Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Enigma017 blog
***
Bilo je to davno...Mnogo pre ovog vremena sada...Onda kada je meni sve izgledalo smešno, neozbiljno i beznačajno...Beše to vreme kada je trebalo verovati u ljubav, u postojanje, u trajanje, ali... Ja ne verovah, već šansu izdadoh...Ljubav i sreću prokockah....

Beše to proleće, godine, koju želim zaboraviti. Iskreno, malo šta i pamtim...Sećam se samo da dok posmatrah krošnje tek ozelenelog drveća, shvatih da je parče tog prizora u očima tvijim, i da mi baš to parče beše potrebno za sreću.

Zavoleh te...Iskreno i silno...Verovah da smo obećani jedno drugom sasvim slučajno, nemo i tiho... Nadah se da ćemo biti dva bića, omađijana lepotom i glasom u istoj čaši...Pomislih da smo sedefi stvoreni za pravo uvo... I voleh te... Onako kako se voli samo jednom u životu...

Upijah svaku tvoju reč kao pustinjak tečnost života. Možda u tim trenucima delovah otsutno, ali... Uživala sam u svakom titravom osećaju koji je bio posledica pogleda...dodira,...reči, izgovorene tek onako...Možda slučajno, a možda i namerno... U ponorima očiju tvojih tražih svoj lik, u rečima tvojim svoje ime, u srcu ljubav, ali...Ništa ne nađoh...Samo sreću... Na dlanovima tvojim zatvorenim....

Svaka tvoja reč dade mi nadu, osmeh snagu izgubljenu... I slepo gazih za tobom, kao omamljena. U tvoje se ime zaklinjah. Svaku tvoju želju ispunih. Čak i zvezdu sa neba ukradoh, da te čuva... Proklinjah sebe što te pustih u svoj svet, u svoje jutro... Prokleh i tebe, čemeru, što mi život zagorča, što mi snove uništi, iluzije rasprši, što mi oči zaslepi sobom...

Teših sebe u noćima bez sna da će vreme doneti zaborav, ali... Ne uteših se! Još mi tečeš venama, otrove proketi, srećo izgubljena. Još uvek je u zenicama mojim ogledalo tvoje, još mi na usnama tvoje ime stoji, još uvek je tvoj profil na dlanu mome iscrtan, i još uvek se prezivam - tuga. I kako te zaboraviti, kako te prekriti prašinom zaborava, kako slagati sebe da te ne volim?!

Vreme... Preko tebe, mene i ljubavi pređoše šest godina, i sve je isto. Svaka nova misao, samo me još više vuče na dno. Već se oseđam premorenom. I u ovim danima, sada, svaki put kada sklopim oči mogu čuti tvoj glas, osetiti dodir ruke tvoje, mogu sebi dočarati pogled tvoj... Sve je još tu... Dovoljno je misliti na to....

I svakoga jutra, kada mi ukradeš prvu misao, ja upitam sebe: '' Posle koliko vremena zaboravimo na onog koga smo voleli? Koliko je vremena potrebno da prođe da bismo prestali voleti?!'' Dajte mi peščani sat... Možda uspem izračunati...

Ti, čemeru, ne spominji ime moje, molim te... Čak i ako te pitaju za mene... Ćuti...Nemoj reći da me poznaješ, da sam te volela... Zaboravi me i ne traži me, jer sam izgubljena... Kao dugme starog, demodiranog kaputa.... Zaboravi me, jer ja više nemam snage... Ja sam samo balada bez reči, neko bez nade i snova... Neko, koga je ubila ljubav...

Prevarih ljude, te smešne likove u mozaiku života, da mi ne značiš, da mi nisi prva i poslednja misao, moje jutro i moj dan... I oni mi poverovaše, ali...Izdade me pogled u kome još sija ljubav... Izdade me i srce svojim krikom kad izgovoriše ime tvoje.... Izdade me i razum kad prestade snagu da mi pruža...

I htedoh pobeći, ali... Ne mogah dalje od svog imaginarnog sveta, svoje ljubavi...Tebe... I naterah sebe da verujem da ništa ne traje večno, da ništa i nema trajanje, i ako znam da nije tako. Čak u trenutku dokolice dozvolih sebi da pomislim da sam te zaboravila...Ali...

Zatekoh sebe na istome peronu života kako čekam neki znak...Uhvatih sopstvene misli kako, kao i pre, u jatu hrle ka tebi. Ponovo slagah i obmanuh ljude da sam te ostavila u paučini vremena...

Osvrćem se... Senke lutaju po zidovima sobe... Nema tišina nudi spokoj usnulim dušama, vetar se poigrava sa krošnjama drveća, tama je progutala grad, a ja.... Drhtavom rukom okrećem mali, peščani sat... Zadivljena, posmatram promenu oblika, dok vreme nemilosrdno odmiče.... 

Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

VRTESKA (33)
lepo:)
#1, 21.05.2008 - 00:15
Hvala
21.05.2008 - 00:27