Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
MilosTheCowboy blog

ЧОВЕК СА МАСКОМ

Иза маске отужног погледа
саливеног кривог лика,
док њоме одзвања ехо
пуштеног поноћног крика,
подрхтава и јеца у ноћи
мозаик што се испод скрива,
трзајима састављан дуго
на души хладног зида.

Стиснут у својој тешкој мисли
као да се пред судбином труди
да у прошлости нешто избира,
неку гротесну лепоту давну
која би му дала мало мира,
неки свој портрет насликан
изван растуреног оквира.

Његова ружа вене остављена
посред размазаног писма,
мирише за неког блиског
што усред вечног сна спива,
камен што се љуби нежно
уснама изгужваног папира.

А сада изгубио се цео видик,
прекрила га густа измаглица,
капи кише сливају се брзо...
образима храпавога лица.

Дише плитко у неверици
устима пуним горког стида,
корача полако према јутру
док сам себи нешто прича.

А затровани цвет му подло
и посред срца болно клија,
да тешким ногама сече маглу
газећи кишним поледицама.

Остављајући за собом трагове
изветреног мириса тиховања,
разбацаног студеним ваздухом
уздасима хромог усамљеника.

Силуето извајана пре свог постања,
док се пројављују речи без кајања...
прибегни тајно у клет свој озарени
и врата закључај дубоко у себи...

Збаци прелашћено руно с умом у аду
да собом огрнеш голотињу девичанску,
зауздане искони ће у теби да ослободи
и само препусти нус твој нека те води.

Шакама расеченим крст свој стегни
и на рамену бесповрата жал опери,
да туђ поглед у страху застане,занеми
пред лицем светлим,сузама умивеним.

Стрпљиво за блажени мир
телом жудним се припреми,
окади тамјаном одају своју
ноћас духом да се весели.

На упите боли рашириће се изнад прозори
и парајући сечивa раскола дахом огњеним
силаском чедним га слити у једно,
биће то одговор питања вечног.

Ка небесима погледај да ти с очију расцепе завесу
и упале свећу да те стазом осутом трњем обасјава,
сиђи са путева ибледелих од стопа тихих бојазни
прожетима људским вапајима пробуражене звери
и неустрашиво у сусрет човеку са маском крени...

Осетићеш неку густину како ти удах испуњава тежином
над природом прикривеном,безмоливијем продубљеном,
и када те вековни одјек звона привуче зором ка самом себи
нека се обрис загрљених сенки у свитању новог дана следи!

Милош


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline MilosTheCowboy (34)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa