Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
tadicmilenko blog
Nekada, kad sam bio mali, mastao sam da imam krila, i moc, carobnu, kao svaki koji ima krila, da mogu da napravim sta pozelim, odnosno, cim nesto pozelim, to se stvori pored mene, ili ispred mene, zatim, da dobijem fudbalsku loptu, pravu, onu sarenu, od koze, onda, da imam kokte koliko god hocu, i rum plocica, pa da se sladim svaki dan, a ne samo kad sam bolestan, ili za rodjendan. Da konacno dobijem "krimke" taman za moju nogu, a ne dva broja vece, pa mi naguraju papira i krpa u njih, da mi ne sklamcu.
Tako, u tom mastanju, prerastao sam "krimke", prezalio manjak rum plocica, i loptu , fudbalsku od koze, koktu u velikim kolicinama, pojavila se koka kola, i, pocelo je zaljubljivanje.
Prosla me je volja za stvaranjem svega i svacega, samo sam hteo da imam moc da svaku curu koja mi se svidja, nateram da me zavoli. A ja da biram, ovu 'ocu, ovu necu. Mnoge su se tako provukle, nisam hteo. Pa mi je danas zao.
Medjutim, kako sam stariji, sve vise mi se vraca zelja da imam krila. Ne kao u onoj narodnoj: da imam krila da okrilatim, kud god ides da te pratim... nego, da imam krila i da letim, pa kad vidim dole neku praznu poljanu, kraja joj nema, pocnem da stvaram. Prvo travu, pa cvece, drva i zbunje, recice i jezerca, neki pristojan vodopad, zivotinje razne, samo da nisu opasne, neku devojku ili, ne bas devojku, moze i malo starija devojka, ceka da doletim, pa da lezimo pored jezera i vodopada, na mahovini debeloj kao one starinske "dunje", koje su sluzile kao jorgan, i ispod kojih nikad nije bilo hladno.
E, zaplet nastaje kad se odmorim od letenja, i trazim njene usne, pa sve redom, a oko nas moje zivotinje, gurkaju se i dobacuju, smetaju nam u nameri, i svojim neumerenim komentarima u stilu: aj' sad navali gazda, pokazi joj sta znas, drz' je da ne pobegne, uspori malo, vidis da se gusi...i sve tako.
Zekan i zekana broje poljupce, onako kako i ljubav vode, po par hiljad komada, on se cak i onesvesti od uzbudjenja, meda kaze , tisina tamo, ne smetajte, ne moze covek da se skoncentrise! Vuk zavija: aman covece, pa i neki dan si to isto radio, jesi bolestan pa moras ponovo???
Kad mi dosade, uzmem moju curu u narucje, odleprsam do Ribarskog ostrva, tamo nekog, uzmem sobu sa TV-om, strpam je u krevet, i polako...sve po redu. Lepo meni, lepo njoj, niko nam ne smeta, bas se nauzivamo.
Eto, kad sam bilo mladji, nije mi trebala soba u hotelu. Bio je dovoljan neki zasenceni ulaz u zgradu, ili kakav bagrenjak, ili poljana sa lepom travicom...pa i klupa u parku je mogla da posluzi.
Sve u svoje vreme.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 10  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

acogrizli (53)
#4, 21.12.2015 - 09:26
*THUMBS UP*
#3, 20.12.2015 - 17:35
golubovi (64)
Bravo, generacijo!!!

#2, 20.12.2015 - 09:35
Cestitam na 'krilima' . :))
#1, 20.12.2015 - 06:41
 

Korisnik
offline
offline tadicmilenko (63)
Srbija, Rasinski okrug, Kruševac



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa