Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Ne mogu da ne pomislim...

Koliko je prica nezapocetih, nedovrsenih, neostvarenih....

Koliko je najdragocenijih osecanja kojima nisu dozvolili da ozive, da se prozmu kroz cevokovo bice.

Koliko je samo carobnih momenata ...

Spoznaja

Otkrivanja duse propusteno samo zbog okova koje ljudi postavljaju na sopstvene umove.

Zbog predrasuda, uvrazenih misljenja, tudjih iskustava, nepisanih drustvenih pravila...

Ne mogu da ne pomislim koliko je ljubavi prekinuto tek sto su se rodile

Koliko je snova skrhkano u prah iluzije

Mislimo mi ljudi smo slobodna bica?

O, kako se varamo!

Veceg ropstva od okova predrasuda koje sebi postavljamo nema!

Najgore je od svega kada sopstvene emocije covek potiskuje, orobljuje, stavlja u okove...zarad ma cega.

Ima li ista vrednije od njih?

Vredi li tom zbog koga se njih odricete da vas gleda kako patite?

I onda nastavljamo. Nastavljamo kao da nista bilo nije. Ledenih srca i dusa okovanih zidovima.



A onda se u svoj toj masi, u svom tom mulju pronadje neko ko se za sopstvene emocije bori. Neko ko kroz zivot ide srcem.

Pa ga postavljamo na stub srama. Sudimo mu. Nazivamo ga svakojakim imenima.

Proglasavamo ovakvim ili onakvim. Samo zato sto je umeo ono sto mi nismo.

Da se bori za sopstvene emocije i sebe.

Ne...

Zaista ne mogu da ne pomislim kako neki ljudi sebe sputavaju. Sprecavaju.

Kako dozvoljavaju godinama, predrasudama, vremenu, razlikama da im kradu srecu.

Kako sami sebe sputavaju bezeci od nje.

Kako nekoga sa kim su u vezi pokusavaju da menjaju, oblikuju po sopstvenim potrebema tvrdeci pri tom da ga vole.

Kako traze u tom nekom sosptvene odraze.

Kako potiskuju emocije pod tepih kiteci se laznim.

Ropstvo emocija je najveca bolest danasnjice.

Sklanjamo ih od sebe. Guramo od sebe kako nas ne bi povredili. Povlacimo ih. Suzbijamo. Misleci da tako treba i da smo tako jaki.

A zaprvo se odricemo, tako olako, dela sebe.

Mislimo covek je slobodno bice?

Covek je u najvecim okovima.

Vecina onih koji su se pobrinuli da se ne odricu sopstvenih emocija uglavnom su bez zivotnog partnera. Nisu pronasli nekoga ko ce ih razumeti. Nekoga ko nece hodati utabanim stazama i zadovoljavati se niskim potrebama i pravilima.

Nisu pronasli nekoga ko bi se svega odrekao zarad ljubavi.

Neki pak drugi, koji su se emocija odrekli ili ih prodali imaju nekoga kraj sebe ko im sluzi kao nekakav filter, skloniste, kucicu u koju ce se smestiti.

Krila nikada nece rasiriti.

Ne, ne mogu da ne pomislim koliko SRECE USKRACUJEMO SAMI SEBI STAVLJAJUCI RESETKE NE EMOCIJE.

NISMO HRABRI AKO NE PLACEMO I VECITO SE LAZNO KREVELJIMO TVRDECI DA SMO SRECNI!

HRABRI SMO KADA UMEMO DA PLACEMO I SMEJEMO SE ONDA KADA ZA TO OSETIMO POTREBU, BEZ STRAHA I LAZNIH STITOVA.

Hrabri smo kada prihvatamo razlike a ne kada ih osudjujemo.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 12  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Bane018 (54)
" Vecina onih koji su se pobrinuli da se ne odricu sopstvenih emocija uglavnom su bez zivotnog partnera. "

Žalosno - ali - tako je ...
#1, 29.08.2014 - 23:19
Tako, tako hteli da priznamo ili ne:)
30.08.2014 - 20:18