Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Radovi-U-Toku blog
-Idddd..eš i tačka! Ja sssss..am da idem ne mogu i iiiii..ma da ideš zbog mene. Brate mmmm..oraš to da mi učiniš!
Veselin je bio smrtno ozbiljan i nije prihvatao ne kao odgovor. Saznao je za nekog lika koji proriče sudbinu i rešio je da ga poseti. Problem je bio u tome što ga je u putu uhvatila panika i kako je prolazio pored moje kuće, setio se mene.
-Bbbb..rate moraš to da mi uuuuu..činiš.Nikome nečemo reći. Ppppp..ogledaće karte ili šta gggg..od već gg..gleda i tebi i meni i i onda idemo na pp.. ivo. Molim te, molim te, učini mi to jebote!
Gledao me je unezverenim, molećivim pogledom i j*bi ga, pristao sam. Znao sam da ga muči što već dugo nema devojku, da ga matorci stalno peglaju što ima 35 a i dalje nema ni kučeta ni mačeta. Ma standardna priča. Nizak, proćelav, nesiguran u sebe, pogotovo zbog tog problema sa mucanjem, hvatao se za svaku slamku. Vrsta od koje samozvani proroci žive.
U putu mi je ispričao mi je kako je za tog čoveka čuo od svojih rodjaka i kako je njima pomogao.
-Bbb.rate, pronašo da im ona kurva komšinica bbb..acala crnu magiju i da im se zato mladji sin dd..rogira. Kažu da evo već mesec dana mali nnn..išta vutra i ostalo.Skroz čist! Ono, jebi ga, šta ga znaš. Ima tu nešto, možda meni neko bacio nnn..ešto pa nikako da se ooo..ženim. A znaš mm..oje, da ti ne pričam.
Znao sam ih. Ona vrsta, ’da dočekam unuče pa mogu i da umrem’ u kombinaciji sa ’dokle više da gledam komšiju Rajka kako vodi unuče za ruku a ja da umirem od sramote!?’ Nije bilo nimalo lako Veselinu.Donekle sam ga razumeo.
-Ooo..vde je. Jee*em ti žžž..ivot, fff..rka mi.
Veselin se preznojavao iako je bilo prohladno veče. Stajali smo pred oronulom zgradom,jednom od onih izgrađenih u periodu procvata socijalizma i blenuli u ulaz. Iskreno, i meni se nije ulazilo. Nikada nisam bio fan proroka, proročica, kristalnih kugli i sveg tog sranja. Stajao sam pored jadnog Veska i pitao se kako sam sebi dozvolio da budem uvučen u ovu zajebanciju. Još ako neko iz društva sazna, razglaviće me od podje*avanja. J*bi ga, šta je tu je, kad smo već stigli do ovde..Udahnuo sam, lupio Veska po potiljku i ušao u zgradu. Krenuo je za mnom.
Popeli smo se do broja 14 i bez oklevanja sam zazvonio. Jebeš ga, nema oklevanja, gazimo do kraja sad.
Vrata nam je otvorio natmureni čovečuljak i pogledao nas ispitivački.
-Iii..mam zzzz..akazano, promumlao je Veselin.
-Da, da, naravno, izvolite, očekivao sam vas. Izvolite.
Ušli smo u stan i zatekao nas je prizor kakav sam upravo i zamišljao. Oteo mi se i osmeh kada sam ugledao od starosti požutele tapete i zidove načičkane ikonama. Ljudima je to valjda delovalo umirujuće, čim ima ikone mora da je Božji sluga. Nekad je najlakše praviti se glup.
Seli smo na trošni dvosed.
-Moje ime je Miroslav, i imam dar od Boga. Ja sam samo kanal kroz koji On pomaže ljudima...
Čovečuljak je deklamovao a ja sam se pitao koliko li je puta ponovio istu priču. Da li svaki put na isti način vrti brojanicu i da li svaki put kada pomene Boga, smerno pogleda ka nebu. Cinika u meni je to zabavljalo. Sa druge strane, mučeni Vesko je gutao svaku reč. Svaka reč Miroslavljeva je još više razgorevala nadu u njegovom srcu.
-Pa dobro, ko će prvi, dragi moji mladići? Tirada se završila iznenada.
-On! On će! Vesko me je skoro izgurao iz dvoseda.
Miroslav me je odmerio pogledom i onako nehajno pomenuo da naplaćuje unapred.20e po osobi. Ja ni cvonjka nisam imao.
Vesko je skočio.
-Ja ppp..laćam! Zzzz..a obojicu!
Pružio je evre čovečuljku koji ih je za tren oka smotao u džep.
Odveo me je u drugu sobi i otvorio karte. Uglavnom, dok je pričao ja sam razmišljao kako sam sa tih 20e mogao mnogo pametnije stvari da uradim. Od kupovine polovnog rutera do proste pijanke. Miroslav je kenjao o tome kako me čeka žena mog života u budućnosti, da se uskoro završava težak period mog života i ama baš svaki kliše koji očekujete da čujete na takvom mestu, nijedan nije preskočio. Junački sam izdržao tih 15ak minuta koliko mu je trebalo da završi. Izašao sam dok je Miroslav ostao da skuplja karte i da se spremi za Veska.
-Brate, nemoj previše da očekuješ. Rekao sam mu dok se spremao da uđe. Bilo mi ga je žao.
Seo sam u dvosed još uvek razmišljajući o bačenim parama. Ja sastavljam kraj sa krajem a neko zarađuje lepe pare prodajući osmeh i utehu.
-NAPOLJE!!! IZLAZI NAPOLJE TI UBICO, ZLOČINCU!!
Skroz u šoku sam gledao kako Miroslav bukvalno gura Veska iz iz sobe.
-Ej, deda, koji ti je ku*ac bre!
Dreknuo sam i skočio između ove dvojice.
-Napolje, napolje! Izlazite napolje! Zločinac! Marš!
Miroslav se drao iz sveg glasa, pljuvačka mu je iz usta letela na sve strane. Crven u licu od besa, nije prestajao da gura Veselina napolje iz stana, ne obazirući se na mene.
-Ti ubico! Zločincu! Nije prestajao sa vikom.
- Nnnnn nnnnnnisam!- Veselin je pak delovao pogubljeno, uplašeno, pokušavao je nešto da kaže ali nije uspevao ništa drugo da sroči.
Odgurnuo sam ćovečuljka i poveo Veska napolje.
-Puši bre ku*ac deda! Ti nisi normalan sve ti ludo je*em!
Miroslav je zalupio vrata čim smo prekoračili prag. Čuli smo zveckanje ključeva i zaključavanje brave.
-Alo, Vesko, šta si mu uradio koji kurac?!
Nisam mu dopustio da mi odgovori.Gurnuo sam ga ispred sebe i požurio da izađemo iz zgrade. Još nam samo fali da neko pandure pozove. Ko zna šta je ova mutava budala uradila tamo.
Izašli smo žurno i nisam mu dozvolio da stane još sto metara. Savili smo iza ugla.
-Šta si uradio jebote!?
-Nnnn..isam jjj..a nnnn..išta!
Bilo mi je jasno da nema od priče ništa dok se ne smiri. Krenuli smo dalje, i seli na klupicu ispred neke zgrade. Čekao sam da se smiri.
-Oo..tvorio je oo..ne kkk..arte, dao mi da ppp..resecem i onda ih pp..oređao. I bbb..rate samo je pp..obledeo i počeo da ššš..iizi. Da viče da sam uuu..bica. Bbb..rate ti me bb..ar znaš ja nisam uuu..bica! Ja nisam uu..bica!
Počeo je da plače.
-Ma pusti budalu Vesko. Ko zna kakvu dijagnozu ima. Ti ni mrava ne bi zgazio.
Šmrcao je sa licem u rukama.
-Ššš..t mi je to reko brate? Ja nisam ubica. Znaš me. Zzz..naš!
-Ma batali buraz. Budala senilna. Aj smiri se. Idi kući, odmori, sredi se.Zaboravi na budalu. Ko zna kakve lekove je pomešao.
-Ja nn..isam
-Brate znam da nisi! Aj koji ti je ku*ac, smiri se. Pusti budalu.
Uzdahnuo je. I ustao.
-Vidimo se bb..rate.
-Vidimo se Vesko. I ne brini, zaboravi budalu.
Gledao sam ga dok odlazi sa olakšanjem. Deda je nesumnjivo pomešao lekove i pukao. Ipak, lakše mi je bilo da ne gledam Veska. Nisam baš bio dobar u tešenju odraslih muškaraca.
Vesko mi je poslao poruku uveče.
„Brate ja i dalje ne mogu da se smirim. Non stop mi je to u glavi. Ti me znaš brate, znaš da ni mrava ne bi zgazio.“
„A daj brate iskuliraj. Znam,pusti ludaka. Aj čujemo se, ne mogu sad, evo igram bilijar sa ekipom.“
Veska nisam video sledećih nedelju dana. Nije izlazio nigde. Nekolicini iz društva s nije javljao na mobilni.Nisam nikome pričao šta se desilo, mislio sam da je tako bolje.
Mobilni mi je verovatno dugo zvonio pre nego me je probudio.
-Alo?
--Bbb..rate, ja sam. Izvini što te budim.
-Idi u ku*ac Vesko,pola tri noću je. Šta je bilo?
-Ja nisam uu..bica brate.
-Puši ga bre Veseline. Aj u pi*du maternu, odo spavam!
-Ččč..ekaj! Ispred sss..tana sam mu. Kk..od Mmm..iroslava.
-Veseline šta ćeš tamo?- nešto me je preseklo preko stomaka.
-Bbb..rate, moram. Ččč..ujemo se.
Klik.
Pokušavao sam da ga nazovem ali je isključio mobilni.
Vesko pi*da ti materina luda! Psovao sam mu sve po spisku dok sam se navrat-nanos oblačio.Istrčao sam iz kuće i nastavio da trčim. U stomaku mi se sve kovitlalo.
Odblesak rotacionih svetala sam prvo video. Ukočio sam se. Plašio sam se da priđem. Video sam kola hitne pomoći i nekoliko policijskih automobila. Prilazio sam korak po korak, strepeći od onoga što sam slutio da ću videti.
Bio sam kraj zgrade kada su bolničari izneli prekriveno telo na nosilima. Krvave mrlje su iscrtale čudne mrlje po prekrivaču. Nisam morao da pogledam da bih znao ko je na nosilima.
Zatim su naišli policajci. Njih dvojica, sa Veselinom između njih. Na okrvavljenim rukama su bile lisice. Prošli su kraj mene.Pogledao me je spokojno.
-Brate, ja stvarno nisam ubica.Znaš brate da nisam.
Strpali su ga u kola.
Nije više mucao.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Хехе, Мирослав је ипак знао знање. :Д
#2, 01.08.2015 - 18:32
Jasta. I mene je iznenadio. :)
02.08.2015 - 00:03
Ognjana (25)
Pises slicno kao i ja. Svidja mi se, jako Keep up the good work
#1, 01.08.2015 - 17:27
Hvala ti. :) moracu onda da procitam i tvoja dela :)
02.08.2015 - 00:03