Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Serendipiti blog




IIIIII idemo dalje,
sitni sati ali s jutra novi izazovi za sve one koji se nisu smorili kod prvog ćoška ;)

Uzeli ste ili nonšalatno ostavili taj vaš predmet (za zainteresovane o odgovorima drugih pogledajte predhodni blog) i krenuli dalje.......
Pustinji nikad kraja i taman kad ste pomislili da ničeg više i nema nailazite na biljku. Otkud ona tu i, naravno kakva je, do detalja želim u komentarima. I ne budite lenji u svojim mislima i opisima, kao i do sad...
Nakon ovog zadatka, čeka nas još samo samo dva nova ;)





 
Interesantno
pozitivni glasovi: 10  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

pusti im mejl i daj šansu do sutra...eto
#15, 28.08.2016 - 22:32
Ma jok, sutra otvaramo pa ko je uradio - uradio...
28.08.2016 - 22:34
otvaraj komentare da čitam fatamorgane
#14, 28.08.2016 - 22:27
Akonkagva, belivuk, magica i wera nisu odgovorili ;( Ne znam da li da ih čekamo...
28.08.2016 - 22:30
-mm- (46)
Ah ta pustinja...Otežem nastavak pješačenja na vreloj izmaglici. Usput, nailazim na neke biljke, iznikle u šupljinama stijena, koje strše i osvajaju svojim izgledom smaragdne boje. Tu i tamo poneki kaktus pun svježine, neke neobične unutrašnje ljepote, koji kao nijemi svjedok stoji ponsan prkoseći vremenu.
#13, 28.08.2016 - 14:51
Nastavio sam da bauljam po pustinji, ovaj put u društvu boljeg glumca nego što je to Ričard Gir, Tom Kruz ili Dolf Lundgren... U društvu flaše iz kultnog filma Bogovi su pali na teme. Naišao sam na nekakvu pečurku. Nije mi baš najjasnije šta ona radi ovde. Kako je uopšte završila tu gde jeste? Da budem iskren ni sam ne znam gde sam, niti kako sam ovde završio. Kont'o sam da je to možda neka gljiva selica, koja je među prvima krenula prema jugu. Uf, šta je - da je, pojeo bi Evroskeptik nju još kako, ali treba biti oprezan sa pečurkama. Vrat joj je tanak i dugačak kao u devojčice. Bele je boje. Na takvom umiljatom vratu nema elegantnog šešira. Šešir joj više liči na šlem kakvog pripadnika posebnih policijskih snaga, u narodu poznatih pod nazivom "kornjače". Na šlemu boje patlidžana primećujem i poneku žućkastu fleku. Izgleda tako otrovno da mi se čini da bih morao nedelju dana bez prekida da je kuvam na 121°C.
#12, 28.08.2016 - 10:48
Wera (39)
Posto zeljeni predmet nisam nasla,a to bi bio neki,bilo kakav izvor vode (jer vec crkavam od zedji) susret sa biljkom je za mene vise nego srecni dogadjaj i ja trcim prema njoj, ali avaj, to je samo pustinjski kaktus
#11, 28.08.2016 - 00:35
Možeš još uvek da ga nađeš Dozvolićemo!
28.08.2016 - 20:23
robotek (49)
Ja sam tu biljku vec opisao u proslom zadatku :-))
#10, 27.08.2016 - 19:17
Riknjavam od zedji trazim kaktus, neku oazu bilo sta. vadam cuturicu u nadi da ima kap vode kad ono u njoj samo pesak, nagutam se peska posteno, prolaze sati sve veca vrucina ja se jedva krecem, bolovi u kolenima su neizdrzivi. Prividjaju mi se palme kako dotrcim do jedne tako nestane, ubija me fatamorga, ali nastavljam dalje do momenta kada padam na ledja i jauknem od bola. pogledam na sta sam pao kad ono kaktus kao trzubac ne visi od metar. Pomislim opet fatamorga, ali odakle ovi bolovi, deluju tako stvarno. pocnem golim rukama da cupam onaj kaktus i secem mu koren u nadi da nije fatamorgana, kad je krenulo da kaplje iz njega kao da sam popio neki lek polako kap po kap dolazim sebi.
Pogledam oko mene na desetine malih kaktusica pocinjem da slavim, i njima punim cuturicu. Kad se napih vode i napunih cuturicu, zapitah sta se sta dalje?
#9, 27.08.2016 - 18:10
Ovaj cvet usred pustinje najlepši je cvet na svetu. Onako, sav je šaren, jarkih boja. Ima tu plave, crvene i zelene boje. Sav je nežan, čini ti se da ga dodirneš pretvorio bi se u prah. Naravno, prvi utisak vara. On je tako jak da mu i najjači pustinjski vetar ne može ništa.
Pored toga što je lep on je i jako mirisan. Kilometrima šalje svoje miomirise i poziva kod sebe sve pustinjske žitelje. U njegovom hladu spas su našli mnogobrojni mravi, pauci i škorpijice. Iako može poslužiti kao hrana nekoj životinjici, njega niko ne dira.
Ima male bodljice koje ne uteruju strah i ne služe za odbranu već više služe kao dekor. Nema listove jer bi gubio mnogo tečnosti, a to u pustinji znači momentalnu smrt.
Nije mnogo visok ali nije ni mali. Čini se da će opstati u toj pustinji hiljadama godina.
Tužno je to što je usamljen i što u celoj pustinji nema nijednog takvog cveta.
#8, 27.08.2016 - 14:12
daca- (53)
dok sam gledala nepregledna prostranstva i sav taj pesak, naišla sam na jednu sasvim usamljenu biljku koja izgleda upravo ovako http://www.svijetokonas.net/wp-content/uploads/2011/04/bijela-pustinja.jpg ... potrudila sam se da saznam kakva je to biljka. Zove se Juka, spada u palme bogate saponinima. Izgleda prelepo. Najednom mi je došlo da je izvadim kako bih je posadila u neku posudu, ali sam brzo odustala. Shvatila sam koliko bih narušila sklad i lepotu tog mesta...biljka je zaista nešto posebno. Čak i pustinja ume da izgleda prelepo i sasvim romantično
#7, 27.08.2016 - 13:38
Pfffff...OPET sam trcala pred rudu!
#6, 27.08.2016 - 10:22
1  2  [»]