Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
ronhill blog

Svet je lep i kada sanjamo...

Kada padnu ili se povrede, mala deca odmah trče u roditeljski zagrljaj. Kada mama ili tata poljube povređeno mesto odmah sve prolazi i dete radosno nastavlja igru. Svi smo mi manje ili više u detinjstvu imali poderana kolena. Ožiljci koji su možda ostali, stalni su podsetnik da smo imali normalno, igrom ispunjeno detinjstvo. Nestašluke koji se pamte i prepričavaju u odrasloj dobi. Fotografije rumenih obraza zimi kada sneg veje a vi se sankate ulicama prekrivenim debelim snegom koji se zadržavao po mesec i više dana, a koji se danas pretvorio samo u sećanje jer ga više po negde i nema... Skoro da ni zime više nema. Ostala su sećanja na sankanje po bregu dok vam prijateljičina majka donosi na ulicu topli čaj s limunom da se okrepite i zgrejete promrzle ruke. Fotografije musavih usana i obraza od trešanja, lubenice i čokolade, ukaljanih haljina, ruku i nogu prljavih od blata... Sećanja kojih će se, na žalost, deca koja danas odrastaju i ona koja će tek doći, ako ih roditelji ne povedu u svet mašte i igara, retko sećati i prepričavati... Mnoga će deca o tome kojim sve igrama može biti ispunjeno detinjstvo čuti samo iz priča svojih roditelja. Mnoga današnja deca, na žalost, nemaju poderana kolena, ali imaju žuljeve na prstima od korištenja mobilnih telefona, naočale s velikom dioptrijom od gledanja televizije, nagluvost i tikove od preteranog igranja igrica i višak energije zbog dosade i neaktivnosti koji se pretvaraju u bunt i agresivnost. Prošla su vremena kada je u školama bilo po desetak sekcija na kojima su deca razvijala svoje skrivene talente. Zakazalo je negdje u prvom redu društvo kao celina, a onda i sve druge karike u lancu koji melje i roditelje i decu. Pokušaj svojoj i drugoj deci vlastitim primerom biti vodič da otkrivaju svet poderanih kolena i rumenih obraza...




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 36  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

vld (43)
#15, 18.10.2017 - 20:33
19.10.2017 - 12:47
nislice (47)
*OK* *ROSE*
#14, 14.10.2017 - 20:14
Nislice draga pa gde si ti..
14.10.2017 - 21:21
Sve počinje od detinjstva, od igara i iskustava, kasnije i učenja do saznanja kakav je svet. Zemljina teža nam omogućava da stojimo na rukama podjednako kao na nogama, deca to treba da osete, da se igraju, da istražuju. Uvek je bolje pokloniti detetu pažnju i igrati se sa njim nego mu kupiti bilo koji poklon.
#13, 13.10.2017 - 14:42
Sve su ovo prednosti i mane modernog doba, moramo živeti u skladu sa njim, ali pokušajmo da ono što je do nas promenimo. Možda samo deo da vreme brzo prolazi i da ono što nam na kraju ostane su uspomene iz detinjstva.
13.10.2017 - 15:45
Vlatko66 (51)
A kada smo odrasli,pozeleli da imamo motorne sanke,qvadove...Ipak,drvene decje sanke nista ne moze zameniti,taj osecaj radosti,niistaaa...
#12, 13.10.2017 - 12:23
13.10.2017 - 13:10
Vlatko66 (51)
Prvog zeku kog sam dobio,uh..Kakav je to kabadahija bio..Nece da bude u kutiji,nego gde on hoce..Iscepao tapete,gde god je stigao,a brabonjaka na sve starne..Tepih mokar,a na kraju je majka shvatila da zeka ipak nije za kucu,i poslala ga na dalek put..
#11, 13.10.2017 - 12:19
13.10.2017 - 15:29
Vlatko66 (51)
Eh,veliki sneg,a zatvorena ulica zbog velike nizbrdice,pa jos i mreza,koju je postavljala opstina,da se deca bezbedno zaustave..Sanke,drvene ili metalne/koje su isle kao lude/,kako je to bilo lepo..Padnes,tacnije ubijes se,no,ustanes ko da se nista nije desilo,vuci sanke uzbrdo,i...Eh.lepog li detinjstva..O blatu,prasini,necu ni da pricam,to je bilo svaki dan..
#10, 13.10.2017 - 12:15
Javljaju se sećanja na detinjstvo, drvene sanke i malo brdašce iznad škole. Puno, puno dece koja se spuštaju vrišteći od sreće i kojoj je jedina briga da se ponovo popnu da bi se opet spustila.. Prelepo
13.10.2017 - 13:14
#9, 12.10.2017 - 23:02
13.10.2017 - 13:11
Volimo svoju decu, podržimo ih, saslušajmo ih i pružimo im nesebično vetar u leđa da ostvare svoje snove. Ako to ne uradimo, deca nam nikada neće zaboraviti, a ožiljci iz detinjstva nikada neće zaceliti. A jednog dana će i oni odrasti i postati ljudi. Baš kao i mi.
#8, 12.10.2017 - 17:57
Ožiljci koji su možda ostali, stalni su podsetnik da su nam davali zdrav vetar u leđa...
12.10.2017 - 18:35
dapii (41)
kao i uvek lepo napisano ,ali koliko ti imas godina kada pmatis ovo sve
#7, 12.10.2017 - 17:31
105 pa opet ...
12.10.2017 - 17:33
Marchelo (33)
Pa ne znam mali da li ga mogu otkriti...koliko god se roditelji trudili savremeno zivljenje 21. veka samelje sve to sto su prozivljavali u detinjstvu i zeleli preneti na svoje potomke...
Ja kad krenem da objasnjavam sta je Nitendo i da je Nitendo u neko moje vreme bio pojam a Sony samo zamisao i poneko bezanje sa casova radi sat vremena fudbala, nikako zamisao da ga imam u kucnoj varijanti...ispadnem smesan...sada ako nemas Sony, mobilni telefon i tablet ti ne postojis...
Nazalost, u takvom vremenu zivimo pa da deca ne bi iskakala od drustva i mase gledamo da ispunimo mnoge stvari koje mozda i ne bi, pod nekim drugim okolnostima.
A ti si pametnica bila i ostala i svaki tvoj blogic nosi neke lepe poruke i lekcije, samo nastavi.
#6, 12.10.2017 - 17:08
Slažem se Marchelo 21. vek je i prosto je nemoguće vratiti se u vreme koje ja opisujem... Naravno kompjuter i internet nisu mračna strana sveta, ali nekontrolisano korišćenje smatram da jeste.
12.10.2017 - 17:31
1  2  [»] 

Korisnik
offline
offline ronhill
Kongo (Kinšasa), Киншаса



Blogovi: tagovi
nema tagova