ni o sebi ni o zubobolji ni o bolesti niocemu, oni kazu ne mogu , plase se da ne nestanu u crnini koja je u prostoru izmedju mene kao dushe i njih kao dushe.Kad zadrzis sve svoje karakteristike , logiku i ponasanje koje imas danas, onda ce ti sve ostati isto.Odbaci danasnju licnost, kao da je ljustura.

Oni svi od reda kazu , ne, nemoze, to sam JA.Ja ne mogu biti drugo osim JA.

A kljucna dva pitanja koje postavim ljudima , kad hocu da uoce problem su:
Da li je licnost kakav si bio pre pojave bolesti bila tvoja ili je bila Perina.Koja ti je draza i koja bi radije bio.Evo sad da menjamo licnost, onu poznajes, secas je se, koju bi izabrao?
Odbaci ovu licnost i osloni se na svoje telo, ono ce i dalje ziveti i imaces vremena da se prisetis te licnosti koju si poznavao.
Uz onu licnost idu onakvi odnosi sa okolinom , sa zivotom i sa emocijama koje si tada imao.
Uz ovu licnost idu ovakvi odnosi sa okolinom , sa zivotom i sa emocijama, posebno sa STRAHOM koji sada imas.

Drugo pitanje je pitanje STRAHA.
Covek moze da nema nista, a opet ce imati sebe, cak i da ne misli nista.Kao u vojsci.
A ako ima strah, moze imati i kucerine i novca , nece imati sebe.Imace svoj strah na prvom mestu.

I tako krece igranka bez prestanka gde se bolesnik plasi svoje bolesti.
Ima mnogo ljudi koji nemaju dijagnozu i nece je nikad ni dobiti , a u istom su ovom procesu, ovde opisanom.
A iskreno , ako pogledate nekog ko je preziveo kolaps ili srcani udar, videcete da i on na isti nacin bezi od svoje bolesti i plasi se svoje bolesti.Ima da uspori i kad ne mora, samo da slucajno ne bi izazvao zamor srca i novi infarkt.

Od ostalih bolesti se mnogo manje bezi, bile one i smrtonosne.Rak te ubije u pojam, sve teske bolesti te brze ubijaju fizicki nego sto te stignu da ubiju bezanjem od bolesti.
Nekako su kardio bolesti i dushevne povezane upravo preko tog bezanja od bolesti.

P.S. Molim obolele da mi oproste sto ne mogu realno da prikazem stvar , jer nisam sa tako puno iskustva, osim iz treceg lica, a tu imam iskustva mozda i previse za neko nemedicinsko osoblje.Razgovor sa medicinarima o ovoj temi uvek potegne njihov racionalan pristup koji je "ko vidis da se trudi , vredi potrositi vreme da mu se pomogne, inace dizi ruke na vreme".







 
Interesantno
pozitivni glasovi: 6  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

ravgor (54)
#2, 05.03.2014 - 19:08
NinaRichi (39)
Sto se strahova tice, mislim da svaki covek ima neki strah..Ali ako je taj strah u granicama normale, objektivan,i ne remeti svakodnevni zivot,onda nije strasno.
Ja, recimo, imam strah za svoje bliznje.Dovoljno je da neko od moje poridice se razboli (od najbezazlenije prehlade) ja vec dobijem napad panike..Potpuno paralisana za normalno funkcionisanje.
Doduse moram priznati da je to ranije bilo mnogo izrazenije alli sam dobrim delom uspela sama da ''stanem'' n a kraj tome.
Uz pomoc nekih dobrih knjiga (meni su pomogle jer sam naucila da negativne misli sasecem pozitivnim, pa mi se desavalo u napadima panike da ponovim u sebi bezbroj puta-sv ce biti u redu, nece se desiti nista lose,- sve dok ne pocnem zaista da verujem u to)
Nekada smo sami sebi najbolji terapeuti..:) Vazno je ''identifikovati'' taj strah, biti svestan ''problema'' a poprilicno je individulano koja metoda ce pomoci.





#1, 05.03.2014 - 13:02