Zatvori oci i polako tihim koracima uidji u svoju dusu a da je ne uznemiris i pogledas sta je ostalo od nje i da li je jos uvek ima. Kad vidis da je ona tu u jednom trenutku osetis tamu i plac tamo kuda su drugi ostavili tragove, budite nezni prema njoj da je jos vise ne povredite. Obrisi svaku suzu koja se sliva, upali svetlo da bolje osmotris koliko je bola u njoj ostalo i da li ima bar malo prostora za nadu. Nemoj zuriti da ne preskocis neki damar koji osluskujes dok je brises cistis od proslosti. Pokloni joj bar ti malo paznje ako to drugi nisu umeli ili hteli. Znam da je tesko jer nema niko da ti pruzi ruku da te iscupa jer si stigao na dno a tamo je samo mrak. Zaglavis se i vidis da je sve to tesko uradisti ali izlaz ces naci bas tamo gde su sve nade izgubljene. U tom delu moras isterati sve energopije, ubaciti ljude sa pozitivnom energijom i das sebi sansu da se ta tvoja dusa podmladi i nastavi zdravo da zivi.

Svako od nas je nekad padao na dno i dizao se i opet padao jer nije nasao cvrstu podlogu za korak napred. Sada kad vise nemozemo da prezivimo pad mora da sigurno napravimo korak jer ako to ne uradimo moze nam to biti poslednji korak…

Svako od nas je preziveo i bol i razocarenje, da li smo spremni za tako nesto opet???

Odlomak iz knjige “Kruzni Put” koja tek treba da se odstampa