Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
NAGIBAGI blog

Još niste upoznali Mišu Tumbasa?!

Miša je čovek koji je mladost, prošlost, sadašnjost, ma, ceo svoj život, posvetio Partizanu.

Pisao sam u ovim blogovima o majstorima sporta, koji su nam, osim veštine, podarili nesebično i srce i dušu. Pisao sam o onima koji su umeli da naprave vic i fazon u toku utakmice, koji su umeli i da se potuku, kako bi zaštitili ponos i čast, koji su postizali nezaboravne, a primali smešne golove. Bilo je reči i o ljudima sa druge strane kamere, koji su nam emotivno i impulsivno prenosili dešavanja sa terena. Sve su to bili ljudi koji su "iskakali" iz šablona, i koji nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. Pa voleli ih Vi ili ne.

Danas opet pišem o jednoj sasvim originalnoj ličnosti. Radi se o navijaču, a ne o sportisti. Možda bih ga i zaboravio, da me nije podsetio drug i upitao:
"Nadam se da on zaslužuje jedan tekst?"

Zaslužuje, nego šta! Jedino se bojim da ovaj tekst ne uspe da dočara ludilo i atmosferu koje pravi naš junak. Jer, njega treba videti! Ovo je svojevrsni omaž Miši Tumbasu, alijas Miši Baskuzu...

Ko je bar jednom gledao neku od utakmica FK Partizan, mogao je da zapazi ovu neobičnu ličnost. Miša je čovek koji je mladost, prošlost, sadašnjost, ma, ceo svoj život, posvetio Partizanu. Kosa ga je odavno napustila, krasi ga oveći "pivski" stomak, kao i glas, bolje reći urlik, prodorniji od brodske sirene. Nije baš reprezentativnog izgleda, niti manira, ali to nesavršenstvo njemu daje poseban navijački šarm. Odavno je postao šoumen i legenda. Pored njega na tribinama, nijedna utakmica nije dosadna. On viče, urla, poziva i proziva, svlači se i oblači, traži turu piva, gleda "večiti derbi", ali mu nisu strani ni turniri osnovnih škola u rukometu.
Utakmice posmatra sa istočne tribine. Nema šanse da ga ne čujete. On nema mira tokom meča. Mobilniji je od ekipa hitne pomoći, čas je na ogradi, čas na vrhu tribine, čas prema južnoj, a čas prema severnoj tribini. I da, skoro uvek ima neki od crno-belih rekvizita na sebi, a baš uvek poseduje i najlonsku kesu, od koje se ne odvaja.

Ne znam da li iko zna kada je Miša počeo da posmatra utakmice Partizana? Jer, on je oduvek tamo. Deo kluba, deo stadiona, deo navijača. Stadion nije jedino mesto gde ga možete sresti. Miša redovno prati sve sportske discipline u kojima nastupa njegov voljeni klub. Pa tako, možete ga sresti i u "Pioniru", i u "Šumicama", i na hokeju, i na ženskoj košarci. Mnogima je nepoznato njegovo prebivalište, ali s obzirom na broj sportskih događaja koje on isprati u toku jednog dana, najbliže je istini da on, praktično, i nema mesto stalnog boravka. Najpreciznije je reći da je njegova kuća Partizan, ma gde on bio. Miša je čovek koji voli Partizan bez ostatka. Kada ga vidite, shvatite šta je fanatik.

Ostali su zabeleženi mnogi od njegovih "bisera". Neki deluju toliko nestvarno, ali znajući Mišu Tumbasa, nema nikakve sumnje u istinitost tih akcija.
Golmani su mu "slaba tačka" i prema njima gaji posebne simpatije. Da li zato što su najbliži njegovoj poziciji na istočnoj tribini...
Ostali su zauvek u sećanju njegovi povici Fahrudinu Omeroviću: "Omereeeee, plati pivooooo!"
Ivica Kralj je igrač koji je nebrojeno puta darivao dres Miši, ali nije jedini. Na utakmici između Obilića i Bajerna, već davne 1998, Miša je stalno dozivao slavnog Đovani Elbera, koji ga je prilikom izlaska sa terena pozvao i pravo u ruke dao dres bavarskog kluba. Scena zabeležena kamerama RTS-a.

U drugom poluvremenu utakmice između Partizana i moldavskog Šerifa, naš junak je proveo dobrih deset minuta dozivajući moldavskog čuvara mreže: "Gooolmaneeee!"
Zaboravio je samo jednu sitnicu, da golman nije mogao da razume srpski. Ipak, pošto je na tom delu terena bio igrač najbliži tribini, i on je ubrzo shvatio da su pozivi upućeni njemu.

Desi se Miši da napravi malu zabunu sa imenima svojih ljubimaca, pa je tako Lotar Mateus na jednom od prvih treninga u Partizanu doživeo da ga Miša prekrsti u Jirgena Klinsmana! Uopšte, imena stranih igrača u Partizanu uvek su mu bila nezgodna. Obiora Odita je postao u Mišinom izvođenju Dabriola Ogita, a Ifeani Emeghara znan kao Metekara.

Jedan događaj iz 2002. godine zaslužuje poseban pasus. U Beogradu se igrao vaterpolo FINA Kup. Prvo veliko takmičenje posle godina rata, bede i izolacije. Sjajna prilika da se na tribinama bazena na Tašmajdanu okupi politički vrh, kao i ekonomski "krem", oličen u brojnim "bizmismenima" i tajkunima. Bilo je, međutim, i dosta onih koje bih slobodno mogao nazvati "fensi šljamom" ili "džet-set budalama", ljudi kojima je jedina svrha postojanja da budu viđeni. Uglavnom, mnogi istinski ljubitelji vaterpola ostali su uskraćeni za ulaznice. Mnogi, ali ne i Miša. Već sa prvim kadrovima kamere RTS-a, začuo se taj dobro poznati vokal koji je parao nebo nad Tašmajdanom:
"Dačoooo, javi seeeee... Trbooooo..." I tako dobar deo utakmice.
Uživao sam gledajući kako jedan čovek sa margina društva kvari doživljaj nabeđenim veličinama i skorojevićima.

Ono što je nezaobilazna tačka ove navijačke legende na skoro svakoj utakmici, je svojevrsni strip-tiz šou. Znam, nije lepo pominjati, a posebno nije lepo videti čoveka koji u sred utakmice skida sve sa sebe. Ali, to je Miša. Nije malo onih koje je naš junak sablaznio skidajući sa sebe i poslednji komad odeće. Tu vrstu inspiracije Miša dobija naročito kada su na programu utakmice protiv Crvene zvezde. Kakav obzir, kakvi maniri... Kad proključa u njemu netrpeljivost prema rivalu, ništa mu nije strano. I pored toga, svojom pojavom on izaziva simpatije i navijača koji nisu naklonjeni crno-beloj boji. Kada se začuje taj urlik, nema onoga koji ostaje ravnodušan.

Viđen je i na tenisu, kako grli Janka Tipsarevića posle pobede tenisera Partizana nad Crvenom zvezdom. E, sad, Miša i "beli sport"... Verujem da ga ućutkuju svakih deset sekundi. Mogu ga zamisliti na Vimbldonu kako pravi sprdnju, dok ga oficijelni spiker preko razglasa opominje: "Quiet, please!"

O vansportskim aktivnostima Miše Tumbasa dovoljno je reći samo jednu reč - Metalika. Pred koncert ovog planetarno popularnog benda na Stadionu Partizana, gle čuda, u blizini se zadesio i Miša, jer on je uvek blizu bilo čega što ima bilo kakve veze s Partizanom. Pa makar ta veza bila samo mesto gde se koncert održava. Kamera je zabeležila i njegovu izjavu, pa smo saznali i kako je "Metalika moj dobar drugar!"
Tako su se priče o bravurama Miše Tumbasa proširile daleko van granica Srbije. Što se glavnog grada tiče, on je odavno postao beogradska legenda. Odavno postoje transparenti i pesme posvećene njemu. Čak i jedan internet sajt posvećen njegovom liku i delu.

Ipak, možda je najbizarniji događaj vezan za Mišu Tumbasa onaj u kojem je naš junak u svoj šou uključio i dežurnu ekipu hitne pomoći na Stadionu Partizana. Naime, iznenada mu je "pozlilo" za vreme utakmice, te su ga gledaoci prebacili na atletsku stazu, kako bi mu doktori ukazali pomoć. Ne lezi vraže, Miša se u tom momentu pridigao, otrgao doktorima i počeo da trči atletskom stazom, praveći sprdnju od svega.

Dok pišem ove redove, razmišljam o sutrašnjoj utakmici Partizana u Zemunu. Ne sumnjam da će Kralj istočne tribine biti u Gornjoj varoši. Pitanje je samo kakvu će tačku spremiti. A već posle toga, neki, samo njemu znani putevi, odvešće ga u neki sasvim drugi deo grada. U Humsku ulicu, na Banjicu, Vračar, Banovo brdo...

Neizvesna je budućnost srpskog fudbala. Velike su nade u bolje sutra, ali veliko je i nasleđe nebrige i javašluka iz prošlosti. Ambicije Partizana, kao velikog kluba, su da napravi snažan prodor u Evropu. Voleo bih da to postane realnost, bez obzira na trenutne probleme. Ipak, u jedno budite sigurni. Igrao Partizan Ligu šampiona ili tavorio u domaćem prvenstvu, igrao na novom, ultra-modernom stadionu ili i dalje u ovom Hramu fudbala u Humskoj, znam da će, bez obzira na sve, jedan čovek uvek biti prisutan. Biće nekih novih Omera i Ivica kojima će tražiti da mu plate pivo, nijedna zima neće biti dovoljno hladna da se on ne bi skinuo bar do pojasa, uvek će u svečanoj loži biti neko ko mu nije po volji, pa će ga častiti sa "jajarooooo!"

Jer, bez Miše Tumbasa bi ovaj naš fudbal bio siromašniji. Pa voleli ga vi, ili ne...



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline NAGIBAGI (24)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova