Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
NightHawk69 blog
Jedna životna priča....Jedna životna priča


Na dobrotvornoj gala-večeri, na kojoj su se prikupljala sredstva
za školu za decu sa posebnim potrebama, otac jednog od učenika
podelio je sa prisutnima priču koju neće zaboraviti niko ko je
tada prisustvovao tom događaju.

Pošto je zahvalio školi i njenom predanom osoblju, postavio je
sledeće pitanje:
"Ako nije ometena spoljašnjim uticajima, sve što priroda stvori
je savršeno kreirano. Ali moj sin Siniša ne može da nauči sve
one stvari koje mogu druga deca. Nije u stanju da razume i uradi
sve ono što i njegovi vršnjaci.

Gde je tu prirodni poredak stvari, kada se radi o mom sinu?"

Publika je utihnula posle tog pitanja.

Otac je nastavio:
"Verujem da se, kada telesno i umno invalidno dete, poput mog
Siniše, dođe na svet, prilika za iskazivanje istinske ljudske
prirode sama javi i pokaže, i to u vidu načina na koji drugi
ljudi tretiraju to dete".

Potom produži:
Siniša i njegov otac šetali su pored parka, gde su neki
dečaci, koje je Siniša inače poznavao, na terenu igrali
fudbal.

Siniša je upitao oca:
"Šta misliš, tata, da li bi me pustili da igram sa njima?"

Sinisin otac je znao da većina dečaka ne bi želela da neko kao
Siniša igra u njihovoj ekipi, ali je isto tako vrlo dobro znao
koliko bi njegovom sinu značilo da mu dozvole da zaigra, i
koliko bi mu to samo dalo toliko potrebni osećaj pripadnosti i
samopouzdanja, uverenje da od društva biva prihvaćen uprkos
svom invaliditetu.
Sinišin otac je prišao jednom od dečaka pored aut-linije i
upitao (ne očekujući previše) da li bi i Siniša mogao da
zaigra sa njima.

Momčić se u neverici okrenuo prema igralištu i rekao:
"Znate šta, gospodine, mi gubimo sa 4 : 1, a bliži se i kraj
drugog poluvremena. Pa, ..., može da igra za našu ekipu,
pokušaćemo da ga postavimo na poziciju levog beka".

Siniša se malo namučio hodajući do ekipe, ali je sa širokim
osmehom obukao dres svog tima.

Otac ga je ozaren gledao sa majušnom suzom u oku i osećajem
narastajuće topline u grudima.
Dečaci su mogli jasno da vide i osete sreću ovog čoveka,
ganutog oca koji radosno gleda kako njegov sin biva priman u
njihov tim.

Pri kraju utakmice Sinišina ekipa je dala gol iz jedne brze
kontre, ali je još uvek gubila sa dva gola razlike.

Siniša je pokrivao levu stranu polovine terena.

Iako nikakve akcije tuda nisu išle, on je očito bio u
euforičnom raspoloženju jer je dobio priliku DA BUDE u igri,
na travnatom tepihu; razvukao je osmeh od uva do uva, dok mu je
otac mahao sa tribine.

U samoj završnici Sinišina ekipa je opet postigla gol, dakle,
gubila je samo sa 4 : 3 !
Sada, sa jednim golom u minusu, smešila im se prilika za
eventualno izjednačenje u zaustavnom vremenu od 5 minuta.

I zaista, dosudjen je penal za Sinišin tim i dečaci su stali da
se pogadjaju ko će ga izvesti.

Pade ideja da puca Siniša, ali uz veliki rizik da izgube
utakmicu !?
Na opšte iznenađenje - Siniši je ipak data lopta !
Svi su znali da je to bila nemoguća misija, jer Siniša nije ni
umeo pravilno da šutira, a kamo li da pogodi okvir gola i da
prevari golmana.

Ipak, kad je Siniša stao iza lopte, protivnički golman je,
shvativši da Sinišina ekipa svesno reskira poraz radi tog
jednog jedinstvenog trenutka u Sinišinom životu, odlučio da
se baci u pogrešnu stranu kako bi lopta ipak ušla u mrežu.

Siniša je uzeo zalet, zamahnuo i ... traljavo zakačio loptu,
koja je polako krenula ka suprotnoj stativi.

Utakmica bi u ovom trenutku bila praktično rešena, jer je lopta
bila spora i većina protivničkih igrača bi je mogla susti
Medjutim, i oni su se kretali sasvim lagano, pa svi gledaoci
povikaše:
"Siniša, Siniša, trči za njom, Siniša, trči, stigni je,
stigni !!! Trči, trči, i ćušni je u mrežu !!!
Nikada pre u svom životu Siniša nije toliko brzo trčao, uspeo
je, na jedvite jade, da stigne do nje pre nego što je završila
u gol-autu.

Doteturao se i širom otvorenih očiju, zadihan, upitnog pogleda,
zastao da vidi šta će dalje

Svi graknuše: "Šutni je, šutni je u gol !!!

Uhvativši dah, Siniša je vidno potresen, naprežući zadnje
snage, kao u nekom delirijumu, magnovenju, nekako umirio loptu,
zahvatio je unutrašnjom stranom stopala i ... i smestio je u
mrežu !!!

Muk, ... , a onda provala ... prasak - svi skočiše:

"Siniša, Siniša, bravo, Siniša !!!"

Zajapurenom i preneraženom Siniši priskočiše svi saigrači,
grleći ga, ljubeći ga i slaveći ga kao heroja koji je spasao
svoj tim od poraza.

"Tog dana ...", okončavajući svoju priču s drhtajem u glasu
potreseni otac, dok su mu se suze kotrljale niz lice, "...
dečaci obeju ekipa doneli su komadić prave ljubavi i humanosti
u ovaj svet".

Siniša nije preživeo do sledećeg leta.

Umro je još iste zime, nikada ne zaboravivši da je bio heroj,
da je zbog toga njegov otac bio presrećan i pamteći kako je
svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga
plačući od sreće!

* * *
A SAD, MALI DODATAK OVOJ PRIČI:

Svi šaljemo i prosledjujemo stotine viceva, smešnih poruka,
gegova i spotova putem e-maila, onako rutinski, bez
razmišljanja, a kada dođe do toga da pošaljemo poruke o
životnim izborima, tu oklevamo ...
Nasilje, vulgarnosti, bizarnostii i česte opscesnosti slobodno
prolaze i kolaju "Cyberspace"-om, ali javna rasprava o
uljudnosti najčešće i ne stiže u naše škole, ni na naša
radna mesta. Šteta.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline NightHawk69
Srbija, Jablanički okrug, Leskovac



Blogovi: tagovi