Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Marchelo blog

Groznica Novosadske veceri

Konacno, posle toliko vremena, tvoja poruka kako si me sanjala i zabrinuto pitanje "da li si OK?"...a sa druge strane ekrana kez oko glave...da si ga samo mogla videti.
Ali...dugo sam samo nemo gledao u ekran, razmisljajuci da li da odgovorim i sta da odgovorim... Znas i sama kako se poslednji susret zavrsio, i koliko je ovaj tajac medju nama trajao.
Sedim na poslu, jutro je, 8h tek...tvoja poruka...ja umoran od prethodnih par dana haosa u mom zivotu, srecan jer si se javila ali u drugu ruku s*eban, jer, znam da bilo sta sto napisem ne menja onaj poslednji nas susret u nesto bolje i lepse.
Prolazi vreme...ja i dalje gledam u ekran, na momente se toliko zanesem da se ekran zacrni u zakljuca, ali brzom brzinom sam sve obavio da poruka opet bude vidljiva. I, konacno, spustam svoje prste na ekran u zelji da ti odgovorim, "da...dobro sam...ne brini." Isporuceno... Odgovora nema... Govorim u sebi onako tiho, ali u istom mahu i glasno, da me rasvesti cinjenica, da vise nisi tu za mene, kao sto si bila nekada, pre tih 9 meseci, kao i poneki mesec u tih 9 meseci, ali to je bilo povremeno, jer si imala njega kraj sebe..
Odlazem telefon, pocinjem da radim, a glava kao da nije na ramenima... Kao da se na vratnim zavrsecima seta po Novom Sadu, trazeci da te negde sretne i posmatra iz daljine, onako da, kod tebe stvori taj osecaj da te neko gleda a kada se okrenes oko sebe ne vidis nikoga... Proslo je neko vreme, telefon se oglasio...brzinom svetlosti sam ga scepao dok jos na ekranu mogu ugledati od koga je poruka, isti osmeh kao i koji sat ranije, ti si... Kratko..."drago mi je, uzivaj." Nema veze sto je kratko, ne smeta mi, sve sto je od tebe, za mene je, nesto neprocenljivo veliko i jako.
Usledila je moja sledeca poruka, zatim tvoj odgovor, i tako se, u narednih nekoliko minuta, nanizala nekolicina poruka nase konverzacije. Ispunila si me velikom kolicinom emocija i zadovoljstva, kao i uvek, i samo ti to uvek umes uraditi na sebi svojstven nacin. Na trenutak mi je paznju odvukla koleginica sa nekim pitanjem, potrajalo je neki minut da nisi dobila odgovor na poslednju poruku i telefon je pozvonio...tvoje ime na ekranu...ne verujem...
-Halo...
-Heeeeeeeeej, pa gde si tiiiii? (nakon toga onaj tvoj lepi osmeh)
-(i ja sam se nasmejao) Tamo gde si me ostavila poslednji put
-Budalo! (osmeh)
Pricali smo o nekim uopstenim stvarima, kad si me u jednom trenutku sasekla recenicom "Hej, jel sam ti rekla da vise nemam momka?".. Ucutao sam.. Trajalo je par sekundi, ali meni kao vecnost. "Ne, nisi." Opet si se nasmejala, onako kako samo ti umes, i rekla kroz smeh "Pa eto, sada sam ti rekla." Ne mogu da pronadjem adekvatnu rec za osecaj koji me tada prozimao. Nisam mogao ni u tom trenutku a ne mogu ni sada, 20h kasnije.
Teme za razovor su se nizale same od sebe. Onaj stari lep osecaj kada si ti tu, se opet javio. U jednom trenutku si zacutala....i ja sam...tiho si rekla "Moram nesto iskreno da te pitam... Hocemo li se ti i ja videtiiiiii?" -"Ja bih voleo, ali ne zavisi samo od mene." Nasmejala si se i samo rekla "Blesane jedan." Razgovor je tekao i tekao. Prekidao se u par navrata ali i nastavljao, dok se na kraju oboje nismo vratili nekim svakodnevnim obavezama. Ali uvece...prva si pisala, zvala....a ja ne verujem da se ponovo to desava i da si tu. Ti....ona vec godinama za mene posebna, savrsena i jedinstvena... Ona zena, koja je u meni budila sve ono sto ni jedna mogla nije, koja je od mene cinila ono sto ni jedna druga nije umela, i koja se prema meni odnosila uvek posebno i jedinstveno.
Nisam ti u razgovoru rekao ali...jos uvek te obozavam...u sustini, nikada nisam ni prestajao, samo sam smanjivao intenzitet i potiskivao duboko u sebe...
Danas si opet bila tu...uz mene...pisali smo, pricali satima, smejali se, uzivali... Kako volim kad si tu... Uz tebe, svet dobija mnogo lepse boje, cak i po ovom mutnom sivilu napolju, oko mene sve sija. Zavoleo sam Novi Sad samo zbog tebe, kao sto sam u Osnovnoj skoli voleo Banovo Brdo, jer je tamo zivela devojka u koju sam bio zaljubljen. I evo te opet dok ovo pisem, kao da osecas, volela si kad sam pisao samo za tebe, uvek si sa posebnim zarom citala sve moje tekstove upucene tebi... Ali ne znas jednu stvar, pisao sam ih za tebe, i onda kada ti nisi bila tu... Odoh da ti pisem, izvinjavam se ako je blog ostao nedovrsen, vise ne znam ni gde sam stao ni sta sam hteo reci...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 19  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

nislice (47)
*THUMBS UP* *HI*
#8, 19.11.2017 - 00:09
... lepo
#7, 15.11.2017 - 16:57
Hvala...
15.11.2017 - 18:25
Apsolutno romanticno
#6, 15.11.2017 - 12:24
Hvala Lady D...
15.11.2017 - 14:39
Alek86 (31)
extra!!!
#5, 15.11.2017 - 07:10
Hvala druze.
15.11.2017 - 10:07
U stvari ja sad ne kapiram Da l' si došao, il' si pošao... Sviđa mi se
#4, 14.11.2017 - 16:53
Pos'o, dos'o, stig'o i otis'o.
14.11.2017 - 17:07
ожениш је онда, напустиш друштвене мреже и уживаш с'њом у реали док краја овог живота
#3, 14.11.2017 - 16:40
Hvala brate.
14.11.2017 - 17:07
Medusa (50)
citam,citam i sve pomislim evo sad ce poceti raditi kad ono nista @@
#2, 14.11.2017 - 16:36
Prekinula me...
Sta cu..
14.11.2017 - 17:06
Luuna (48)
#1, 14.11.2017 - 16:27
14.11.2017 - 17:04
 

Korisnik
offline
offline Marchelo (35)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova