Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Trilijan blog
Nekad je kredenac bio lajt motiv svake kuhinje

Riznica porcelanskog posudja visokog sjaja
Prepoznatljivog po pozlati na rubovima
Tanjira
Tacni i escajga

I po ugraviranoj renesansnoj idili
Neki je vitez klečao pred dvorjanicom
Možda je prosio
Dok oko njih puze jorgovani


U drvenim korpama obloženim krpom od trešanja
U cik zore odlazili bi po namirnice


Od izvora nas je odvajalo brdo
Pešačili smo u grupama
Točili vodu i vraćali se usana crnih od trnjina
Moje ogledalo bile su oči moje majke
Drugo neko bilo bi nepotreban izdatak


Volim tu svoju neustrašivost pred nedoživljenim iskustvima

Nasleđenu od ko zna kog prapretka
I dobru procenu da izaberem ona koja ću zaobići čim se pojave
Natalija me je ostavila na gromadi sena
Sklonila merdevine i otišla zauvek iz mog života

U sterilizovanu zemlju većih mogućnosti

Ne zameram joj
Ionako nikada nisam umela da se spuštam i podižem na etape
Uglavnom tresnem o pod
Ili se lansiram do Mlečnog puta
Zlatna sredina je neodredjena i dosadna
Ne inspiriše me
Zato još nisam sišla sa tih merdevina

Češljala sam dedu
To je bio jutarnji ritual namenjen meni
Jer sam obožavala nizove priča iz četiri godine zarobljeništva u Nemačkoj
Kada se vratio oženio je prelepu devojku koju je spasio od napasnika

Nju sa akva marin očima
Dobrovoljnog člana Crvenog krsta
i ženu koja je preživela ujed otrovnice
Kasnije majku sedmoro dece
Voleli su se očima toplim od nemih razgovora
Do kraja
I kad je poslednji put sklopila oči od tuge
jer joj je rat opustošio sve

I doveo je da napusti svet na tuđem tlu


Gari je imao dedovu narav

I samo ovčarima svojstvenu privrženost
Mada ne znam ko je tu koga posedovao
Elem spasio je moju seku od vuka
Iako je bio manji rastom
Samo rastom


Odlazili smo torba krcatih orasima,suvim šljivama,pršutom i basom

Utrkivale se komšije da nam pošalju

Ono što mi sigurno nemamo u gradu


Valjalo ih je tovariti na zaprežna kola do železničke
Mi smo pešaka
Do tamo

Nezadovoljenih čula udisali to malo parče raja
Posuto suncem Like
Nismo ni slutili da će se ugasiti
Kao sveća Svetog Jovana Krstitelja



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 18  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

vlada666 (50)
Nekoliko puta sam procitao,predivan tekst..
#13, 13.10.2016 - 08:53
Valentinna (55)
E, da...pamtim i šuškanje peruške, kojom je čistila pepeo sa lepinja...i sada se nižu slike iz sećanja....
Hvala Ti
#12, 12.10.2016 - 11:23
Ma nema na čemu,rasplaka me ženo
12.10.2016 - 15:52
Valentinna (55)
Pola veka pamtim nestrpljivo dozivanje bake, sa šumskog puteljka, da nam krene u susret ... njene drhtave ruke, koje pružaju žele, sačuvan za mene, još od Slave...
#11, 12.10.2016 - 11:19
Divno je kad tako davno proživljeno još uvek izaziva poeziju u tebi.
#10, 12.10.2016 - 10:06
sdb
sta reci
#9, 12.10.2016 - 00:46
Jednostavnost obojena spokojem...
Lep tekst!
#8, 11.10.2016 - 21:33
nislice (46)
#7, 11.10.2016 - 20:58
daca- (53)
E, sad ti mene podseti na detinjstvo...ja sam se rodila sa dalmatinke strane Velebita. Nisam tamo odrasla, ali smo odlazili leti preko raspusta brat i ja...ovde i ne znaju šta je basa, ne znaju šta je presnac...dođe mi neka tuga kad pomislim koliko dugo nisam bila tamo ...
#6, 11.10.2016 - 18:27
Nažalost ne znaju ,poslednji put kad sam bila na Poljicama, Blizu Gračaca imala sam samo šest godina i veruj mi svega se sećam, kao da je juče bilo. Imamo bar ta sećanja,na prirodu i divne ljude koji su se međusobno poštovali,bili nekoristoljubivi i pitomi.Neko nema ni to.
11.10.2016 - 19:24
zeljaana (54)
Sećanje na detinjstvo, na to srećno doba,uvek mi okupira pažnju. Svaka ti čast za lepo dočarane slike iz tvog detinjstva.
Hvala Trillijan
#5, 11.10.2016 - 18:12
Volela bih da moja i svačija deca to mogu da dožive..
11.10.2016 - 19:20
reko: aj iskoristim ovo vreme dok japsi ne bane
pa nam piše o sebi jer ona je ovde najbitnija
#4, 11.10.2016 - 17:38
1  2  [»]