Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
lordwilenjak85 blog

PRICA O SINISI KOJU BI TREBALO PROCITATI

  DA LI STE VEC CITALI NEGDE?
  Na dobrotvornoj gala-večeri, na kojoj su se prikupljala sredstva za školu
  za
  decu sa posebnim potrebama, otac jednog od učenika podelio je sa
  prisutnima
  priču koju neće zaboraviti niko ko je tada prisustvovao tom događaju.

  Pošto je zahvalio školi i njenom predanom osoblju, postavio je sledeće
  pitanje: "Ako nije ometena spoljašnjim uticajima, sve što priroda stvori
  je
  savršeno kreirano. Ali moj sin Siniša ne može da nauči sve one stvari
  koje
  mogu druga deca. Nije u stanju da razume i uradi sve ono što i njegovi
  vršnjaci. Gde je tu prirodni poredak stvari, kada se radi o mom sinu?"

  Publika je utihnula posle tog pitanja. Otac je nastavio: "Verujem da se,
  kada telesno i umno invalidno dete, poput mog Siniše, dođe na svet,
  prilika
  za iskazivanje istinske ljudske prirode sama javi i pokaže, i to u vidu
  načina na koji drugi ljudi tretiraju to dete".
  Potom produži: Siniša i njegov otac šetali su pored parka, gde su neki
  dečaci, koje je Siniša inače poznavao, na terenu igrali fudbal.
  Siniša je upitao oca: "Šta misliš, tata, da li bi me pustili da igram sa
  njima?"

  Sinisin otac je znao da većina dečaka ne bi želela da neko kao Siniša
  igra u
  njihovoj ekipi, ali je isto tako vrlo dobro znao koliko bi njegovom sinu
  značilo da mu dozvole da zaigra, i koliko bi mu to samo dalo toliko
  potrebni
  osećaj pripadnosti i samopouzdanja, uverenje da od društva biva prihvaćen
  uprkos svom invaliditetu. Sinišin otac je prišao jednom od dečaka pored
  aut-linije i upitao (ne očekujući previše) da li bi i Siniša mogao da
  zaigra
  sa njima. Momčić se u neverici okrenuo prema igralištu i rekao: "Znate
  šta,
  gospodine, mi gubimo sa 4 : 1, a bliži se i kraj drugog poluvremena. Pa,
  ..., može da igra za našu ekipu, pokušaćemo da ga postavimo na poziciju
  levog beka".

  Siniša se malo namučio hodajući do ekipe, ali je sa širokim osmehom
  obukao
  dres svog tima. Otac ga je ozaren gledao sa majušnom suzom u oku i
  osećajem
  narastajuće topline u grudima. Dečaci su mogli jasno da vide i osete
  sreću
  ovog čoveka, ganutog oca koji radosno gleda kako njegov sin biva priman u
  njihov tim. Pri kraju utakmice Sinišina ekipa je dala gol iz jedne brze
  kontre,
  ali je još uvek gubila sa dva gola razlike. Siniša je pokrivao levu
  stranu
  polovine terena. Iako nikakve akcije tuda nisu išle, on je očito bio u
  euforičnom raspoloženju jer je dobio priliku DA BUDE u igri, na travnatom
  tepihu; razvukao je osmeh od uva do uva, dok mu je otac mahao sa tribine.
  U
  samoj završnici Sinišina ekipa je opet postigla gol, dakle, gubila je
  samo
  sa 4 : 3! Sada, sa jednim golom u minusu, smešila im se prilika za
  eventualno izjednačenje u zaustavnom vremenu od 5 minuta. I zaista,
  dosudjen
  je penal za Sinišin tim i dečaci su stali da se pogadjaju ko će ga
  izvesti.
  Pade ideja da puca Siniša, ali uz veliki rizik da izgube utakmicu!?
  Na opšte iznenađenje - Siniši je ipak data lopta! Svi su znali da je to
  bila
  nemoguća misija, jer Siniša nije ni umeo pravilno da šutira,
  a kamo li da pogodi okvir gola i da prevari golmana. Ipak, kad je Siniša
  stao iza lopte, protivnički golman je, shvativši da Sinišina ekipa svesno
  reskira poraz radi tog jednog jedinstvenog trenutka u Sinišinom životu,
  odlučio da se baci u pogrešnu stranu kako bi lopta ipak ušla u mrežu.
  Siniša
  je uzeo zalet, zamahnuo i... traljavo zakačio loptu, koja je polako
  krenula
  ka suprotnoj stativi. Utakmica bi u ovom trenutku bila praktično rešena,
  jer
  je lopta bila spora i većina protivničkih igrača bi je mogla sustići.
  Medjutim, i oni su se kretali sasvim lagano, pa svi gledaoci povikaše:
  "Siniša, Siniša, trči za njom, Siniša, trči, stigni je, stigni! Trči,
  trči,
  i ćušni je u mrežu!
  Nikada pre u svom životu Siniša nije toliko brzo trčao, uspeo je, na
  jedvite
  jade, da stigne do nje pre nego što je završila u gol-autu. Doteturao se
  i
  širom otvorenih očiju, zadihan, upitnog pogleda, zastao da vidi šta će
  dalje. Svi graknuše: "Šutni je, šutni je u gol!
  Uhvativši dah, Siniša je vidno potresen, naprežući zadnje snage, kao u
  nekom
  delirijumu, magnovenju, nekako umirio loptu, zahvatio je unutrašnjom
  stranom
  stopala i... i smestio je u mrežu! Muk,... , a onda provala... prasak -
  svi
  skočiše: "Siniša, Siniša, bravo, Siniša!" Zajapurenom i preneraženom
  Siniši
  priskočiše svi saigrači, grleći ga, ljubeći ga i slaveći ga kao heroja
  koji
  je spasao svoj tim od poraza. "Tog dana...", okončavajući svoju priču s
  drhtajem u glasu potreseni otac, dok su mu se suze kotrljale niz lice,
  "...
  dečaci obeju ekipa doneli su komadić prave ljubavi i humanosti u ovaj
  svet".
  Siniša nije preživeo do sledećeg leta. Umro je još iste zime, nikada ne
  zaboravivši da je bio heroj, da je zbog toga njegov otac bio presrećan i
  pamteći kako je svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga
  plačući od sreće!

  DOTATAK PRICI :

  Svi šaljemo i prosledjujemo stotine viceva, smešnih poruka, gegova i
  spotova
  putem e-maila, onako rutinski, bez razmišljanja, a kada dođe do toga da
  pošaljemo poruke o životnim izborima, tu oklevamo...
  Nasilje, vulgarnosti, bizarnostii i česte opscesnosti slobodno prolaze i
  kolaju internetom, ali javna rasprava o uljudnosti najčešće i ne stiže u
  naše škole, ni na naša radna mesta. Šteta.

  Ako sada razmišljate o tome da li da prosledite ovu poruku, Vi,
  najverovatnije, birete ljude u svom adresaru koji su "prikladni" za to,
  dakle, one koji su "podesni" za ovu vrstu pošte.
  Ali osoba koja Vam je ovo poslala veruje da svi mi možemo uticati na to
  da
  se stvari promene.
  Svi imamo na desetine prilika svakog dana da pomognemo da se ostvari taj
  "prirodni poredak stvari".

  Tako mnogo, naizgled beznačajnih, susreta između dvoje ljudi stavlja nas
  pred izbor: Preneti malu iskru ljubavi i humanosti na drugog ili izbeći
  datu
  priliku, ostavivši tako svet još malo hladnijim?

  Stari mudrac je rekao da se svako društvo prosuđuje i ceni po tome kako
  tretira svoje najunesrećenije pojedince.
  Pročitavši sve ovo, Vi sada imate mogućnost da izaberete jednu od tri
  ponuđene odluke:
  1. Sacuvati
  2. Zadržati
  3. Proslediti 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline lordwilenjak85 (31)
Srbija, Pomoravski okrug, Paraćin



Blogovi: tagovi