Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
aristotelis blog
PRIRUCNIK ZA ONE KOJI SE SMATRAJU NESRECNIMA U ZIVOTU

Britanski psiholog Richard Wiseman već 15-ak godina proučava pojmove sreće i nesreće  1994. godine pokrenuo je ’’Projekat  sreća’’ sastavljenog od niza eksperimenata sa 400 dobrovoljaca koji sebe smatraju izrazito srećnima ili izrazito nesrećnima. 

         U jednom od eksperimenata oni su zamoljeni da prelistaju određeni časopis i prebroje sve fotografije u njemu. ’’Nesrecnici’’ su u roku od dva minuta završili zadatak. Za razliku od njih, ’’srecnici’’ su vec na prvim stranama časopisa primetili komentar: ’’Ovaj časopis sadrži ukupno 43 fotografije. Ne morate dalje brojati’’. Takođe, u sredini časopisa nalazilo se i ovo objašnjenje: ’’dovoljno je da kažete da ste primetili ovu stranicu i dobićete novac’’. Jasno, ’’nesrećnici’’, uopšte nisu primetili ni jedno ni drugo objašnjenje. Odnosno:

ŠTO SU VIŠE BILI KONCENTRISANI NA NEŠTO KONKRETNO, TO SU MANJE PRIMEĆIVALI OPŠTI KONTEKST, ŠTO JE TIPIČNO PONAŠANJE ONIH KOJI SEBE DOŽIVLJAVAJU KAO NESREĆNE.

Wiseman je napravio i tipologiju, tj. osnovne karakteristike i srećnih i nesrećnih osoba. Tako, po njemu, SREĆNE OSOBE su opuđtene, otvorene, lako prepoznaju nove prilike. Ne plaše se izazova i promena. Imaju visok stepen samopouzdanja. Veruju sebi i svojim instinktima ali umeju da prihvataju i tuđa mišljenja. Za razliku od njih, ’’NESREĆNI’’ ljudi brinu unapred, odbijaju rizike, plaše se velih promena. Često veruju u praznovjerje koje nosi nesreću, poput razbijanja ogledala, hodanja ispod merdevina, crnih mačaka, broja 13…. Prema ljudima su nepoverljivi jer su ubeđeni da je svaki kontakt zasnovan na interesu i usmeren na to da oni budu prevareni. Jedna od najbitnijih razlika između srećnih i nesrećnih jeste njihova SPOSOBNOST SUOČAVANJA SA PROBLEMIMA I VELIKIM ŽIVOTNIM KRIZAMA, ILI NESREĆAMA. Wiseman je zatražio od svojih ispitanika da zamisle da su bili svedoci oružane pljačke tokom koje su i sami bili povređeni a zatim da taj događaj opišu i definišu kao srećan ili kao nesrećan. Naravno, oni koji i inače svet posmatraju sa najcrnje moguće strane su sa velikim žarom govorili kako su mohli ostati bez glave i kako se uvek nađu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Za razliku od njih, srećnici su u ovom dogadjaju videli činjenicu da se sve, ipak, dobro završilo, da su sada bogatiji za jedno iskustvo.

         Na kraju desetogodišnjeg istraživanja Wiseman je osnovao ’’školu sreće’’, zasnovanu na principima

DA SE LJUDI NE RAĐAJU SREĆNI VEĆ DA SREĆU SAMI STVARAJU, ODNOSNO DA SE SREĆI MOGU NAUČITI.  

         Kako?  

         PROMENOM NEGATIVNOG ŽIVOTNOG STAVA U POZITIVAN,  KONCENTRISANJEM  NA PRIJATNA ISKUSTVA, PODSEĆANJEM NA LEPE USPOMENE, PRIHVATANJEM SVOJE BUDUĆNOSTI SA OSMEHOM.

Znamo da u prvoj godini života deteta, odrasli iz njegove okoline, pre svega majka zadovoljava sve njegove potrebe. Međutim, ove potrebe nisu samo fiziološke i fizičke (za hranjenjem, spavanjem, presvlačenjem…) već i psihičke (potreba za dodirom, za pažnjom, nežnošću…) U zavisnosti od toga koliko su ove potrebe zadovoljene dete stiče određeno iskustvo. Zatim, to svoje iskustvo generalizuje na celokupno svoje okruženje. Ukratko, već u ovom ranom uzrastu, na osnovu poverenja koje je steklo u svoju majku i toga koliko je bilo paženo, voljeno, maženo… dete svet doživljava kao pretežno prijatno, ili pretežno neprijatno mesto. Da li se već tada određuje hoće li odrasti u budućeg optimistu ili pesimistu? Mnogima je period ranog detinjstva, pre polaska u školu najveseliji, najnasmejaniji, možda i najsrećniji. Odrastajući deca postaju sve ozbiljnija. Veliki krivac je škola, istovremeno i obavezna i veoma naporna. Naučnici tvrde da kada  se završi period odrastanja, određeno shvatanje sveta je u potpunosti završeno. Podrazumeva se da su važne i životne okolnosti, tj. što manji broj stresova kako bi se formiralo pozitivno doživljavanje sveta. Međutim, to ne znači da ukoliko st propustili da se još  u prvim godinama života opredelite za sreću, vedrinu i optimizam kao životni stav – da ste zakasnili.

Promenite ugao gledanja na neki problem. Na primer, kada vas uhvate ’’crne misli’’ pokušajte istu stvar da sagledate iz nekog drugog ugla (šta bi o tome, na primer, rekao neko koga, možda, ne poznajete ali poštujete?). Izbegnite da strahujete unapred. Okružite se pozitivnim ljudima. Priuštite sebi nešto lepo. Otidite negde sa prijateljima. Recite nekome da ga volite. Obezbedite sebi 8 sati spavanja noću. Provodite što više vremena na otvorenom prostoru...



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

AMAN LJUDI KRITIKUJTE...
#1, 22.05.2008 - 22:45