Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
cell blog

samo u tami svitac moze zaspati

Jedva sam disao,teturao sam se, kroz pluca mi je izasla rupa.otkaz me je sasekao..sef je isao hodnikom ispred postrojene radnicke klase i citao neki spisak..ti , ti , ti giljotina je bila nad nasim glavama,pognuti i poslusni kao i uvek ,bez emocija i zara za radom jedan po jedan od nas je izlazio iz stroja i na svoj nacin podnosio vest da je visak..otpad koji se baca posle svake smene.drhtavom rukom sam potpisao novo resenje..zagledao sam se u tekst..visi savetnik svetleceg postrojenja na periferiji..zanimljivo?nikad cuo..sutradan nas je cekao kamion pun sljunka..penjite se rece novi sef..idemo..nacickani na vrhu sljunka krenuli smo u nepoznato...sef je oko ruke imao svetleci znak od kineskih dioda na kojem je pisalo..spp..<svetlece postrojenje periferija>niste dobili otkaz nego premestaj..i stvarno .isli smo prema periferiji grada..kako smo periferiji bili blizi sve je bilo vise svetla oko nas..ugurase nas u neke barake..Hiljade tegli je bilo unutra i sve su bile dupke pune svitaca...za nama sef je zamandalio teska vrata..kao sto vidite od danas radite sa svicima..poceo je predavanje..ja sam bio zaduzen da perem tegle..to je bio sizifov posao..bilo ih je na hiljade i morale su da se cakle..naj gore je bilo radniku koji radio na oplodnji svitaca..svi smo ga zalili jer ga je i zena ostavila..covek je bio pre umoran za nju ..energiju je trosio da oplodi sto vise zenki svitaca.Na moju zalost..smene su se menjale kao i radna mesta..i eto mene u sobi za oplodnju..dve zgodne devojke su me oblacile u beli mantil i stavile mi kese na ruke i noge..maska je bila obavezna..uveli su mi prvu zenku..da nije svetlela ne bih je ni video..nekako sam je zuno metlicom i kad je pala polozio sam je na maleni krevet..objasnili su mi da je uhvatim za krilca rukama i da krenem da radim..prvih milion svitaca sam odvalio od zivota..kako sam bio nadaren velicinom tacno sam video njihove oci kako lete po sobi...smenili su me kao sabotera i napisali mi novo resenje..sutradan sam saznao da je onaj sljunak na kojem smo se vozali za grobove onih svitaca koje je neko kao ja smaknuo losim radom..kamicak po kamicak svitac ispod, kao kaznu za los odnos prema prirodnom svetlu dali su zadatak da ih sve sahranim..brat bratu ako nisam pretovario 35 tona sljunka na svojim ledjima.. na moje mesto zaposlili nekog iz porno industrije koji je glumio u small Dick filmovima..dobio sam novo resenje..ovaj put je na resenju o premestaju pisalo ,samostalni vodeci inspektor za odnos sa nlo ,odsek za odnos prema toleranciji ka ne poznatim oblicima u svemiru ...bio sam u ekipi koja treba da istrazi mesec..kao vodeci inspektor za specijalnu misiju na marsu 2034..konacno sam poleteo na posao...bilo je vec vreme da idem u penziju kad je misija bila spremna..jedino sto nisu planirali da cu ja toliko da ostarim da sam se jedva penjao na leste da udjem u satl..kad smo poleteli ispala mi je proteza kopilotu na glavu..toliko se usrao kad je video zube jer je mislio da su njegovi da je skrenuo tricavih milion kilometara od cilja tj marsa..sleteli smo u neku nedodjiju..posto tu planetu nismo imali na kartama ja sam promesao spil..zemlja?kako zemlja?izasli smo napolje i repetirali pistolje na vodu jer bojevu municiju nismo smeli da koristimo na nepoznatim rasama vanzemaljaca..a posto nigde nije bilo vode logicno je da se marsovci boje vode..na nasu zalost..prvi marsovci koje smo videli bili su ljudi..posto su nam se priblizavali u velikoj pretecoj masi morali smo pucati..potrosili smo svu vodu na njih i sve su nam popili cak i sredstva za toksicnu dekontaminaciju posle izlaska na mesec i vracanja u satl..ti ljudi su bili strasni a mi smo ostali bez municije....imali su zube bas kao ja nekada..protezu nisam nasao nikad..ko zna gde je debilni kopilot izbacio..tada umalo nismo izginuli kad je otvorio prozorce..pa je vakum povukao pilota koji se guzicom zaglavio u njemu...od njega je ostala samo koza i skafander ,sve je isisao crni svemir..ne znam koliko je vremena proslo pre ovog sletanja ali ne bih vam opisivao stanje posade kad je pilot poginuo.u daljini je svetlela periferija..zurili smo ka tim svetlima..ugledali smo milijarde grobova i kamion sa sljunkom..seli smo na brdo i sljunak je krenuo..vozili smo se ka ne poznatim jarkim svetlima..ugledao sam nlo..milijardu tegli lebdelo je vazduhom..lepo sam im rekao da ne pune tegle do vrha ali dzaba ja nisam imao fakultet a samim tim ni pravo da pricam..moje bilo da radim.uspotavio sam kontakt rukom..tegle su se zaustavile i jace zasvetlele..pokusao sam komuniciram ali nisam nista razumeo..odjednom dok sam trepnuo da izbacim krmelj iz ociju sve tegle su nestale..nasli smo se u mraku..nismo disali..tisina je bila apsolutna..posle nekoliko trenutaka tegle su opet doletele..obratio mi se vanzemaljac..na cistom srpskom..imali su samo jednu zelju..da im otvorimo tegle da budu slobodni..posle toga otisao sam u zasluzenu penziju..uspeo sam sada svaka kuca u cosku ima brdo svitaca a ne teglu koja visi umesto lustera..na trgu je bila moja bista isklesana kao dokaz da covek moze sve da podnese...jedan svitac je svaku noc svetleo za mene..bio sam simbol rada..rad je postala imenica, postala je perjanica svakog civilizovanog drustva a ja sam bio samo mali spomenik od sljunka svih onih ne dojebanih svitaca i svih onih koji su u svemiru ostavili zivote da upoznaju sebe i druge vrste..zemlju nikad nisam vise posetio jer nisam znao gde se nalazi..ja sam izrazio zelju da ostanem sa svicima a ostatak posade se otisnuo u svemir..nisu hteli da ostanu i budu teglirani ne znam da li su sleteli na zemlju sa koje smo krenuli na zemlju...bio sam izgubljen na planeti svitaca..na zemlji.ja i ti ljudi crni kao rudari i svici koji su bili dominantna vrsta na planeti..svici su sad gurali ljude u tegle..mi nismo svetleli ali njima je trebalo malo mraka kao nama nekad svetla..mi smo bili tama u njihovim teglama i visili smo iznad njih da im ublazimo svetlo jer samo u tami svitac moze zaspati


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline cell (43)
Srbija, Južnobački okrug, Novi Sad



Blogovi: tagovi
nema tagova