Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Gocilli blog

Napetovanje: O vremenu i Vremenu

c/p Marčelo

Znaš, vreme… imam utisak da vreme živi neki svoj život – kaže Ana iz zagrebačke „Bookse“, moja prijateljica. Kako sam se pravo odande dovezao kod Ivon u emisiju, priča o vremenu nastavila se i tamo. I stvarno, imate li utisak da vam se poslednjih nekoliko godina zipovalo?

Stoje na nekom mejlu, u zipu ili raru. Možeš ponekad da pošalješ taj mejl sebi, pa da ih otpakuješ – i onda se ispostavi da se tu, da vidiš, desilo ovo i ono, bilo je tu koječega. AKO gledaš otpakovano. Ali onda se nekako godine opet spakuju, kao da im je to prirodno stanje, i nastave da postoje u tvojoj glavi isključivo tako, slepljenje i zbijene kao da su jedna nedelja. Recimo, imao sam prethodno književno veče u „Booksi“ u martu, a sad kad sam opet bio u društvu svih tih dragih ljudi, utisak mi je bio da ta dva događaja ne deli ni nekoliko dana. Stvar je u brzini, naravno. Svet se ubrzao, živimo žureći, i ako Ana kojim slučajem greši kad kaže da je vreme poprimilo sopstvenu volju, onda je reč o tome da mi zakrivljujemo vreme svojim žurenjem. U Zagrebu sam bio sa prijateljem Davidom Albaharijem; jednom je napisao jednu sjajnu kolumnu o tome kako smo zaboravili na instituciju zvanu nedelja, dan koji je dobio ime po tome što se tada ne radi, ne dela. Ne nužno u nekakvom religioznom kontekstu, već u smislu najnormalnije potrebe da postoji dan za opuštanje, dan kad gotovo niko ne radi i ne računa da drugi rade. Verovatno mlađi čitaoci neće ni poverovati da je to nekad stvarno bilo pravilo, pošto danas nećeš naći ni najzabačeniji kiosk koji ne radi i nedeljom – borba je surova, pa što da se izgubi to malo dodatne kintice što tad kapne. I evo, ni sam ne pamtim neradnu nedelju – uvek ima nešto. Čak je gomili ljudi praksa da ti nešto zakažu baš za nedelju, pošto tad imaš vremena. Pa je baš super da ti se tad nacrtaju i oduzmu ti ga, je li. Mic po mic, i tako dobiješ naređane godine bez pauze na daljincu života, bez onog neophodnog vremena samo za sebe. Onog trenutka kad ti čak i pozivi na nedeljnu bleju zaliče na remećenje tog vremena, na neku vrstu socijalne norme koju moraš da ispuniš – dakle, na još jednu obavezu – biće da je stvarno vreme da usporiš.

Ali ima još tu još jedan oblik zablude prema vremenu. Zar vam se ne čini da smo ama baš svi skloni da umišljamo kako je naše vreme ono pravo Vreme, ono po kome se sve deli na pre i posle? Uvek nam je smešno kad stariji pričaju o svom vremenu sa takvim umišljajem: njihovo vreme, to su stara, dobra vremena, tad se znao red, tad se znalo sve, a onda smo došli mi sa nekim svojim fazonima i sve je, manje-više, pošlo na krivu stranu, nije to više to. Oni su uvereni da se praktično cela istorija dogodila samo zato da bi kao svoj krajnji, savršeni rezultat iznedrila to njihovo vreme, a ono što je došlo posle, ovo naše, e to je neka neplanirana devijacija, takoreći tumor na organizmu vremenu. Nama je to samo smešno gunđanje starih prdeža, jer, hej, pa njihovo vreme je samo… ehm, neka faza istorije nužna na putu do ovog našeg vremena, koje je…ehm, ono pravo. Mi nikad nećemo izgubiti korak s vremenom tako kao oni, zar ne? Oni se sa nama, svojom decom, ne kapiraju oko stripova, video-igara, kompjutera, sve je to za njih suvišna novotarija i nešto pomalo nenormalno, ali nama se to s našom decom neće desiti – jer, mi smo u toku, je li, ja ću s decom moći da pričam o svim tim stvarima, jer su i meni normalne. Hah. I retko nam pada na pamet da ćemo proći isto kao naši starci, da će sve te današnje novotarije našim klincima, sa ovako brzim napretkom, biti istorijski eksponati – kažu neki da je rok već mrtav, a ko zna koje će još stvari koje mi smatramo esencijom sveta (i vremena) njima biti tek primitivna zabava zaostalih roditelja. Da ne pričam o tome kako pamtim vreme bez mobilnog fona i bez kompa – pa to će njima zvučati kao mit, potpuno kameno doba! Umišljam da ću sa svojim klincem biti ortak zato što skupljam Transformerse, kao, jednom kad ga budem imao moći ćemo zajedno da ih sklapamo – a taj će verovatno imati školske drugare androide! Kaže jedan od mojih junaka u romanu na kojem radim: „Čekaj, a generacijski jaz? Ima samo da bude još gori u dobu koje dolazi. Naši nas nisu baš preterano kapirali, mi živimo ubeđeni da nećemo biti takvi prema svojim klincima, ali kad na ćerkinoj spavaćici nađemo fleku od motornog ulja i shvatimo da je to svrš njenog dečka robota, sa gnušanjem ćemo da je osudimo, a ona će podvrisnuti da ga voli i u nama videti primitivnu stoku koja misli da je kul i liberalna samo zato što je na jedvite jade prevazišla rasizam, homofobiju i neravnopravnost polova.” Vreme će se svakako okrenuti pre ili posle protiv svakoga od nas… ali važno da mi žurimo.

Eh, da. Pisao bih još o vremenu, ali… više nemam vremena za vreme. Moram da ugrabim vremena za sebe, dok se nije sasvim zipovalo.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 12  |  negativni glasovi: 3

Napiši komentar:

Moram da ugradim vreme za sebe!
kiss
#3, 18.01.2015 - 15:02
takodje !!!!!!!!!
18.01.2015 - 15:36
333Jovan (59)
Poz............
#2, 18.01.2015 - 14:32
pozzz
18.01.2015 - 15:36
unans67 (49)
Bravo! Respect! Pola ovoga bih mogla i sama napisati...
#1, 18.01.2015 - 09:46
to sam i ja pomislila..no kad covek ima toliko dara da sroci pravilno svoje misli i lepo i tako je kreativan..eto nek nam on kaze.
18.01.2015 - 15:36
 

Korisnik
offline
offline Gocilli
Srbija, Beograd, Novi Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova