Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
ALFA-X-MEN blog
Pre neko vece, vraćajući se sa posla, sišavši na poslednjoj stanici, prošao sam pored jedne starije žene koja je imala improvizovani štand gde prodaje jaja, kore za pitu, med i još neke namirnice. Bilo je veče i već prilično hladnjikavo a počinjala je i neka kišica. Pogledao sam tu stariju ženu i kroz glavu mi je munjevitom brzinom prošlo hiljadu pitanja i misli.
Pretpostavljam da je svako od nas bar jednom pomislio kako ima težak posao i kako bi možda mogao da traži nešto bolje. Ima onih koje necene dovoljno svoje poslove, ustvari u današnje vreme treba ceniti ako uopšte imaš posao. Moj posao je prilično zanimljiv i dobar. Shodno tome i plaćen je zadovoljavajuće, mada uvek može bolje, ali nežalim se i nikada nisam tražio povišicu. Jedan od mojih zadataka je i da kontrolišem rad određenih lica. Oni me shvataju kao nekog terminatora, a ja samo ispravljam i skrećem im pažnju na nepravilnosti u radu. I mislim da deo njih spada u grupu koja neceni dovoljno posao koji imaju. A imaju veoma dobre uslove, za današnje prilike mogu da kažem čak i odlične, plata redovan i solidna, rade u toplom i odelima i nemaju neprijatnih situaija. Okruženi su lepim i zgodnim devojkama, i visoko obtazovanim ljudima. I pored toga necene sve to.
Tako ponekad kada vidim šta sve ljudi rade da bi zaradili, i čime se sve bave, podsetim sam sebe da izuzetno treba ceniti svoj posao. Prenuh se iz misli. Žena je stajala za svojim štandom bez krova, bilo je hladno, a u njenoj glavi se verovatno vrtela misao da li će te noći da zaradi još koji dinar za svoje dete, pre nego što joj dođe inspekcija i napiše kaznu za nepropisno postavljen štand i ko zba šta još. Nije ovo jedini težak posao, ima mnogo drugih, gorih i težih.
Najteži posao koji sam radio u životu a koji mi je pao i psihički i fizički teško je bio čišćenje tankera sa gorivom na brodu. Šaht kroz koji je trebalo da se provučem je toliki da jedva prođem, a unutra dvadesetak malih komora tri metra dužine a pola metra visine, sa malim otvorima u kojima se jedva krećeš i nemožeš da se okreneš već ideš unatraške. Imaš lampu na šlemu, dobiješ kofu i čeličnu četku, dobiejš masku sa kiseonikom i ribaj ceo dan. Na svakih deset minuta te zovu radio stanicom da provere jesi živ il si pandrknuo. Do sada to je bilo najtežih tri dana u mom životu što se tiče posla.
Eto tako, shodno svemu navedenom cenim svoj posao i trudim se da uživam u njemu. A sve ovo sam vam napisao da se i vi malo pozabavite tom mišlju i da više cenite svoj posao.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 15  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

acogrizli (53)
#4, 19.03.2016 - 22:13
Nadalina1 (66)
Uvek od lošeg ima lošije i od dobrog ima bolje. Uživaj u poslu do penzije. I ja sam nekada, dok sam radila *HI*
#3, 17.03.2016 - 07:53
daleko je za mene panzija
17.03.2016 - 22:22
-mm- (46)
#2, 16.03.2016 - 22:49
masem i ja tebi....jer za drugo nesto nemam vremena ama bas
17.03.2016 - 22:21
*THUMBS UP* Bravo da jedan na ovom sajtu nekuka kako je tesko i pretesko, narodu se neradi dok nenauce da steknu radne navike ima da kukaju, bravo za dlican blog *HI*
#1, 16.03.2016 - 22:23
16.03.2016 - 22:50