Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

Jos samo nekoliko minuta do leta.

Gledam ljude kako sede nosa zabijenih u svoje telefone, tablete, mini lap topove.

Kao da se svet oko njih desava a oni uporno zele da ga pronadju na tim malim ekranima modernih spravica.

A onda mi pogled pada na malecnu bebu u kolicima koja jos uvek nije ni dovoljno stara da bi mogla da sedi.

Zuri u svoje prstice i smesi se zabavljajuci se sama dok su roditelji koncentrisani na pomenute spravice.

Beba se neodoljivo smesi. Izgleda da joj nista nije potrebno kako bi joj popravilo raspolozenje ili joj ga donelo.

Nismo li svi bili takvi nekada?

Zar nam nije bilo dovoljno malo za srecu?

Ali ne. Covek je vecito nezadovoljan. Uvek grabi jos. Uvek je potrebno jos nesto. Pa jos nesto. Pa jos nesto.

Oni koji najvise imaju su najnezadovoljniji jer se uporno i grcevito trude da to sto imaju zadrze i pribave jos.

Gramzivot je postala stvar zivotnog stila.

Oni koji su bili malo mudriji napravili su citav bogatstva nudeci i menjajuci prozivode za tako kratko vreme.Prepakujuci kremice u druge kutije ili opet dodajuci na odecu 3 dugmeta umesto dva.

I oni koji stvaraju tehnologiju su profitirali.

Odavno nije vise vazno dal nesto imas vec da li je to nesto najnovije.

I u ljubavi gramzivot igra veliku ulogu.

Samo jos. Pa opet jos. Ako nije dovoljno dobar onda ceka neko drugi na uglu. Bolji mislimo sve dok i od tog nekog ne pomislimo da je bolji neko drugi a onda se vrtimo u krug jureci svoj rep.

Mora se znate danas imati sve i biti savrsen u svemu.

Samo se pitam gde je u svemu tome dusa? Trudimo li se da je barem malo nahranimo onoliko koliko hranimo ego ili telo?

Kada je tacno sve pocelo da nam bude nedovoljno?

A onda pogledam jedno prosecnog ostvrljanina.

Radi citav zivot po citav dan.

Zivi pored mora ali to isto more ni ne uspe da vidi.

Dok se stranci polomise da obidju sva Grcka ostrva on koji je na pola sata, sat ili malo vise brodom od njih nikada ih nije video jer smatra da je njegovo ostvrvo najlepse.

Tako su ga naucili.

Ima prelepe apartmane i taverne ali zivi u skromnoj maloj kucici.

Ima novca da kupi sta god zeli a opet kada ga vidite toliko je skroman,nikada nebi rekli da ima to sto ima.

Da to ovde neko ima imao bi kajle i zatamnjena stakla.Valjda kako bi beda dosla do izrazaja.

I kaze mi da su mu za srecu dovoljni samo more, malena, sobica i krevet.

Dok god ih ima imace sve.

A sve sto se desava u zivotu deo je zivota. tako to prihvata i ide dalje. Bez osvrtanja. Bez analiziranja. Bez mnogo tugovanja.

Ne zna ostvrljanin nista o gramzivosti. Nije imao mnogo vremena da filozofira jer su ga od malena uposlili.

I kaze jos da su oni koji uvek traze jos najsiromasniji u dusi i da ma sta imali nemaju nista.

Da...

Oni su jos uvek nekako zasticeni. Izolovani. Svoji.

Njih jos uvek nije zahvatila groznica gramzivosti.

A kuda ovaj svet ide dugi niz godina to niko ne zna.

Kad bi hranili dusu kao ego gde bi nam sreca bila.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Bane018 (54)
Odličan tekst Princezice !

Pozz
#4, 24.08.2015 - 00:01
acogrizli (53)
#3, 23.08.2015 - 23:36
daca5 (43)
Pusto otudjenje,ljudi emotivnu prazninu popunjavaju materjalnom gramzivoscu,skromnos vise nije vrlina,samo sto vise i vise svega i svacega:)
#2, 23.08.2015 - 09:22
zeljaana (54)
#1, 23.08.2015 - 07:20