Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Pera91 blog
Pojavila se gotovo ni od kuda. Iako je godinama živela ne tako daleko od mene, nismo se baš dobro poznavali. Samo sam znao njeno ime. Zvala se Ana. Uvek se naš razgovor svodio na jednu reč, na samo jedno ćao koje smo jedno drugom govorili. Gledao sam na nju kao na još jednog poznanika. Odjednom, okupirala je moju pažnju i odlučio sam da preduzmem neki korak. Kako prići devojci koju skoro i da ne poznajem? Više puta sam postavljao sebi to pitanje. Sledećeg dana dok sam gledao kako mi prilazi u susret dlanovi su mi se znojili, nervoza me je sigurnim rukama hvatala i svakim korakom prema njoj se povećavala. Pogledi su nam se sreli i opet smo izgovorili ono već uobičajeno ćao. Posle kraćeg razgovora, koji se ostavio u meni dubok trag, razmenili smo brojeve telefona i dogovorili da se vidimo u subotu. Тe subote sam ustao veoma rano, mnogo ranije nego uobičajeno bez obzira što gotovo čitave noći nisam oka sklopio. Kroz prozor moje spavaće sobe već su dospevali prvi zraci zore, a ja sam još uvek bezuspešno pokušavao da zaspim bar na sat vremena. I u trenutku kada su mi se oči sklopile i kada sam na neki način već utonuo u san sat je zazvonio. Ne, nije mi bilo kao po običaju potrebno da se protežem u krevetu želeći da odspavam makar još koji minut. Ustao sam kao da su na mene skočila stotinu vragova i za tren oka sam bio potpuno budan, bez ijednog traga od ne prespavane noći i želje za snom od bar nekoliko minuta. Poluhladan tuš je učinio da se osećam kao da sam spavao nedelju dana bez prestanka. Ceo dan sam razmišljao o njoj, našem susretu, kako ću zadrhtati i imati osećaj da me noge izdaju, da ću se pred njom srušiti kao pijanac opijen od njenog pogleda. Došao je i taj trenutak kada sam dobio poruku i morao krenuti. Osećao sam u sebi neopisivu radost i onaj osećaj kada se uplašiš pa ti srce počne brzo lupati kao da hoće iskočiti napolje. Izašao sam iz kuće i pustio duge korake ne okrenuvši se ne bi li video šta ostavljam iza sebe. Žurio sam da ne bih zakasnio i u prvom momentu ostavio loš utisak na nju. Padala je kiša kao da Bog plače od sreće što ću je videti. Koraci su ostavili dubok pečat na putu kojim sam išao do nje. Došao sam i stajao kao prosjak pokisao od kiše koja nije prestajala. Čekajući nju od nervoze sam počeo da se vrtim u krug. Ljudi dolaze i odlaze ali nje nigde nije bilo. I kada sam mislio da je sve gotovo i izgubljeno iznenada se pojavila ona. Izgubljen u vremenu i prostoru, zanesen pričom o zaboravljenim događajima, gledao sam je u oči. Nestajao sam. Gubio sam se u njihovom zelenilu i pitao kakve su u stvari? Ako su oči ogledalo duše, kakva je njena? Šta se krije kada padnu sve maske i ostane samo čovek, sa svojim vrlinama i manama, sa svim svojim slabostima i snagom? Kakva je tada? Da li su njene oči bezbrižno zelene kao nepregledni pašnjaci koji privlače svoje izletnike da spokojno zaspe na njihovoj površini ili su samo prividno lepe kao neistraženo more koje mami mornare da zaplove njegovom površinom i u trenutku nepažnje da ih proguta i povuče u svoje mračne dubine? Anđeo ili đavo? Šta se skriva iza nemirnog i nevinog osmeha i laskavih reči? Sve se to motalo po mojoj glavi kada me je tihim glasom upitala koja je moja životna priča? Tada joj rekoh da nema nikakve priče i da sam ja samo večiti dečak koji traži savršenu ljubav koja je zapisana na požutelim listovima, sakrivena među koricama dela starih pisaca. Osmehnula se svojim predivnim, anđeoskim osmehom i poljubila me...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Prazna je bila tvoja dusa, i koraci su ti bili prazni - redjao si ih uprazno i lijeno, i pravac im nisi odredjivao. Bilo ti je svejedno kud ces stici, jer nisi imao nikakve nade da ces stici tamo kud si poso. Bio si sam i umoran, jedva da si sto cuo i vidio. Bili su to trenuci kad ne zelis nista da cujes, a jos manje da ista vidis, ili da te vide. Ziveo si izvan ljudi i izvan vremena - kao niz pucinu otisnut brod koji svog pristanista nema. Imao si samo dusu i dusa je imala tebe. A sta ces ti sa dusom i dusa sa tobom? Kad ste sami. A onda se u tvoj zivot pojavila ona.
Cudne su i nepredvidive staze zivota, naoko izgledaju lake i vesele kao igra, a ustvari su varljive i nemilosrdne kao kocka.
Sad ti se i buducnost cini kao veliko obecanje. Sretno!
#1, 01.09.2015 - 07:32
 

Korisnik
offline
offline Pera91 (25)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa