Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Kalamity blog
Teško je i nezahvalno ovo reći, mesecima nisam napisala ni red. Navikla sam da pišem u nemiru,haosu, baratajući rečima, mnogo ih je bilo, uspevale su da zgranu i prodrmaju, da zgrabe i osvoje snagom, retko kad ljubavlju. A ljubavi nam je potrebno, ljubavi najviše. Često sam besna zbog svog bola, okružena zverima mesto ljudima, bila gorda, to mi je valjda bio štit od sveta, koji često ne nalikuje onome o čemu imamo predstavu. Bombarduju nas užasom da zaboravimo na svaku nadu, da poverujemo da iz kazana nema spasa i da šta god da činimo neće biti bolje. Ali to nije istina, samo što demoni u ljudskom obličju imaju gadan i jak lobi. Povremeno sam zaboravljala na svaku nadu, na zahvalnost što sam ovde, što dišem,živim i imam mogućnost da ostavim neki trag, kao jedan piksel u večnosti. Lako je biti gord,kad stalno činiš greške i ne osvrćeš se, kad se ne zapitaš kakvo si dobro danas učinio i jesi li proveo svoj dan dostojno bića nastalog po Božjem liku i podobiju(ovo me naučila jedna moja profesorka, čak i čujem njen glas dok ovo pišem). Ljudi vole svoju gordost, ne vole da budu mali i ne vole da budu nebitni, umesto da budu srećni. Gordost čoveka nikad nije usrećila, mržnja takodje. Ali je teško biti skroman, u svetu grabljivaca biti skroman znači i biti ponižen, proždran od strane grabljivaca, koji se guraju da sebi otmu više. Rekoh, uzmite sve, zar je bitno... Novac nikoga nije usrećio, ljubav jeste, biti živ jeste. Ja sam prilično olako uzimala svoj život, svoju dušu, svoj um. Kad upisuješ filozofiju vrlo je popularno biti ateista. Ja sam uvek balansirala negde izmedju. Vuklo me dobro a zlo ga je često sputavalo. Govorim ovo kao običan čovek, laik, ne profesor filozofije, u zahvalnosti za život je daleko više mudrosti nego u svim onim knjigama, koje čovek pročita. Biti zdrav, biti ispunjen ljubavlju, biti živ i biti skroman i srećan s tim što imaš je daleko više nego što ti je potrebno za sreću. Ja se ne bojim da budem skromna pred onim što je veće od mene, čiji sam neraskidivi deo i čiji dah udišem svakog dana kad ustanem. I zahvalna sam. Povremeno se uplašim, svet je postao stecište lošeg, zlo je ušlo u ljude, ne samo zato što je u prirodi zla da naškodi, razboli i zatruje već zato što su ljudi to dozvolili. Oni biraju lakši put. Znate kako kažu –Gde ti mnogo obećavaju malu torbu ponesi. Zlo obiluje iluzijama i slatkim rečima, hrani vašu sujetu i vaš bes, ako ste umetnik hvali vaš mrak i još vas ubedjuje da zahvaljujući tom mraku stvarate. Ali to nije istina. Iz zla nikad ništa nije moglo da nastane,djavo nikad ništa stvorio nije, on ume samo da razara i u tome se sastoji sva njegova moć.
Nekako sam stekla utisak da ljudima nedostaje istrajnosti, u svemu pa i u veri i zahvalnosti za istu. Budite realni, Bog nije zubić vila pa da vam ispuni sve i odmah. Bila sam svedok toga da neke od mojih želja za mene samu je bolje što se nisu ispunile. A i to ne funkcioniše po principu razmene,ja tebi ovo ti meni želju. Znate kako je kad volite nekog bezuslovno, e tako ste voljeni vi od Boga. Pamtim šta je rekao jedan moj kolega, inače zakleti ateista, kad smo se upoznali. Da budem iskrena,više sam istinitih i lepih misli čula od njega, nego od nekih laprdavih nazovi vernika. Rekao je – Boga treba voleti zbog njegove lepote, ne iz straha. Zaista, kako nešto što pokreće svu čaroliju koja svet drži, rodjenje, život može biti ružno.Navikli smo da sreću doživljavamo kao euforiju, ali osećati mir je zapravo sreća, biti živ je sreća, biti voljen i voleti je sreća. A koja ljubav može biti veća od ljubavi prema Bogu? I kako da kad volimo druge i sebe, ne budemo svesni toga da volimo Boga u njima i nama. Ja priznajem, daleko sam od toga da budem dobar čovek kakav bih želela da budem, ne poredim se sa drugima u smislu -ali vidi ovog on je uradio to i to. Ne biti ubica te i dalje ne čini dobrim čovekom, ne činiti ništa zlo istovremeno ne znači biti dobar. Volela bih da se ugledam na svetlo, na čistotu i dobro u meni samoj i da po tome funkcionišem, nije da mi to uspeva ali se trudim. Mi imamo život, ovo je ono što možemo da vidimo ako otvorimo srce, jer teško je sagledati pravu lepotu očima, za neke vrednosti dar srca je daleko bitniji.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

vodka (37)
Umetnost iz zla privlaci svojom jakom iluzijom i przi krila koja je opet ta iluzija stvorila. Kad covek ostane bez tih laznih krila on zaista misli da ih je imao.
#2, 15.04.2016 - 00:46
15.04.2016 - 02:59
Za zlo nije potrebno mnogo truda, sebičluk nam je ugradjen u DNK, a dobro mora da se kultivise, neguje i zahteva odricanje. Ne verujem da smo sada vise zli nego sto smo bili, mislim da nam je sada samo svest o zlu, i izvan naseg komsiluka, dostupnija. Lepo razmisljanje i lepo od tebe sto si se potrudila da ga podelis sa nama... :-) ;-)
#1, 14.04.2016 - 22:15
Slažem se sa tobom za ovo prethodno, da, zapravo dobro zahteva mnogo odricanja.
14.04.2016 - 22:19
 

Korisnik
offline Kalamity (31)
Srbija, Nišavski okrug, Niš



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa