Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
saki83 blog

O potrebi stalnog pričešćivanja III

св. Никодим Светогорац и св. Макарије Коринтски


ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ
СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски

У то да је Тајна Божанског Причешћа велика и страшна и да захтева свети и чисти живот – не сумња нико. Сама реч “свети” има много значења. Свет је само Бог, јер поседује природну светост, а не задобијену. Људи, удостојивши се светог Крштења, добијају светост по Причести Светом Богу. И називају се светима, јер су добили освећење благодаћу Светог Духа рођењем Одозго. Поред свега тога они увек добијају освећење од Божанских Тајни, јер се причешћују Светим Телом и Крвљу нашег Господа. И што се више приближавају Богу захваљујући испуњавању Владикиних заповести, толико освећенији иду ка савршенству. Колико се напротив они удаљују од Бога због остављања заповести, толико више се лишавају освећења, постајући робови страсти, и зло у њима се повећава. Јер зло није ништа друго, него лишавање добра.

Дакле, тај ко се удостојио рођења од Светог Духа, нема никакве препреке да се назове светим, а сагласно томе – света чеда Светог Бога по благодати су удостојена честог причешћивања Божанским Даровима. Зато и Божанствени Златоуст каже: “Свети Дарови треба да се дају светима, а не порочнима и нечистима”47. Желећи да покаже границу светости, он каже: “Да не приступи Причешћу нико од грешних. Иако, опростите нећу рећи “нико од грешних”, јер ћу прво себе удаљити од Божанске Трпезе, али ћу боље рећи овако: “Нико ко и даље продужава да чини грехе – нека не приступа”. Знам да смо сви ми достојни казне и да нико не може да се похвали чистим срцем. Али није невоља у томе што ми немамо чисто срце, већ у томе што немајући чисто срце не приступамо Ономе, Ко може да га учини чистим”48.

А Теодорит каже: “Међу онима који се причешћују Божанским Тајнама, неки се причешћују Христом као Агнецом – ти, који су задобили савршену врлину, а други као испаштаоци туђих грехова – ти, који се покајањем очишћују од порока греха”49. Иако они који нам приговарају сматрају да само савршени могу да се причешћују, Божанствени Оци не захтевају савршенство од причасника, већ исправљање живота кроз покајање. Јер као што у овом видљивом свету нема човека једног те истог узраста, тако и у духовном свету Цркве постоје различита стања људи, сагласно Причи о семену (погл.Мт.13, ). И ако саврешни приносе Богу – стоструко, средњи – 60, а почетници – 30, то јест свако по својој моћи. И нико не бива одбачен од Бога јер није принео стоструко.

Само ако добро поразмислимо, схватићемо зашто је некоме немогуће да постигне саврсенство без непрестаног причешћивања Светим Тајнама, јер без њега не може задобити љубав, а без љубави не може задобити послушање Владикиним заповестима, а без послушања се не може постићи савршенство. Како каже премудри Соломон: “Почетак премудрости је најискренија жеља за учењем, а брига за учење је – љубав, љубав је – чување њених закона, а поштовање закона је – залог бесмртности, а бесмртност приближава Богу, јер жеља за премудрошћу води ка Царству” (Прем.6, 17-20), Царству Небеском. Зато и свети ава Аполос, знајући да је Божанско Причешће сила која производи Божанску љубав, убрајајући га у заповест љубави, каже: “На те две заповести, то је јест на честом Причешћу и на љубави према ближњему, пише Закон и Пророци” (погл.Мт.22, 40).

Али да ли постоји потреба да се много говори? Да ли они који нам приговарају сматрају да треба да се причешћујемо једном у четрдесет дана као савршени или као грешници или несавршени? Ако се причешћујемо као савршени, онда треба да се причешћујемо чешће, према њиховим речима, а ако се причешћујемо као несавршени – треба да се чешће причешћујемо како би постали савршени, како смо претходно рекли.
Јер ако дете не може да израсте у одраслог човека без телесне хране, тим пре душа не може да постигне савршенство без духовне хране. Мудраци кажу да се на детету виде три ствари: прво, само дете које се храни, друго, чиме се храни, и треће, шта га храни. И то чиме се он храни је – хранљива срж;то што га храни је – душевно тело; а чиме се оно храни је – храна. Тако каже Гаврило Филаделфијски, бива и у духовном рађању: “Онај који се храни је - крштени, поново рођен човек; то чиме се он храни су –Пречисте Тајне; а онај који храни је – Божанска Благодат, која те Тајне претвара у Тело и Крв нашег Спаситеља”. Зато Василије Велики каже, да тај ко се поново родио Крштењем, треба убудуће да се храни Причешћем Божанским Тајнама50. Ако се они причешћују као грешници, онда не треба ниједном да се причешћују у току четрдесет дана, па ниједном у години, како каже златоглагољиви Јован: “Како онај који има чисту савест треба да се причешћује сваки дан, тако и ономе који пребива у гресима и притом се не каје није безопасно да се причешћује ни на празник. Али ако се причешћујемо и једном годишње, то нас не избавља од наших грехова ако недостојно приступамо. Напротив, то нас још и више осуђује, јер иако приступамо само једном, ми и тада приступамо нечисто. Зато вас све молим: не приступајте Божанским тајнама само због празника”51.

И на другом месту он пише: “Пошто свештеници не могу да знају све грешнике и те који се недостојно причешћују Тајнама, Бог их често разобличује и предаје сатани. Због тога су они некад болесни, изложени сплеткама, невољама и несрећама, и томе сличном. И зато Павле указује, говорећи: “Зато су међу вама многи слаби и болесни и доста их умиру” (1Кор.11, 30).

“Како, - кажете ви мени, - бива то ако се ми причешћујемо само једном годишње?” Невоља је у томе што ми одређујемо удостојенсот за Причешће не према чистим помислима, већ временским периодом, и по томе што ти сматраш благочешћем ретко приступање Тајнама, не знајући да чак иако једном приступиш Светињама чиниш себи штету, а ако се достојно причешћујес па чак и често – задобијаш спасење.

Смелост се не састоји у томе да се приступа често, нити у томе да се приступа недостојно, - чак и ако се неко причешћује само једном годишње. Ми смо толико безумни и проклети, да чинећи хиљаде грехова у току године, не бринемо о томе да их исповедимо. И притом ми сматрамо, да нам је довољно да се не осмелимо да се често причешћујемо и да се самим тим не односимо понижавајуће према Телу Христовом.

Тако расуђујући, ми не схватамо да су и они који су разапели Христа – разапели Га само једном. Али да ли је грех због само једног пута мањи? И Јуда је једном издао Господа. Зар га је то спасло? Због чега ми то дело меримо временом? Мерило времена за Причешће треба да нам буде чиста савест”52.

И опет: “Кога да похвалимо? Оне који се само једном причешћују? Или оне који се често причешћују? Или оне који се ретко причешћују? Ни једне од поменутих. Већ оне који приступају са чистом савешћу, и чиста срца, и који воде беспрекоран живот. Такви нека увек приступају, а они који нису такви – никад. Јер приступају себи на суд и осуду, и муку и казну”53.

Али ти благословени не знају зашто се од оних који се причешћују захтева ангелски живот. То да свако ко се крстио и поново родио светим Крштењем, даје обећање да ће живети Ангелским животом – то је јасно, јер он принуђава себе колико може, испуњавајући Владикине заповести, на шта је и призван. То и јесте особина Ангелских чинова – да увек испуњавају Божанске заповести. Јер крштени и они који испуњавају Божанске заповести нису далеко од Ангелског живота. И још и због тога што се они труде да сачувају ту телесну чистоту бесплотних Ангела, по речима Апостола који каже: “Јер је наше живљење на небесима” (Фил.3, 20). То јест наш хришћански живот је – небески и ангелски. Али и Божанствени Златоуст каже: “Привуцимо к себи непобедиву помоћ Светог Духа поштујући заповести. И тада ни у чему нећемо бити мањи од Ангела”54. И још једном: “Онај који се спасава задобија двоструку благодат: он и оживотворава своју душу и постаје као птица, која лети небеским сводом”55.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: