Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
piraterija blog
Moja maca se omacila. Pre mesec, dva, mozda nekoliko meseci, ne znam tacno.Macke nemaju gospodare, samo ispostuju granice koje im postavite. Kazem moja maca, iako smo vise kao komsije, sretnemo se ponekad, u prolazu, ja svojim putem, ona svojim, polako i sa komsijskim postovanjem i granica i svojih poslova. A u okolini nema nikog sem nas dvoje.

Nisam silazio do sela vec nekoliko godina......
Nisu mi nedostajali, a i nekako nema vremena kad ti putevi ne vode na tu stranu. Svaki dan nekako novi, po starim stazama uz nesto sto je uvek drugacije.Sunce, svetlost, skretanje sa zaraslih, jedva primetnih stazica, nove biljke i cvetovi, sve je to uvek bilo sveze i novo, taman koliko treba da ne dosadi.
Sebe sam gledao kao starca koji polako ceslja kosu tih brda i suma i livada, obostrano uzivajuci. Kao neka tajna druzina, sunce,kisica, brda, sumarci, trave, staze i ja. Svaki put uz pozdrav i utehu ako neko od nas izostaje da bice tu sutra, kad prodje nevreme, teska sumorna kisa.

Kad sam prvi put video macku sa mladima, video sam koliko ne lice na nju, imaju nekako naglasenu bradu i ostre crte lica, Vodila ih je preko kratke trave, a oni su isli kao da slucajno idu slicnim putem, pomalo nezainteresovani i za okolinu i za nju i za druge macice.
Sledeci put kad sam ih video oni su vec bili veci od nje, iako mladi.Njihove ostre crte glave i jaka brada sada su bili toliko izrazeni da vise uopste nisu licili na majku. Imali su izgled posvecenog lovca i na telu su se mestimicno videli snazni misici kad su hodali. Majka je isla za njima, bacila neki cudan pogled, kao da je zadovoljna sto nije gore nego sto jeste. Prosli su pored mene primecujuci me, ali postujuci odnos koji je njihova majka imala sa mnom.Mladi su me podsetili na geparda, samo sto su bili beli kao sneg i tih cudnih crta glave i brade izbacene unapred.

Ta izbacena brada me podseti na mladice u selu kad golobradi sede ispred neke kuce ili kafane.Agresivni i ratoborni i sebicni.Opasni i podmukli. Rugali su mi se. Razumeo sam to, od mene nece biti ni bogatiji ni vishi ni postovaniji.Mogli su da se sale, zevzece, zabavljaju, ali nisu.Ruganje je znak da postoji strah prema necemu u vezi mene.
Mozda zbog neceg u pricama njihovih starijih.Mozda zbog sede kose i brade.
Njihovi starci nisu bili sedi i beli, vec tek pomalo prosedi.U mojim knjigama negde pise da sede dolaze kad beshika izgubi svoje tajne moci ili oboli. Iako u svojim 50tim i 60tim, njihovi stari su izgleda tu bili jaki.A i bilo im je vazno. Sve moze samo ne u muskost i blizu nje.Kao da ce sutra umreti ako danas i svaki dan ne pokazu i dokazu sebi. Ko zna, mozda i umiru kad ih to izda, od ocaja, od bezvrednog.

U mojim knjigama stoji da svaki nedostatak vitamina, ili bilo cega potrebnog u razvoju , ostavi traga na licu i telu dece a kasnije to salo i punjenje ne moze da pokrije, ostanu ostre crte lica i tela tamo gde ne bi trebalo da budu.
Ovde nisu puno marili za znanje iz knjiga, a ni za hranu.Jelo se sta se stigne kad si sam, a u vezi statusa u drustvu kad si sa drugima. Tako da su svi bili nekako coskasti, nesimetricni u licu, u telu, u prstima.I te ostre brade i jagodica i usiju...To me je podsetilo na macice.

Cudno je to kad vas seda kosa spasi batina. Nije zbog starosti, ovi mladici su mrzeli svoje starce, njihovo ruganje i pametovanje, njihove stroge okvire koji nisu donosili puno ni ugodno, samo moranje i teranje. A ti starci su bili gordi kad bi me sreli, kao vidi ko sam ja, a ti si nista. Ali mora da je bilo neceg cudnog u pricama ili ponasanju prema meni , kad su mladici osecali bojazan i postovali cudno u meni.

Osim besposlenih mladica i staraca koji su me poznavali, pored ostalih sam prolazio kao nevidljiv.Za kratko vreme dok prolazim pored krajnjih ograda i kuca saznam sve sta selo muci i sta mu se dogadja.Kao da ti i ova brda ne daju da ne budes svestan vremena i onoga sto se njima i ljudima na njima desava.Cutis , ne slusas, a osecas sve sto se desava.Kao prizvuk, kao fijuk, kao strepnju, kao nemir.

Ovih dana suma, livada, brda mi pricaju da nestaju ljudi iz sela.Bez traga, samo ostavljene stvari i poneka kapa.To traje sekund i onda utihne prica.Da ostane tamo gde je, da se ne desava ovde i ne dolazi ovamo. Da nasa tajna druzina i dalje svaki dan nazdravlja jedno drugome, i da svaki dan donosi nesto novo. Nisam sreo moju macku vec neko vreme.Ni nju ni one jake njene macice.
A nekako nema vremena da prodjem kraj sela, kad mi putevi ne vode na tu stranu.







Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 19  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

NinaRichi (39)
''U mojim knjigama stoji da svaki nedostatak vitamina, ili bilo cega potrebnog u razvoju , ostavi traga na licu i telu dece a kasnije to salo i punjenje ne moze da pokrije, ostanu ostre crte lica i tela tamo gde ne bi trebalo da budu.''

a moras priznati da je i tvoja malo ostra...mislim na bradu
#3, 08.10.2014 - 09:41
Dnaj (51)
Lepo...
#2, 07.10.2014 - 19:08
nekim delom me blog podsetio na mene.Gordo sam napustila grad i slicnog,sa svojim pijancima,sa klupice velikog brata.Dobila sam belu macu od prijateljice iz detinjstva,sa njom se druzim i pricam.Bolje nekad i sve napustiti no ziveti u lazi.No me zabrinu ovaj deo o sedoj kosi i besici...ja sam skroz seda od svoje 27.......auuuuuuu.....a da li je blog dvolican,necu ni da mislim.....procitah ga dva puta.Svaka cast.
#1, 07.10.2014 - 12:03