Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
MladenCzBg blog
Pismo iz dijaspore,pa jos na Srpskom,nije li to uvod u neku lepu i harmonicnu pricu napisanu sa pregrst lepih iskustava,bez mesta za nesto lose,naravno da vam nescu pisati takvo pismo,pisacu malo drugacije,kako ja to vidim svojim ocima,kako sam ja to osetio na svojoj kozi...Ne bese kalendarski tako davno kada sam resio da napustim Beograd i trecu smenu u trafici na Mirjevu,nije da sam je nesto voleo ali falice mi sve one prostitutke koje traze Romed i nemaju trenutno para dok ne "odrade" prvu musteriju i narkomani sa svojim zahtevima za limuntusom i pivom na licnu kartu pa ce mi posle doneti novac,po koje obicno lice koje dolazi po cigare ili pak zvake,bilo je to puno uzbudjenja dok sam se u sitnim satima borio sa snom i dnevnicu trosio na energetska pica da kojim slucajem ne vratim umesto 50 dinara 500...a nije da se nije desavalo,da se razumemo. Moje entuzijazam da od prodavca u trecoj dodjem do menadzera lanca trafika je brzo pao u vodu,jer prosto nije bilo lestvice po kojoj si se mogao pejati,mozda jedino da te iz Mirjeva bace na Dorcol pa mozda malo bolje prodjes sa klijentelom,ali odustao sam od toga,Mirjevo je bilo ok kada upoznas musterije. Vreme je prolazilo isti ljudi su se smenjivali na salteru uz iste zahteve,kao da gledam "bolji zivot" 12 put u onoj novogodisnoj idili. U trenutcima bez musterija sam listao internet stranice u potrazi za boljim poslom,kada mi je iskocio oglas za McDonalds Deutschland,rekoh iz ciste sale da probam i posaljem CV na engleskom jeziku,posaljem,zaboravim...Nakon nekoliko dana imam sta da vidim,uredno napisan mail na engleskom jeziku od bas tog poslodavca sa pitanjem "kada mogu da stupim u radni odnos",ok proveravam mail,mislim da je sve to neka sala,teorija zavere ili cu pak na kraju zavrsiti na poljima koke u Kolumbiji na prinudnom radu (sto opet ima svoje prednosti,listovi koke za zvakanje u izobilju),ali ne zaista je posiljlac McDonalds,sada nastupa prica sengen,papiri,eu,sankcije,Soros,Djindjic,Sloba,benzin iz flase Sinalka,kao da oni ne znaju gde je Srbija,ali hajde iznesem ja situaciju,kazem zivim u EU ali nisam clan prijatelji,send i auf wiedersehn...Priznajem,proslo je cak 5 sati dok odgovor nije stigao,poprilicno mnogo,a odgovor je bio manje vise magican,sve moze samo dodji sine da radis. Tu sam sada u situaciji da nemam mnogo izbora,u roku od 25 minuta,dajem otkaz,na galamu uzimam platu i vec sam na putu kuci da familiji saopstim da nas ceka prosperitet u vidu nekadasnje Clare Schumhan,danas nekih modro zelenih novcanica koje umeju da znace mnogo. Pakujem osnovne potrebstine,cekiram mejl,potvrdjujem datum dolaska,dobijam potvrdnu informaciju da ce me neko sacekati na stanici,dobijam kontakt telefon...rekoh u redu ovo je sve suvise dobro a Ana iz kadrovske me nece opet primiti jer se nismo lepo rastali,ma neka bude sta bude.Karta kupljena,19 sati klackanja u Lasti kojoj ne radi toalet,ma sve je to za coveka,samo da krocim tamo gde treba,Evropsku Ameriku kazu tako. Nakon svog tog puta stizem,kupujem karticu,10e razmisljam uff,kad ono 10e kredita,rekoh ok ovo gubi svaki smisao. Okrecem broj,prijatan zenski glas mi govori "Hallo her Mladen,im waiting you on bus stop number 12", i dalje sam skeptican da zele moj bubreg ali hajde javno je mesto,nalazim se sa doticnom personom,koja cistim britanskim akcentom prica samnom,osvrcem se vidim natpise na nemackom,rekoh sebi opet ok,vozac jeste bio pijan ali ja sam stigao gde sam trebao. Direktno sa stanice ulazimo "na posao" menadzer me srdacno docekuje na jeziku koji sem onog sto sam pohvatao po partizanskim filmovima nista ne razumem,ali tu je simpaticna devojka sa ostrim akcentom da sve to sredi kako treba da bude. Ugovor o poslu,radnu dozvolu i sve stale zavrzlame sam dobio u roku 7 dana,a tih 7 dana sam bio u stanu koji je placao McDonalds,da i on ga je placao naredna 3 meseca,nakon toga sam uspeo da nadjem svoj krov pod glavom u Lajpzigu. Kolgijalnost im nije na najvisem nivou,kada govorimo i starijem osoblju,stare navike tesko umiru,pa se bas taj grad slabo podnosi sa strancima,ali tu je mladja ekipa koja je ova iz novog doba. Sada ulazim u drugu godinu boravka ovde,McDonalds je stara prica,promenilo se jos poslova,jezik se govori,kicma po nekada zaboli,sto od rada sto od klimatizovanih prostorija,ali po uplati novca na racun i dan danas navijam sat. Kulturoloske razlike su ogromne,fali i drustvo ispred ulaza,lovljenje dilera za paket trave 4 sata kao da planiramo vojni puc,ili pak sve one dobro poznate face na salteru,ali nekako se to stavi u drugi plan,jer razmislja se o nekim drugim stvarima,zdravom zivotu,putovanju,dobro u zadnje vreme i o eventualnoj eksploziji u obliznjem marketu ili pak nekom koncertu,ali to je breme koje se mora nositi ovde,da ne zaboravimo nacisticke frakcije,koje ti odaju utisak i pored toga sto nisi doziveo "kristalnu noc" da ces je mozda jedno vece u svom krevetu docekati,ali kao sto rekoh sve je to teret koji svesno podnosim. U prvo vreme sam ziveo za godisnji,samo da odem na onaj burek,da se malo iznapijam tu ispod Brankovog mosta na obliznjem splavu,ili pak vise njih,ali sada polako i to prolazi,vreme izgleda radi svoje,protiv moje volje. Hteo bih ja jos sto sta da vam kazem,ali nece mi ostati nista za drugo pismo,liznuo sam markicu,ubacio u sanduce,a do vas kada stigne,nadam se uskoro,do tada auf wiedersehn ili dovidjenja...ali samo na kratko.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 6  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Samo romani iz zive ruke su zanimljivi..
#2, 29.07.2016 - 21:21
pedja67 (49)
objasnio....
#1, 28.07.2016 - 13:48