Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Andjeo-Cuvar blog
Gde ste karikaši moji,kako ste? Kako vam je počela ova nova 2015 godina, nikako da se naviknem da napišem ona petica na kraju. Ja sam se pošteno odmorila, pa uskoro startujem nekom praksom u medicini. Malo je ovde padao sneg ovih dana,ali malo,malo pa se istopi,ništa posebno,a baš smo hteli da napravimo sneško.Ali ništa od toga. Pre neki dan smo bili srodjacima da šetamo u gradu, bilo je toliko hladno da su nam se prsti smrznuli,pa smo brzo krenuli kuči.
Kad razmislim kakav je život seljacima u mom selu u Makedoniju, neki rade u grad,šiju na mašinama ceo dan,po 8-9 sati za 150 eura,ponekad i za 110 eura, neki mladi dečaci rade za 200 eura po bauštelama,eto ja dok sam pola godine bila u MKD radila sam za 250 eura u call center za nemacku firmu,i baš se ne žalim,jer sam znanjem jezikom dobila taj posao. A ovde od 800-1500 eura plata,koja razlika pitam se ja ... Ovde je naravno sve skuplje pa i plate moraju da budu veci. Ali me najviše žao onih poljoprivrednika koje obradjuju zemlju raznim vockama je posade, celu godinu brinu se, kopaju,pleve travu, pa se sa kišom bore da im ne udavi sa travom vocke ili duhan ili tutun kako se to na makedonskom kaže. Pa ga beru, pa ga suše, pa ga niže na konap, i ga prodaju za sitne pare.
Sama sam svoju prijateljicu podržavala kad je nižala na iglu i konap, jeste težak posao,zdrviš se sedajuci i prste su ti pune katrana, to je ono ljepljivo na tutun,duhan, i jako se teško skida,vrucom vodom i moraš trljati...

I tako sad sam se raspisala ja, a vi čitate...

i tako završavam ovaj blog jednim citatom od vrlo poznatog autora


Hladna i nepomičena,staratoliko stara da izgleda večno, kao da je zapisana od reči do reči u sveštenim knjigama i ponavljana od usta do usta kroz stoleća, a međutim, prosta i mala istina : u svima pokretima i sudarima interesa i verovanja traži se uvek žrtva, jedan čovek ili mali broj ljudi, i dok se to ne nađe i dok te izabrane žrtve ne plate svojom patnjom ili svojim životom, zaljuljane mase ne mogu se smiriti ni vratiti u korito iz koga su nabujale i prelile se.

Ivo Andrić





 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: