Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Slusam more.Talasi igraju a njihov zvuk unosi u mene nekakav mir.Osvrcem se oko sebe. Ponovo bele kuce sa ravnim krovovima kao nekada.Ponovo spokoj u dusi. Kao da sam oduvek ovde zivela.

-Znas ovo je bila nekada kuca Minskog kralja.

Slusam ga kako mi govorii gledam u ostatke kuce u kojoj se nekada davno desavalo ko zna sta sve.Sada je togomila kamenja naslagama i zasticena posebnom mrezom.Nalazi se tacno pokraj kuce u kojoj smo.

On spusta svoju ruku na moje rame i seda tik naspram mene.

A ja se pitam kako sam ponovo dospela na ovakvo mesto? Tako slicno kao na ono na kom sam bila pre nego jesudbina usmerila kormilo u drugm pravcu.

Da li se svi zapitamo? Kako smo dospeli ovde gde jesmo?

Kakav smo zivot zeleli da zivimo a kakav zivimo?

U kakve smo se osobe pretvorili?

Znate, mislim da se o tako necem najvise pitamo nakononoga sto nazivamo nevolje.

Tada jedino pronicljivo ponireme u dubine naseg sopstva ispitujuci gde smo pogresili i zasto nas je zivot bacio na tu stranu.

I znate sta zakljucujem?

Zakljucujem da su ono sto nazivamonevolje samo prekretnice. Da su samo sanse za nove pocetke i da nam ih je zivot poslao da bi nas preusmerio u drugom smeru.

Nasa je sudbina svakako odredjena. Ali to nije put koji smo mi zacrtali niti koji zamisljamo.A mi se na nju ljutimo stoje tako.

Bas to sto nazivamo nevoljama nas oblikuje, snazi i daje nam odgovore. Ukazuje nove smernice i pocetke.

A svako od nas ima svoju svrhu i svoj put.

Iznate stajos?

Ponekad ostajemo zaglavljeni u onome sto vise ne zelimo tvrdoglavo odbijajuci cinjenicu da smo se promenili i da nam to sto imamo vise ne odgovara.

Igramo stare uloge i onda se iznenadjujemo kada nas zivot prevrne na drugu stranu pa se pitamo kako smo ovde dospeli.

Gleda me.

U njegovim ocima pronalazim bas one koje sam sa najvecomljubavlju gledala na jednomovakvom mestu.

Shvatam da nisu ni odlazile iz mene a da sam znala da cu ih ponovo sresti.Jer tako mora da bude.

Duboko verujem da se zeleli ili ne svi idemo mapama sopstvenog srca.

Ponekad su zbunjujuce, nerazgovetne.Ponekad se cine tako nemoguce.Nerealno.

Ali su tu.

Mi prizivamo ono sto zelimo srcem.

Gledam ga.

I znam da sam sve sto sam prosla morala da prodjem dabi on bio sada tu kraj mene.

I da sam naucila da budem zahvalna na svakom momentu nakon svega.

Znam da je tako moralo da bude.

I znam de je i on nekada cekao mene, bas kao ja njega.

Nije potrebno to da mi kaze.

Jednostavno znam.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 16  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Bane018 (54)
" Mi prizivamo ono sto zelimo srcem."

#6, 22.05.2015 - 00:25
zeljaana (54)
Lepa priča...
#5, 18.05.2015 - 07:27
ravgor (54)
*KISSING*
#4, 18.05.2015 - 01:05
acogrizli (53)
#3, 17.05.2015 - 22:59
bravo princezo
#2, 17.05.2015 - 21:35
vodka (37)
zbunjujuce jeste,ali takvo mesto ne moze biti isto.moze biti samo novo.
#1, 17.05.2015 - 20:00
Iako su mesta toliko blizu jedno drugog da ke neverovatno.iako su slicna mesto jeste novo.ali je osecaj stari
17.05.2015 - 20:31