Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
NinaRichi blog
Uvek sam volela da na parcetu papira zabelezim svoje misli.
Volim da gledam kako se mastilom razlivaju po beloj hartiji koja mi skripi pod rukama.

Sinoc, prelistavam stari notes,najverniji svedok mojih zelja, snova ,mojih osecanja .
Trepere slova na vec pozutelim stranicama, nizu se stihovi , a jedna za drugom,redjaju se stranice posvecene tebi. Boze, koliko ih je. Koliko sekundi, minuta, casova ,dana, meseci. Koliko ispisanih slova spojenih u rec,sklopljenih u recenice. Koliko misli posvecenih samo tebi.

Necu vise! Cujes li? Ne mogu, jer vreme je da sve to ''prodje''.Zauvek.
Znas li zasto nije proslo ? Zato sto ja nisam dala da prodje, nisam htela da se zavrse moji snovi o tebi.
Sada zelim, jer sada je dosta. Cujes li ?
Ne postoji gumica za brisanje secanja, a i da postoji, ne brini , nikada te ne bih izbrisala.
Samo zelim da te ''ostavim' tamo gde pripadas. Tamo gde ti je mesto.
Tamo u vremenu nekom proslom, kao deo secanja, ali ne i misli koje naviruci ne dopustaju sadasnjosti da napravi mesto lepsoj buducnosti.
Sklapam stranice notesa, ostavljajuci ga u poslednju fijoku , zajedno sa ostalim starim stvarima ,svedocima proslog vremena.
Zagledana negde u daljinu,pocinjem mislima listati neke druge stranice. Stranice u knjizi moga zivota.
Gle, i na njima si ti. Stranica po stranica , Iskrizani datumi, gomila sporednih dogadjaja i stvari,mnogo odbijenih ispruzenih ruku, mnogo neuzvracenih osmeha. Kao da sam pustila dane da prolaze kraj mene, a ja sam , stojeci u mestu grcevito stezala svoje misli, ne zeleci da ih izgubim. Jer u njima si ti.
Ne zelim vise to.
Znas li zasto? Zato sto ne zelim da pustim zivot , onako ''olako'' kako sam pustila tebe.
Otisao si,a ja se nisam pomerila s ' mesta, nisam ni pokusala da ucinim nesto,nisam te uhvatila za ruku. Nisam umela da prihvatim kompromise.
Otisao si, a meni su ostali dani , meseci i godine kajanja, cekanja,tapkanja u mestu , i na kraju jedno veliko NISTA od svega toga.
Ne, ne zelim da se jednog dana isto tako kajem jer sam pustila zivot da prolazi kraj mene, a ja nista nisam ucinila.
Ostalo je jos mnogo neispisanih stranica u knjizi moga zivota.
Ja sam pisac te knjige, i ne zelim ,da posle dvadeset , trideset godina, se kajem jer sam previse stranica potrosila na opise necega cega vise nema.
Zivot je lep. Dobili smo ga ,da ga zivimo, i ko smo mi da odlucujemo drugacije.
Ko sam ja da odbijam sve ono sto mi pruza ?
Ne , ne zelim vise. Ne zelim da se jednom kajem, onako kako sam se kajala kada si ti prosao kraj mene, a ja nisam umela da uskladim svoj korak sa tvojim.
Tebe sam pustila iz svog zivota, jer nisam umela da prihvatim kompromise.
Vreme je da te pustim i iz svojih misli. Zelim da dozvolim zivotu da mi oboji dane sladunjavim iscekivanjima lepseg sutra, bez primesa sivih boja juce.
Otvoricu srce, prihvaticu mogucnosti, iskoristicu sanse.
Osmehnucu se zivotu, namignuti mu veselo.Ne, ne zelim da ga pustam da prolazi kraj mene.

Sa njim sklapam kompromis, upravo sada. :) :) :) :)



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 22  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 
Ne možeš da vidiš komentare ovog unosa.