Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Beba79 blog
Ovo je tvoja prica. Ne pitaj kako sam saznala sta mislis. Mozda sam ja bila ti. Mozda ces ti biti kao ja. Mozda smo zajedno neko treci.
Dala sam sebe za oci tek vidjene, i zivela u njima dok su plamtele svetom. Kad su probile horizont I otplovile vasionom, ja sam ostala sama. Nisam zelela da pamtim, a evo jos uvek se secam: prvi sumrak nalik vecnosti koja nema ni pocetak ni kraj, sarene sokne koje stidljivo vire iz patika, I puno, puno veselih leptirica, koji su se pojavili ni otkuda u mom stomaku. Sanjala sam a bila budna, I sve odjednom I sve brzo a ipak sporo, I to sam bila ja, kao sto si sada ti. Hladan znoj I premor, oko mene zima a leto je. Vruce mi je bilo dok je vejao sneg. Gde sam ja, ko sam ja? Sta radim? Pitala sam se kao sto se ti sada pitas. Znala sam I nisam. A djonovi se trosili dok sam skupljala hrabrost koju nisam izgubila. A noge duge, pa teske, siske na celu I miris parfema I tamo I natrag I nigde kraja. Nisam smela da gledam pozadi. Mozda tada nekom I krila porastu. Nisam smela da zaspim. Mozda se onda nesto ruzno sanja. I nisam htela da jedem da bi ostalo vise mesta za nju: Ljubav! Ko je znao tada da njoj I ne treba mesto. Mozda ona lebdi I oduvek je tu negde I sama sebi cuva mesto, ali tiho. Sve nekako prosto a ujedno komplikovano. Pa onda reci koje rezu kao najostriji noz, a naizgled sasvim obicna, prosta rec. A pogled koji polovi sve pred sobom, kao Arturov mac, a naizgled sasvim obican ljudski pogled.
Mozda sve to tako sneno I zaneseno, zamisljeno I besmisleno bezglavo I dvoglavo, mozda sve to tako I treba da se zivi. Mozda jedino tako dobija vrednost I smisao u guzvi zivota I samoci vremena. Obican mali zivot preraste u sto zivota I mirisa I osecanja I nepoznatih zvukova. Najveca ruznoca postaje lepota a sve sto je bilo lepo najednom poruzni. I nisam znala ni ime kako mi je. I cudila sam se, I kao I ti sada, da li se to samo meni dogadja? Nisam cula kada me zovu, ni videla kada mi masu a vecnost je bila svuda. Srce je gorelo a ja vatru nisam osecala. Zvede su licile na zrele kajsije meni na dohvat ruke. Ali sto sam vise pruzala ruke one su se vise udaljavale. I nisam tada razumela, kao ni ti sada. A vatra se lagano gasila…
Devojke, vi koje ste nocas po prvi put grugacije ocesljane I obucene, a osmeh vam lici na osmeh zene, ne bacajte lutke u kontejner! Ne recite zbogom detinstvu, jer I ako nisam zelela da pamtim, ja se jos uvek secam I jurim za onom devojcicom koju sam izgubila te noci! I pricacu ovu pricu dok god sebe vidim u ocima vasim. c/p


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 12  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

nislice (46)
pozdrav...:)
#2, 10.03.2014 - 01:14
10.03.2014 - 09:33
pozdrav.....
#1, 09.03.2014 - 17:37
09.03.2014 - 17:54