Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
rozzmari blog
Biti dobar, činiti dobro same dobrote radi, bez očekivanja da će ti se, kada tebi zatreba, vratiti isto. Pa čak i do kraja, prema hrišćanskom principu- ko tebe kamenom, ti njega hlebom. Samo da dobrota opstane. Uzvišeno je davati, a gotovo sramotno očekivati nešto zauzvrat.

Ali, koliko je to dobro za dobrotu? Kako da nekome predočiš da ne radi dobro, ako na svojoj koži makar malo ne oseti posledice toga što (ne)čini? Hoće li (samo) od dobrote postati bolji? Od zla naravno neće, ali da li bi kad izgubi bezrezervnu dobrotu drugih osetio koliko ona znači? Kako da neko ko je nemaran prema drugima nauči kako im je, ako ga stalno obasipaju pažnjom, ma šta radio? Da li je ta naša bezuslovna ljubav uopšte dobra za one koje volimo?

Da li zapravo u dobroti jedino sebe učimo, upravo da ne očekujemo od drugih? Ne zato što je sramotno, već zato što ume da bude bolno, ponekad čak i ponižavajuće. Dobrota zato nije zbog drugih, već zbog sebe same. Da zavisi od ljudi, onih kojima je naprosto data, bila bi drugačija. Kada bi dobrota imala veze sa očekivanjima, teško da bismo je mogli očekivati.

I nije to jer je došlo “takvo vreme”, nego je ljudima tako “došlo”. Tačnije, može im se, jer smo takvu podelu napravili. Dobrota bez uslova reciprociteta. Bezuslovno davanje i bezobzirno uzimanje mogu ruku pod ruku.

Marko već više od mesec dana leži jer je povredio nogu. Mnogi zbog kojih je do juče jurio s kraja na kraj grada, jer je to želeo i jer im je trebalo, nisu ga- više od mesec dana- ni pozvali. Makar da pitaju kako je. Oko svega ostalog smo se snašli, sve ostalo naravno da možemo sami. Ali, jesmo li sami?

On je dobar i nikome ne zamera. I ne meri. A ja razmišljam, da li tako govorim o dobroti zato što mi nije dobro ili zato što možda čak više i nisam dobra…

Postoji i ona izreka da se “dobro dobrim vraća”. Ne kaže se kada, ni od koga. Opet bez očekivanja. Ali izgleda sa puno čekanja.

Ispunjavajuće je samo po sebi kada dobrotu nesebično širiš. Čak i onima koji se pokažu kao sebični. Izgleda da je dobroti, kao i boginji pravde, stavljen povez preko očiju. Da ne odmerava kome daje. Jer to onda više i ne bi bila dobrota.

Plemenito je i lepo što dobrota postoji sama po sebi. Ali pitam se, u danima kada nas niko ništa ne pita, zašto postoje prijatelji?



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

NEKADA MORAŠ URADITI MALO ZLO DA BI NAČINIO VEĆE DOBRO
#1, 05.12.2014 - 15:34