Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
piraterija blog

Gradjenje karaktera kroz emotivne ispade

Srbija je vec 10 godina poznata u svetskim socioloskim i psiholoskim krugovima kao teren gde je emotivnost tolika da je problem i uzrok raznih problema. Ne kazem bas shizofrenije, ali polu je vec primereno reci, a plus sto imamo puno obolelih bas od shizo koji se ni ne prijavljuju nego lece samoinicijativno (nista gore po tog bolesnika nego to) a cak i oni koji se prijave kao bolesnici, ne traze procenu sposobnosti i eventualno invalidsku, a verujte ma koliko vam se shizofrenik cinio sposoban, daleko je od sposobnog.

Ali tema nije o tome.

Emotivnost Srbije je toliko poznata da je Srbija svetski poligon za proucavanje.
Ne proucava se ovo u naslovu na prvom mestu, nego generisanje psihickih smetnji i deluzionih logika kod zdravog stanovnistva iz takve emotivnosti.

Da predjem na praksu.
Veceras se desio konflikt u realu , gde je moj poznanik napravio emotivni ispad, znate ono , kad pokaze koliko je ranjen i koliko mu je stalo. Ostavio je tako jak utisak na okruzenje da mislim da je ocarao sve prisutne, javno ili tajno.
Postao je jasno najjaci karakter u celoj nasoj skupini.Bar po reakcijama u ocima prisutnih.
On je takav, cuti, cuti premislja se, izbacuje ga plima i oseka.

Ono sto je u pozadini je da se oko tog plemenitog gesta vise puta premisljao, tako da nije ni sam bio siguran ni istrajan.

Sa druge strane sam ja. Navodim sebe kao primer zato sto sam jako upleten u sve to, a suprotan sam tip. Ceo sukob ili inicijativa je i bice gurana od mene, a necu se premisljati, tako da otpada i nesigurnost. Ali utisak koji ja ostavljam je totalno drugaciji.
Znaju da sam dobronameran, znaju da sam uzdrzan, da se zalazem za ljudske slobode, ali ne razumeju zasto nekad reagujem, a nekad propustam, pa ne mogu da me citaju.
Kod nekih ostavljam utisak snoba, kod drugih ih nervira sto sam siguran u sebe i nameru koju imam, kod trecih je u pitanju strah, jer im se cinim mocan i uporan, plus podrzan znanjem i finesama.
Cetvrti misle da se pridruzim na kraju da pokupim poene.Ne vide nijedno moje ucesce jer nemam ispade...A nemam nikad. Retko , nekad davno je bilo ispada kad me neko podriva od mojih.
Sad ni to.

Tako i moj poznanik zna da cu istrajati do kraja, pa kad se kolebao , pricali smo i onda video da su sanse duplo vece nego sto je mislio, a plus je video (u 1 na 1 razgovoru ne tajim poziciju) da cu izgurati do kraja.
Jeste malo emotivan, ali zna cesto da napravi scenu i tako dobije poene kod zena, a eto veceras i kod svih.

Dakle napokon stigoh do metode kako se praviti emotivan, osecajan, da ti je stalo, da buktis od ljutnje, strasti za necim a to nesto je pozitiva i onda postajes karakter.
Sa druge strane, ocigledna je situacija da vrlo malo ljudi primecuje da ako se ne ispoljavas emotivno, koji su tvoji stavovi i koliko ti je stalo.
A nije da nije ocigledno.
Nego nije kroz sukob, nije kroz eksalaciju emocije.
Ljutnja i bes se bolje uocavaju nego zabrinutost, trud, zelja, molba, ili sta god vec.

Meni to lici na scenu koju pravi razmazeno dete, slicna je funkcija...
Ali nije bitan ugao onog ko pravi scenu, nego ostalih kod kojih to pali...
Primenjljivo mnogo u MZ odnosima...
Imam problema zbog onog animalnog pravila da ako u vezi nijedno nije ljubomorno, onda jedno postaje ljubomorno...
Ja mrzim ljubomoru , pa znam iz prakse da zensko i kad nije u pocetku ljubomorno , postaje ljubomorno kad vidi da ja nisam ljubomoran za okolnosti gde bi svako drugi bio ljubomoran.
A moja logika je iz dva dela, prvo ko sam ja da se nazovem vlasnikom zenskog bica, a pod dva, oseticu ako me bas prevarila ili namerava, sta ima da pokazujem ili pitam , kad zene mnogo vise lazu u prici, a svako pitanje postaje uvreda ili razlog natezanja, pa nije zdravo...

Ali eto neko mora da glumi da je ljubomoran, inace se javlja sumnja i onda drugo postaje ljubomornije i napornije i tiranija u vezi.

Analogija je u pravljenju CV. Dobro pokazana reakcija, nema veze sto vas bolelo jaje, vredi kao deset buketa cveca i 20 bombonjera...bar u vezi.
Ustvari ne znam, nisam bio u vezi sa muskarcem, tako da ovo u vezi mogu da kazem samo za zene.

Najbolje u celoj stvari je sto svi ovo zovu ISKRENOST.
Nema blage veze sa iskrenoscu , osim sto izgleda kao iskreno reagovanje.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 14  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

Po tvom izboru reci, reklo bi se da je nedovoljno nezreo, empatija(ne verujem), ludak(u neku ruku), ili jednostavno previse je usamljen da bi iskazao neka svoja osecanja, il jednostavno nije vise mogao da izdrzi, jednostavno je pukao(ali u emotivnom smislu). To nije iskrenost, nego jednostavno je pokazao kakva je on ta osoba u sebi(dusom), da se tako izrazim. Svako je realizovan ili takoreci rodjen svojstven. A to povodom iskrenosti, nije uopste, nego njegova nemoc da se iskaze.
#10, 21.12.2015 - 23:25
Lako je primetiti da analiza koja te vodi, a koju ti ne vodis, predstavlja cin, kojim, svojim jezikom, pokusavas sebi da se dodvoris. Publika tebi nije primarna, mada jeste potrebna, ali ono sto ti istinsku hranu cini jeste perfidna mrznja, sto sobom nosis, nikada je nisi ukrotio, a povrsnost, sto svojim radovima ovde pridodajes, racva te na toliko delova, da se bojis poput prikrivene sizofrenije, koju na pocetku pominjes. Otuda stalna potreba da nazovi analizom svojim radovima sebe upotpunis, zadovoljis, i nanovo "ispunis". Nije li potpuno suvisno da uopste govoris o stvarima, o kojima si napisao "blog"? Sigurno je da se trudis da u svakodnevnom preseku opste-ociglednih stvari sagledavas nesto sto se ostalima cini tudje, a tebi tajanstveno skriveno. Kada analiziras odredjen problem, neprikosnoveno treba biti odgovoran prema samom sebi i znanju ili neznanju, ciji si nosilac; imajuci ovo u vidu, ne mozes o ljubomori, emocijama, subjektu, coveku, da govoris u kategorijama pijacarenja pojmovima ili definicijama; ovo ne podrazumeva strog akademizam, naprotiv, ali analitika mora da bude isklesana i fluidna, u suprotnom, njen si neprimetan rob. Toliko je relativistickih pristupa ovde naznaceno, da je bespotrebno o tome govoriti. Iskazano pretenduje istinitom jedino ukoliko nije lek slabosti.
#9, 15.05.2015 - 18:20
sve to je vezano za emocije koje pominješ. komunikacija se uči pa i prikaz emocija.
#8, 06.05.2015 - 20:37
Opet se slazem, mozda naslucujem kontekst, ali vidim i oblak porobljenog coveka bezobraznoscu emocija onih u dodiru.
06.05.2015 - 20:51
Umeće komunikacije počiva na tome da se poruka koja poslata pravilno shvati.
Dakle, komunikator i primalac moraju biti u sazvučju.
#7, 06.05.2015 - 20:19
Iako se slazem sa recenicom, ne razumem kontekst.
06.05.2015 - 20:33
Eto, da se i ti i ja složimo! Stalno sam svedok da ljudi zaboravljaju da je karakter stečena kategorija, da se formira i da se može menjati.
Sa druge strane, zaista jesmo fenomen za ispitivanje, ljudi svaku raspravu, polemiku, konflikt posmatraju toliko lično, javlja se potreba da se brane ili da brane nešto svoje i otuda možda toliko burno reagovanje. Kažem možda, jer sa druge strane teatralnost uvek posluži kao odlično sredstvo pridobijanja simpatija. Potreban je čvrst oslonac a da ne budemo uvučeni u klasičnu psihološku igru...
I da, uništiše nam vaspitanje forsiranjem zapadnjačkog modela, nažalost sam neposredni svedok tome skoro deceniju. Ne kažem da su sve teorije pogrešne, ali smo se uhvatili jednostrano svih ideja. Ne mogu samo da dokučim da li se kroz raspad vaspitanja urušava društveni sistem ili je proces obrnut... Ali, eto interesantne teme!
#6, 04.05.2015 - 21:07
ravgor (54)
*OK*
#5, 04.05.2015 - 08:10
acogrizli (53)
#4, 03.05.2015 - 20:30
Kazu za decu da je normalno da forsiraju emotivne ispade, ali to je mozda zapadna psihologija.
U istocnoj, tj ruskoj razvojnoj psihologiji , okrenutoj pojedincu i drustvu, glavni cin je stalna komunikacija, a ne show i ispadi.Tamo ne postoji asertivnost, umece nametanja i pregovaranja, kao u zapadnoj, gde se od svake licnosti ocekuje da bude ugnjetena i da se bori da ne bude ugnjetena...
U socijalistickim razvojnim psihologijama je dete bukvalno posmatrano kao biljka, znaci nesto kao tabula rasa koja se ljubavlju, okolnostima, nekad i stresovima i sokovima, a i frustracijama, tj nedavanjem svega, oblikuje i uci da interaguje u drustvu, meri sta je prihvatljivo postovanje stega drustva, a sta nije, razbija stege drustva kroz institucije sistema i delimicno i van institucija sistema.
Ko bi rekao , nisu vam to govorili da u socijalizmu uce decu da ruse drustvo , ali to ustvari nije rusenje nego evolucija i otchepljenje zachepljenog...gradjanska inicijativa modernim recnikom receno.
#3, 03.05.2015 - 11:46
dant (46)
Zanimljiva tema, ocekivao sam od tebe da ces dublje i sire da je obrazlozis
Dubina bi po meni bila objasnjenje ponasanja u skladu sa svojom prirodom, priroda coveka sa ovih prostora je drugacija emotivno nego bilo kog Skandinavca
Potiskivanje emocija, sputavanje emocija, kao sto ti radis, nije u skladu sa prirodom coveka sa ovih prostora
Valjda je imati emociju osnova ljudskosti
a potisnuti je i ne ispoljavati je greh protiv svoje prirode
Praviti truli kompromis, praviti se da te ne dotice ili sto je jos gore da te stvarno ne dotice, da bi bio drustveno prihvatljiviji, nije pohvalno nije ljudski, nije u skladu sa nasom prirodom i ako je to moderno
sto bi rekao jedan anticki pesnik
Od te modernosti smo se razboleli
od gnjilog mira,od trulog kompromisa, od sve necistoce modernoga DA i NE
ta tolerancija ~ largir srca~ koje sve oprasta jer sve shvata jeste siroko za nas
Bolje ziveti u ledu nego u modernim vrlinama i drugim juznim vetrovima
#2, 03.05.2015 - 09:36
Izvini ali kad nesto krenem dublje, iskoce komentari da davim, gnjavim i vidim da retko ko razume, a plus sto se ne slazemo oko nekih pitanja. Tako da ova tema je bas ono deskriptivna do kraja.
Nisam ukljucio ni 5% analize , a da jesam, pitanje je da li bi napisao ovo sto si napisao, tako da i to je nekad plus.
Nisam siguran da bi tvoj stav bas bio toliko jasan kad bih krenuo ono moje visokorezolucijsko rasclanjivanje...Jer i samo tumacenje pojma nepokazivanje emocija nije suprotnost od eksponiranja emocija.
03.05.2015 - 11:37
Ne pokazujem emocije svakome. Ljudi su danas jeftini. Imam 3 najbolja prijatelja, psa i porodicu. Za njih su moje emocije. Za ostale ne postojim, dok se ne ticu mene, ne ugroze mi fizicki prostor. Intelektualno me ne zanimaju uopste..
#1, 03.05.2015 - 09:21
Ja sam ekstrovertan, ljudi jesu jeftini ali ekstrovertnost na moj nacin kaze prikljuci se ili prodji me se.Kao na vasaru. Ustvari to mozda i jeste od vasara i raznih kampova, gde dodje milion dece i onda neki se guraju u prve redove, a ja sednem negde u dubinu i napravimo lokalne penzose iz mapetovaca...

Cenim tvoj komentar da se pokazu i oni drugaciji i na koji nacin drugaciji. Ima tu svega, puritanaca, snobova, autista, plasljivih, fantazijom okrenutih itd.
03.05.2015 - 11:37