Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Serendipiti blog

I za sam kraj dragi moji dva zadatka u jednom! Molim vas sve da odgovorite na oba i da onda željno očekujete rezultate testa.


Zadatak broj 5:
Mnogi su u pustinji sretali životinjice ili se pak pribojavali istih ali niko od vas nije primetio njega. Zagledajte se malo i videćete pravog pravcatog KONJA! I? Kakav je? Gde je? Otkud on tu ispred vaših očiju? Šta ćete uraditi sada?





Zadatak broj 6
Dok radite to što već radite u vašoj pustinji, odjednom, plavo nebo prekrili su oblaci, vetar počinje sve jače i jače da duva i počinje OLUJA!!!!!!
Šta ćete preduzeti?!


Nakon ovih zadačića:






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 13  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

daca- (53)
moj put kroz pustinju se nastavlja. umor me malo stigao, ali u jednom momentu sam ugledala siluetu...pogledam malo bolje i ugledam ga. beli pegaz stoji ispred mene. imam utisak da ga je sam Bog poslao da me izbavi iz ove nedođije. imao je raskošna krila. uzjahala sam ga i on je poleteo odmah, kao da je osetio moj vapaj...priljubila sam se uz njegova leđa. odjednom sam osetila kako me vetar šiba po licu. sve jače, uz sve veće kapi kiše. odjednom, kao da smo se našli usred oblaka koji se spustio do površine uzavrelog peska. dala sam znak pegazu da se spusti. nekako smo se našli na, sada već sasvim mokrom pesku. zaštitio me je svojim krilima od kiše. u ušima su mi odzvanjali gromovi, oči zaslepljene od munja. bio je to strah. još jače sam se uhvatila za pegaza i čekala. to čekanje se pretvorilo u večnost. najednom sam se trgla...pogledala oko sebe...opet isti san
#15, 30.08.2016 - 08:40
Vozim se tako pustinjom, malo jedem, malo pijuckam kad od jedno primetim crnog konja sa zlatnim sedlom kaska pored mene. Otvorim prozor od dzipa i okrecem glavu da vidim gde mu je gazda, zakocim izadjem nema nikoga. Vratim se u dzip i kazem u sebi da od viska glava ne boli sad imam i konja, kad odjednom konj uzlete ka nebu, ostavljajuci zlatni trag za sobom, vise me nista nije cudilo posle onih merdevina.
Pogledam u daljinu vidim neku maglu kako mi se priblizava, ali doberman, macka i orao poceste da panice, otvorih prozor da pogledam bolje a orao izleti i pobeze. O ne, nije to magla to je pescana oluja, zatvorim prozor i krenem u rikverc ali dzabe nije proslo ni 10 sekundi zatrpa me oluja. Pomislih sta bi sa onim kamila da su su mozda pobegle kao i orao. I tako sedeci razmisljam se sta da radim. nisam izdrao ni par sati pocinjem nogama da udaram u staklo dokle nije puklo onaj pesak svom silinom udje unuta izbacisi me na druga vrata, osetih se kako popadam sve dublje i dublje. Ali mi bi nesto cudno nekako brzo propadam i lako disem obrisem oci od peska imam sta da vidim, padam sa neba ka zemlji, ogromna visina, taman da se pomolim Bogu i da zatrazim da mi oprosti grehe dok se ne pretvorim u palacinku kad tresnem o zemlju. Kad od jednom cujem glas koji me doziva. Kad ono ona moja kukavica od orla pa jos i prica.
"Vuce imas dve opcije, prva je da otvoris padobran ali ti niko ne obecava sta je dole, a druga je da udjes u avion"
"Koji avion?" Upitah jos dodam da nisam ni primetio da imam padobran na sebi
"Ovaj ispred tebe" I gle stvarno pored mene mali Pajper avion sa otvorenim vratima.
"Gde ide ovaj avion?"
""Ne znam" rece orao i doda "pozuri nemas jos mnogo vremena"
I nisam se dugo razmisljao, odlucih sta cu dalje............

Kraj!

Ps: Samo ja znam gde sam, na Zemlji ili u avionu


#14, 30.08.2016 - 00:47
acogrizli (53)
#13, 29.08.2016 - 22:12
5.
divan crni konj. visok, misicav. dlaka mu sija a griva dugacka.
sigurno je pobegao nekome.
pokusacu da mu pridjem, da ga pomilujem da mu pricam nesto.
nadam se, da je i on raspolozen za druzenje.
divim se njegovoj lepoti, pozdravljam ga i gledam kako slobodno i ponosno ide svojim putem.

6.
ponadacu se, da je konj na bezbednije mesto odjahao.
a za mene je sada vreme, da potrcim do oaze i da nadjem taj portal za izlazak.
dosla sam u pustinju da se divim njenim carima a ne da me zakopa pesak.
vracam se u realu.
#12, 29.08.2016 - 19:20
-mm- (46)
Nakon što sam preskočila zid, ispred mene se pojavila nepristupačna šuma.Ispred šume nailazim na prelijepog konja,crne boje sa velikim krupnim očima.Stajao je mirno i gledao me. Prišla sam da ga pomazim, a on je odjednom počeo da me gura glavom.,,udarao je kopitom od tlo I okrenuo glavu na drugu stranu.. U tom trenutku osjetila sam da nešto nije u redu. Pogledala sam u tom pravcu i vidjela da se oluja sprema.Počelo je da grmi, sijeva a potom i kiša, koju je vjetar počeo da kovitla stvarajući oluju.Skočila sam na konja i otišli smo uz oluju. THE END
#11, 29.08.2016 - 18:04
-mm- (46)
konja,crne boje.Stajao je mirno I gledao me svojim krupnim očima.Prišla sam da ga pomazim, a on je odjednom počeo da me gura glavom.,,udarao je kopitom od tlo i okrenuo glavu na drugu stranu.. U tom trenutku osjetila sam da nešto nije u redu. Pogledala sam u tom pravcu i vidjela da se oluja sprema.. Počelo je da grmi, sijeva a potom i kiša, koju je vjetar počeo da kovitla stvarajući oluju. Skočila sam na konja i otišli smo uz oluju. THE END.
#10, 29.08.2016 - 17:59
Dok me sunce ispija kao da nikad nikog ispilo nije.. cujem topot konja. (Da l' je san ili je java ili se Arap poigrava?!) Buljim se tako prema tom topotu pokusavajuci nesto i da vidim....kad ono ! Gizdav vranac ponosno podignute glave polako nam se priblizava. Gledam i ne verujem. Zar vranac u ovoj mojoj pustinji! Prirodno sumnjicava ne ispustam ga iz vida. Sto je blizi to mi je sumnjiviji i kako me instinkt nikad ne vara ugledah dva zakrvavljena oka kao pilje u nas. Cas u mene, cas u moj cvetic, pa u mene, pa u cvetic...!! Kroz ono malo neotopljenog mozga zagrmi mi misao "Ovaj bi da mi smaze cvetic!!! " Podignem ti ja moje zute merdevine i zamahnem iz sve snage a vranc se prope na zadnje noge, besno zarza i nestade u pravcu iz kojeg je dosao. Pa sad nek mi kazu da su konji plemenite zivotinje!


Gledajuci za tom alom od konja u daljini vidim pescanu oluju. Auuu. Tesko ovima koji su izabrali pescanu pustinju. Pokusavam da se orijentisem i shvatim sa cijom pustinjom se granici moja pustinja. I sta ako ta oluja stigne i do nas?!!
Crni mi! Gledam i mislim se sta cu, kad ono, oluja se stisala.
Sad nam nema druge nego da kupimo prnje i krenemo prema komsijskoj pustinji jer znate za onu "postuj komsiju vise nego brata".
Sastruzem ti ja malo one skorene zemlje, stavim je u parce iscepane majice, izvucem moj cvetic i zabodem ga u tu pripremljenu zemlju, kanem malo vode, natovarim merdevine na rame i tako ti mi krenemo kod naseg nam komsije.
#9, 29.08.2016 - 16:48
U pravu si, Jeko. Preda mnom, usred pustinje, pojavilo se malo lepo konjče Odakle tu, ne znam Prelepi dorat sa krupnim, tužnim okicama dokasao je do mene i počeo da njišti od sreće. Odmah smo se sprijateljili. Izvadio sam iz sportbilijevske torbe kocku šećera i šargarepu i nahranio ga. Bio je presrećan. Čim sam ga video znao sam da sam našao nerazdvojnog druga za ceo život. Nisam morao da mu kažem ni reč, a on je pošao sa mnom.

I baš kada smo krenuli prema oazi, odjednom, plavo nebo prekriše oblaci, a vetar poče sve jače i jače da duva. Sto mu gromova, počinje pustinjska oluja. Šta ćemo sad? Iz sportbilijevske torbe izvadih priručnik o preživljavanju u pustinji i počeh da čitam. Čudna neka knjiga, štampana u pretprošlom veku. Savetuje da se zavučem negde. Recimo, da rasporim kamilu, izvadim drob i sakrijem se u njenoj unutrašnjosti. Pogledah konjića, a i on me pogleda tužnim okicama. Ma kakvi. Ne pada mi na pamet. Izvukoh ašovčić i počeh da kopam rupu u pesku. Za nepoverovati je da je i konj počeo da kopa svojim jakim nogama. Za par minuta smo napravili zaklon, prekrili ga šatorskim krilom i šćućurili se. Oluja je trajala pola sata i onda je prestala isto tako brzo kao što se i pojavila. Srećni i zadovoljni krenuli smo prema oazi koja se nazirala tamo negde na severozapadu.
#8, 29.08.2016 - 16:47
robotek (49)
Vidim konja u pustinji. Lep, crn, trkacki konj. Razmisljam verovatno je zalutao. Arapi obozavaju konje i konjicke trke, nekome od njih je pobegao u puatinju. Razmisljam sta uraditi sa njim. U to vreme nebo pokrivaju oblaci i pocinje vetar. Dobro je. Tu je trkacki konj. Penjem se na njega i brzim kasom konj me odnosi iz pustinje. Iza sebe vidim kako krece pescana oluja. Ali ja sam vec na sigurnom, daleko odatle.
#7, 29.08.2016 - 14:25
Broj 5:
Ščep'o sam merdevine i rekoh kud ću sad, 'oću vamo, 'oću tamo... Aj vamo, odande sam meščini doš'o! Ček', šta je ono? Pomera se, jeb'o te! Ovo je krava neka. Njam, njam, biće mleka! Priđem ja kravi i onda skontam da je to u stvari konj. Simpatično glup, šaren k'o krava i bazdi na neko vino. "Gde ti je Kraljević Marko?" - upitah konja. Stajali smo tu na po' pustinje i pričali neko vreme. Deda mi je često govorio i bio je izgleda u pravu kad je govorio da je uvek lepo u tuđini sresti nekoga svoga! Sad znam na šta je mislio! Ispričao sam se sa konjem bolje nego sa mnogim ljudima. Najzad sam povukao konja za uzde i ubedio ga da krene sa mnom. Zajedno smo jači i naći ćemo neki izlaz iz ove pustinje.

Broj 6:
Nešto se naoblačilo, izgleda da će kiša. Vetar počinje da duva, ovo nije naivno. Konj se nešto uspaničio, a ni meni nije bilo svejedno. Najbolje da se popnem na konja i prozujim pustinjom u nadi da ću da nam pronađem neki štek.
#6, 29.08.2016 - 13:21
1  2  [»]