Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Trilijan blog
Uzalud skidaš slojeve sebe sa moje kože
Kad onaj deo tebe u meni neće da ode

To ti je kao kad se nekome usladi vlast
Pa nema motiv da ustane sa trona
Kojim vlada podanicima

Ili kao kad piješ lek
Pa odbijaš vodu da ga progutaš do kraja
Pa zastane u grlu i ne prolazi dalje
I onda nema dejstvo i bol ostaje

Ne možeš se rastati od onoga
koga čuješ kako diše i kad nije blizu
Ko se poput vizije ukazuje u drugima
Ne možeš odapeti strelu precizno zategnutim lukom
A da se ona ne zarije u neki cilj

Niti možeš suncokretu uskratiti sunce
i pomiriti ga sa tim da ono više nije izvor njegovog života
I njegov smer okretanja
Ne možeš ga sprečiti da se sasuši

Ne možeš završiti film povlačeći se iz glavne uloge
Pod izgovorom da joj nisi dorastao

Niti pomiriti deliće u slagalicu ako deo fali
Ne možeš pikovim asom
srušiti herc damu

Ne možeš iz dobrih namera poželeti drugome
ono što on nikada nije poželeo za sebe

Nema lepote koja nije skupo plaćena
Ni dobrog koje nije žrtvovano zlu

Ne možeš izbrisati iz čoveka ono što si ispisao po njegovom srcu
Ne možeš oprati svetom vodom greh koji poričeš sebi

Niti posuti svoje puteve nevenima
A da se ne ubodeš na kamenje pod njima
Ako bosim stopalima krčiš korov prošlih dana

Niti zavrsiti kolač eksperiment ili priču bez svih sastojaka

Ne možeš se igrati balonom od helijuma
A da izbegneš da se vine u nebo.

Ne možeš stajati na kiši i ostati suv
Niti slaviti ideale,a ne pronaći istomišljenike
Ne,ništa mi ne znači tvoje Odlazim
Osim dobro osmišljene laži
kojom kamufliram svoje buduće dane
Kao gotovo je

Ma hajde maestro, ne možeš poreći ljubav
Koja te ovako prati u svemu

Znam šta ne možeš.
Ne možeš odoleti da joj pružiš otkrovenje
Da je čitav život volela i negovala jednu iluziju
Zbog koje se odrekla svega

Ne možeš se odupreti nagonu
da joj vidiš lice kad je gurneš još dublje
Do duplog dna
Odakle će se ponovo vinuti do zvezda

Ne možeš ne uživati u sopstvenom zlu
Ispod koga si samo preplašena ptica
Sa slojevima i slojevima našminkanog samopouzdanja

Ne možeš me sprečiti da grizem oblake
I da ti darujem zalogaje magle
Jer ovi stihovi tebi ionako ne znače više
Rastvaraš ih u sumaglicu jutra
I ni jedan te ne dotiče

Ne možeš me sprečiti da te takvog volim
Kao sve rasplinute pahulje maslačka
Otrgnute od matice
Kao mati koja prvi put pušta dete u svet
Kao devojka koja ispraća svog momka u rat
Kao lepotu u sitnicama
Kao dobrotu koja se daje onima koji joj ne mogu uzvratiti
Toliko te volim
Ništa novo
Eto to mi nikako ne možeš uskratiti.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

nislice (46)
#3, 09.10.2016 - 09:02
acogrizli (53)
#2, 09.10.2016 - 07:58
veoma lepo napisano...
#1, 09.10.2016 - 07:57
 

Korisnik
offline
offline Trilijan (32)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi