Koji je smisao trenda? Da li je trend postao zaljubiti se ili ne? Ili se jednostavno možemo zaljubiti u trend? Zna se desiti…

Odavno je sva ta priča počela voditi veliku ulogu u našim životima. Možda bolje zvuči bitku u našim mislima, neretko u srcima. Kako se sada tako nešto uopšte može povezati? Ne znam, ali je tako.

Prvi korak je bio muško-ženska prijateljstva. Nedugo nakon, ona su postala tema svakog modnog časopisa ili slično, a da ne govorim tema svake kafe sa prijateljicom .Kako završe ta prijateljstva i da li ostaju zauvek prijateljstva je od osobe do osobe. Sve u svemu, trend je lansiran, mi zagrizli.

Međutim, sve bi to bilo u redu da se nisu poremetili odnosi muškarca i žene pa su se neka pravila u vezama drastično promijenila. Zašto? Pravila su izvedena iz ravnopravnosti i to bi trebalo zadovoljiti odgovor. U redu je ravnopravnost, više nego u redu ali jednakost? Eh tu smo već izgubili svaki pojam. Jednakost u vezi često nas dovodi upravo do onih situacija za koje kažemo da bismo ih rado preskočili, jer se vremenom zapetljamo u obavezama i gledajući ih kroz oči jednakosti zaboravimo šta je ispravno raditi u skladu s našim polom, a šta ne.

Izgleda da smo ono old fashion bukvalno shvatili kao OLD.

Mi smo takav narod koji prihvata sve u cilju trenda. Ipak se pokazalo da najteže podnosimo one priče ko će kome prići i slično.. Pa zar se o takvoj stvari treba raspravljati? Zar su se toliko pomešale uloge da je to pitanje uopšte prisutno? Kakav je to uopšte muškarac kojem devojka mora da priđe? A kakva je to devojka kojoj takav gest ne godi, nego se odvaži biti “muško u vezi”? O tome ja pričam.

Mnogi to već rade pa…Ostaje prilagoditi se. Ali da li se svi želimo prilagoditi? Jedno je prilagoditi se globalnim stvarima koje dolaze s vremenom, drugo je dozvoliti da nam jedna izopačena nacija namece totalno drugačiji način života.

Prevod, nešto što je nekada važilo za romantiku i slično, su brutalno zamenile situacije koje više pokazuju nego skrivaju, pritom zanemarujući činjenicu da je prvi utisak najbitniji. A onaj utisak koji se u takvim situacijama ostavlja…

Toga je uvek bilo, uvek će biti. Šteta , nekada je samo “bilo toga”, a danas je “to to”.

Ipak postoji jedna stvar, jedna stvar koja se još uvek ceni, pa čak i u ovom svetu. Biti drugačiji. Drugačiji od svega ovoga. Ponekad mi je drago što su stvari otišle ovako daleko, jer onda oni drugačiji ne bi imali priliku da se ističu, u pozitivnom smislu.