Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
PREDRAGO blog

Rasprostranjenost

U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obični" smuđ, Stizostedion lucioperca. Verovatno je nastao u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar Stizostedion volgensis koji isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don, Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4kg. Mnogi naši ribolovci imaju problema oko razlikovanja "naše" dve vrste smuđa. Evo i nekoliko osnovnih karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikuju:

Stizostedion lucioperca-smuđ

Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta su uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izraženi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti.

Stizostedion volgensis -smuđ kamenjar

Zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već samo mestemično obrasli krljuštima. Pri vrhu vilica su izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi. U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti.

Aktivnost, mrest

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine kako zimi tako i leti. Optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u vodi za smuđa je oko 6,5mg/l pri temperaturi vode od 20 stepeni. Prema ovim vrednostima smuđ je otporan na visoke temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deficit kiseonika. Tokom zime je aktivan tokom celog dana, pretežno u priobalju, naročito ako mu vodostaj to omogućava. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, u reci na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2m/s. U jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 17m. Mresni supstrat je šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, pažljivo očišćenim. Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na 1m rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni polozaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do mresnog čina, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispuštaju celokupnu količinu i mleča i ikre. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da vodi brigu o ikri.

Ishrana

Od mresta (kod nas se to dešava od polovine aprila do polovine maja, pri temperaturi od bar 8 stepeni, obično pri 12 stepeni) do jeseni, mladi smuđ se ne hrani isključivo ribom. Prva hrana mlađi je zooplankton, da bi zatim mladi smuđevi prešli na ishranu bezkičmenjacima dna. Tek sa porastom, polako, mlađ riba uzima učešće u "dijeti" smuđa. Prema različitim autorima, dužine pri kojima smuđ prelazi isključivo na ishranu ribom, se razlikuju: neki navode 12cm, a drugi 20cm. Životni vek smuđa je 17 godina. Tipična hrana smuđa su bodorka (Rutilus rutilus), balavac (Gymnocephalus cernua) i grgeč (Perca fluviatilis). Poznat je i kanibalizam, tj. ishrana sitnijim pripadnicima sopstvene vrste. U proleće, smuđevi, posebno sitniji primerci, rado uzimaju i gliste i krupnije puževe.

Status

Zbog vrlo dobro razvijenog tapetum lucidum sloja sudovnjače oka, smuđ ima sposobnost relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima loše osvetljenosti (sumrak i zora). Pri tom, on lovi plen i u otvorenoj vodi, i pri dnu, i u delovima pod vegetacijom ili pod kršom od granja. Najizrazitiju aktivnost leti pokazuje u zoru, dok zimi jede i u zoru i u sumrak. Zanimljivo je da se po pravilu, ne hrani iole intenzivno tokom sredine noći kad je svetlosni intenzitet na minimumu, niti tokom vedrih, sunčanih dana, kad je svetlo izrazito jako. Smuđ progoni plen "iz dubine" gde boravi čak i kad je uz samu obalu. Ne progoni ga dugo, niti do same površine, i retko se baca po površini vode. Napad smuđa prepoznaje se po hitrom begu sitne ribe pod površinom, zrakasto od mesta sa koga on napada. To je posebno lako uočljivo ako je dubina velika, a mesto sa koga on kreće u napad je dno u slobodnoj vodi. Nakon uzimanja plena, okreće ga u ustima prvo postrance, a zatim, s repa tako ga gutajući. Prema broju riba u želucu, smuđ je najaktivniji u proleće i u jesen, dok je leti znatno lenji. Kad je visoka voda treba ga tražiti u većoj dubini u priobalju pod potopljenim vrbama tokom većeg dela dana, a to je obično sa proleća i sa jeseni. Kad je voda niska, vredi ga čekati uveče, iza prepreka koje prave limane i oko rtova.

 



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline PREDRAGO (34)
Srbija, Beograd, Obrenovac



Blogovi: tagovi
nema tagova