Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
unans67 blog
KLIKERI

Starica je polagano šetala gradom svog čarobnog detinjstva, razuzdane mladosti, zrelog doba punog tuge i bola i starosti koju je nosila kao krst, u crnom kaputu sa ogromnom kapuljačom, sa crnom kapom kojom je bezuspešno pokušavala da skrije dugu, valovitu, još gustu sedu kosu sa ponekim prelepim devojačkim uvojkom. Skrivala se što je bolje mogla: od sebe, od ljudi, od svoje nesrećne sudbine. Dok je polako koračala, gledala je stalno u svoje spore, tihe, nesigurne korake. Tek bi s vremena na vreme podigla svoje oči, a onda ih brzinom munje spuštala ponovo prema svojim starim, demode cipelama iz prošlog veka i kockama kuda su je koraci vodili.

Ali sunce! Ne, suncu nije mogla da odoli nikad. Uvek ga je obožavala, od malih nogu do tog, mislila je, još jednog u nizu običnih, sivih, prašnjavih, tihih, melanholičnih dana koji već godinama ne donose skoro nikakve događaje. Izmamilo ju je iz kuće i danas, i nepogrešivo kao pametan konj, dovelo na obalu reke koja bi imala šta da kaže kad bi mogla da govori...

Bilo je Miholje leto, prelepih dvadesetak stepeni. Ni vrućina, toplo taman koliko treba da se ugreju stare kosti mnogih njenih vršnjaka, pa i njene.

Kej je bio pun šetača. Bila je nedelja, pa su izašli i zaljubljeni parovi, i parovi sa malom decom, i samci, i bake i deke... Bilo ih je svih uzrasta i karaktera.

Volela je i mrzela taj grad u isto vreme. Imala je divno detinjstvo i mladost u njemu, a onda su došli ratovi, ekonomske krize, potpuni kolaps državice koja se, skoro kao po nekoj komandi, svake godine sve više smanjivala. Živela je sve lošije. Odgajena kao princeza, odbačena od muža kao ispušena muštikla, skoro naterana da napusti posao koji je volela, polako otuđena čak i od drugarica sa kojima se družila četrdeset godina, bila jesama i sada je morala da pazi na svaki dinar koji će potrošiti.

Nosila je crnu torbu sa obaveznom flašom vode čiji je vrh malo virio iz nje. S vremena na vreme, otpila bi po nekoliko gutljaja iz nje.

Šetala je i sećala se...

Samo su joj sećanja ostala...

U jednom trenutku, videla je da joj prilazi lep mlad čovek sa divnim dečačićem od nekih pet-šest godina. Šetali su se i bezbrižno pričali. Starica je slučajno podigla pogled u pogrešnom trenutku, i njene duboke tamne oči srele su se sa njegovim, isto tako tamnim, toplim i veselim. Kada ju je ugledao, njegovo lice se ozarilo kao da je ugledao sveticu. Prišao joj je, trudeći se da ne bude nametljiv, i oslovio je:

-Izvinite, gospođo, da li možda imate sina Igora?

Ona se srećno nasmeši, i sa njenog lica nestade odjednom svih bora, ožiljaka, tuge i sete.

-Imam, odgovori ona, a otkud vi to znate?

Čovek se ljubazno i toplo nasmeši, i nastavi razgovor:

-Znam ja, gospođo, i vas, odlično vas se sećam. Samo mi tada niste rekli svoje ime. Rekli ste mi samo da zapamtim da mi je to Igor dao.

-A šta ti je dao?

Čovek se maši rukom za džep i izvadi nekoliko klikera. Pokaza rukom dečačiću da i on isto uradi. U njegovoj ručici je bio veliki, lep, plamenožuti kliker.

-Ovo. Bio sam mali, možda desetak godina. Bilo je leto, jun, ja sam se sam igrao klikera u hladu iscvetalih lipa u našoj ulici. Vi ste mi prišli i upitali me čega se to igram, ja sam vam odgovorio, i počeli smo da pričamo. U jednom momentu vi ste me upitali da mi možda ne treba klikera. Ja se nisam ustručavao i rekao sam da mi trebaju. Vi ste rekli daih gore imate punu kesu, da vam se sin više s njima ne igra, i da samo malo sačekam, da ćete ih odmah doneti. I stvarno: posle samo nekoliko minuta, izašli ste iz svoje zgrade i doneli mi punu kesu raznoraznih klikera, od kojih su neki izuzetno lepi, a neki vrlo vredni. Ja sam vam se zahvalio, a vi ste samo rekli: „Igraj se, „ofuli“ mnogo novih klikera pomoću ovih, uživaj u detinjstvu, ono je jedno. A ove klikere samo zapamti da ti ih je Igor dao.“ I ja sam zapamtio.

-I evo ih tu, sad se s njima igraš sa svojim sinom?

-Da. Ne mogu da vam opišem šta su meni značili ti klikeri i taj vaš, toliko plemenit, nesebičan i spontan gest. Svima sam o tome pričao. Znao sam tačno koji su, i stvarno su mi bili srećni, mnogo sam uvećao broj svojih klikera pomoću njih. Kad sam ja prerastao klikere, dao sam ih jednom komšiji mladjem od mene, a on svom, i tako su se prenosili u našem komšiluku kroz bezbroj dečjih ruku, kao narodna pesma s kolena na koleno. I na kraju su opet stigli do mene i mog naslednika. I svi, baš svi, znaju da su to Igorovi klikeri. Neki od njih u tim našim igrama vredeli su basnovlovno mnogo običnih klikera. Je li tako, Igore?

-Jeste, reče dečačić.

-Dao si mu to ime?

-Naravno. Nije mogao dobiti lepše ime.

Žena je gledala u njih dvojicu kao da su bića iz sna. Usne su joj zadrhtale, a par bisera zablistalo joj je u očima i počelo da para lice. Tek sad se videlo koliko je nekad bila lepa.

-Veruj mi, sine, ja sam ti to od srca dala. Ni pomisliti nisam mogla da će ti to toliko značiti.

-Vi ste jedna divna žena, a nadam se da je i Igor danas divan čovek.

-Jeste. Imam unuku, sa prelepom kovrdžavom kosicom mog tate i moje sestre. Samo, živi u inostranstvu, pa ih ne viđam često. Ovo je tužna zemlja za život sad.

-Znam. I mi se spremamo u inostranstvo.

-Mogu da vam kažem da ste mi stvarno ulepšali dan. Mali Igore, hoćeš li poljubiti tetu? Teta jako voli decu, a ne mogu baš da spopadam nepoznatu decu na ulici...

-Hoću, naravno, teto.

I dečačić je nežno zagrli i poljubi je u oba obraza.

Tu se rastadoše.

Dok je odlazila, korak joj je postao sigurniji. Nije više gledala dole, nego u ljude koji su joj išli u susret. Raskopčala je kaput i skinula kapuljaču. Rastresla je kosu, iznenadivši tim pokretom nekoliko šetača.

Osmeh ju je vodio kući.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 14  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

AUDI6 (59)
Super blog
sa puno emocija
Hvala ti na ovom blogu
#6, 18.01.2015 - 10:03
nislice (46)
(y)....:)
#5, 16.01.2015 - 16:11
jhanus2010 (52)
lepa prica, pozdrav za moju dragu prijateljicu
#4, 14.01.2015 - 12:24
Hvala, prijatelju.
16.01.2015 - 02:18
#3, 13.01.2015 - 07:04
Hvala. :)
14.01.2015 - 00:23
acogrizli (53)
#2, 12.01.2015 - 23:12
vld (42)
#1, 12.01.2015 - 00:08