Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
TheDuke blog
Upravo sam se vratio iz pošte, a situacija je blago rečeno takva, da sam spreman da ujedam!
Trudiću se da prenesem razgovor između šalterske službenice i mene što vernije, jer je u jednom trenutku sa moje strane došlo do pomrčenja svesti.

Uđoh u poštu, i od 16 šaltera rade pogodite koliko? Tako je... Dva. Jedan za plaćanje računa i jedan za pošiljke. Red za pošiljke nije strašan. Petoro ljudi. A ja bih da pošaljem preporučeno pismo. Htedoh da iznenadim neku rodbinu po Vojvodini, da samo napišem da stižem, a da ne znaju ko je. Šalterska službenica vidno besna. A ako ih neko razume, onda sam to ja, jer je sigurno strašno da svaki dan po ceo dan gledaš svašta. Tako da se stvarno trudim da im ne stajem na muku i ja.

- Mali, šta ti čekaš?

- Da pošaljem pismo,pa mi trebaju koverta i markica, ako može.

- Ne može ovde, šalter broj 5.

(pogled ka šalteru broj pet)
- Izvinite, ali na šalteru broj 5 nema nikog već 42 minuta koliko sam ovde?

(pogled preko naočara, fazon Džon Vejn)
- Kaaaako to nemaju koverte na šalteru broj 5 ???

- Rekoh, nema nikog na šalteru.

(Onako tiho, za sebe)
- Jeste, ti znaš da oni nemaju koverte.
Evo ti koverta, popuni i ovaj papir.

Popunim ti ja sve to lepo, čitko, po pravilima službe. Opet čekaj red. Ajd' nema veze, baka neka šalje slatko i džem rodbini, nehotice sam čuo spisak. Fina neka baka, zaista. Opet stigoh na red.

- JeR (nije greška) si popunio sve?

- Sve što ste rekli.

Uzima papir. A sve vreme koluta očima i gleda unezvereno. Priča sama sa sobom, ali dovoljno glasno da je čuje pola pošte:

- Ja NE MOGU više. Od 8 jutros ništa nisam jela, a evo, vidi, 10 sati već!
(Gledam na sat, 9:28). Najljubaznije i najkulturnije:

- Pa evo, posle mene nema nikog, moći ćete posle toga da idete na doručak.
Kontrolorka se javlja kao treći glas:

- Milka, ti još uvek ne možeš da ideš na pauzu, vidiš da nema ko da te menja.

I onda, Set-ov gnev. Kerberova umiljatost. Meduzin pogled. Hidrin zagrljaj.

- JESTE, KAKO DA NE, JA TREBA DA CRKNEM OVDE, LEPO MI KAŽITE DA JA NEMAM PRAVO NA PAUZU!!! MALI KOJA TI JE ADRESA??? KO ŠALJE???

- Da li nekako može bez adrese i imena, znate...

- NE MOŽE, OTKUD JA ZNAM ŠTA TI ŠALJEŠ (ispušta kovertu na sto), ja ne želim ovo da pipam više!

- Gospođo, evo vam moja lična karta, isto je prezime, rodbina je u pitanju, samo mi je bitno da na koverti ne stoji moje ime i prezime ni adresa, ne vidim problem?

- Jeste, ti ne vidiš problem...

(već postajem besan jer ne trpim da se iko dere na mene)
- U kom smo mi to trenutku prešli na 'TI' ? Jel' se vi možda zovete Mica Ubica, divlji šalterski službenik? (ko ne zna, youtube, kucajte Mica Ubica)

(šok u njenim očima)

- Ja nemam pravo na pauzu, sad me još i ti učiš...

- Slušajte gospođo, ja vam nisam kriv što vas nema ko da menja. Ja vam nisam kriv što ste vi gladni, zato prestanite da se istresate na mene. A mogli bi smo i da odemo malo do vašeg šefa, pa da pitam čoveka da li ja trebam da preskočim šalter i da popunim to sam, dok vi pojedete đevrek, nije ni to problem, samo želim da pošaljem to pismo?!

- 47 dinara za marku i koverat.

(dajem pare)
- Ne treba 3 dinara, hvala.

(stavlja pismo na pult)

- Ja NE ŽELIM da primim ovo jer nema adrese.

Ustade žena i ode. Mrtva 'ladna. Već sam besan, psujem i državu i poštu i pismo, i dan kad sam uš'o ovde, op, na vratima UPRAVNIK. Kuc kuc, otvara vrata sekretarica.

- Ne ne, nije trenutno tu, na sastanku je, ali evo možeŠ da popuniŠ ovaj papir i ubaci u sanduče za žalbe i pritužbe, pa će ON to da razmotri.

- Znači i sa vama sam na ti?

- Molim?

- Ništa sestro, uživaj. Dok ja to popunim i on to pročita na Kukovo leto, ja sam već pojeo kulen.

Okrenem se i odem. Pocepam ono pismo, bacim u kantu, uzmem mobilni, klik klik klik, tuuu tuuu:

- 'alo, stric, sledeće nedelje sam kod vas, skidaj kulen sa tavana i otvaraj balonče ONE dunjevače. Super, Vidimo se.

I kada me neko pita što ću da zapalim u Zanzibar da berem višnje, u Nemačku da kopam rovove ili u Ugandu da pomažem bolesnima, sipaću mu rakijicu i ispričaću mu ovu priču.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 27  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

acogrizli (53)
interesantne i mozda realne stvari za zapadni Balkan !!!
#7, 07.09.2014 - 13:37
Dnaj (51)
Lepo napisano imaš smisla

Mislim da svako od nas ima svoju priču "o šalterima" kod nas... Žalosna situacija.
(Omrznem baš svaki put i domovinu i sve u vezi tim.)
#6, 01.09.2014 - 22:54
Omrznem zivot, a kamoli domovinu :)
Hvala na pohvalama.
02.09.2014 - 18:36
Bane018 (54)
Mica je nepobediva i neuništiva !

:-))
#5, 01.09.2014 - 22:30
Ajde, mozes preko reda kad te ja zovem... :D
02.09.2014 - 18:36
Gandra75 (41)
Novi propisi, ako hoces da saljes bez adrese posiljaoca, uzmes na salteru postansku marku za mesto gde saljes i ubacis u sanduce ispred poste.
Da nije bila gladna, gospodja bi ti to sigurno rekla. :D
#4, 01.09.2014 - 22:20
Glad je u pitanju druze, sta da ti kazem.... :D
01.09.2014 - 22:27
Уместо да буде срећна што уопште има пос'о, који, узгред буде речено, није ни тежак, она је расположена к'о да јој Швабо стоји иза леђа и сваки минут виче АРБАЈТ!
#3, 01.09.2014 - 18:05
Ja ja, schnell schnell... :)
01.09.2014 - 18:26
MAXMIRA (64)
sva sreća pa nisi stao u red za plaćanje... to bi tek bila priča
#2, 01.09.2014 - 17:49
Jos uvek ne moram da placam racune... A kada dodje vreme za to, nadam se da ce elektronsko placanje uzeti maha. :)
01.09.2014 - 18:26
NinaRichi (39)
#1, 01.09.2014 - 17:29
:)
01.09.2014 - 18:26