Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
latra blog

MALI PRINC...tajanstvena je zemlja suza....

...........

Osećao sam se veoma nespretan. Nisam znao kako da mu pridjem, kako da mu se približim. Tajanstvena je zemlja suza......

VII

Petog dana, opet zahvaljujući ovci, tajna života malog princa bila mi je rasvetljena. Zapitao me je iznenada, bez uvoda, kao o nečem o čem je dugo ćutke razmišljao:

Ako ovca jede šiblje, znači da jede isto tako i cveće?

Ovca jede sve na šta naidje.

Čak i cveće sa trnjem?

Da, čak i cveće sa trnjem.

Čemu onda služi trnje?

Nisam znao. Bio sam tada vrlo zauzet pokušavajući da odvrnem neki jako zavrnut klin na mom motoru. Bio sam veoma zabrinut jer mi je kvar počeo da izgleda sasvim ozbiljan, a pijaća voda koja je nestajala ulivala mi je strah od najgoreg.

Čemu služi trnje?

Mali princ nije nikada odustajao od pitanja koje bi jednom postavio. Klin me je ljutio, te sam mu odgovorio prvo što mi je palo napamet:

Trnje ne služi ničemu, to je čista pakost od strane cveća!

Ah!

Ali, posle kratkog ćutanja dobaci mi gotovo ozlojedjeno:

Ne verujem ti! Cveće je slabo. Ono je bezazleno. Ono se obezbedjuje kako zna. Veruje da je strašno sa svojim trnjem...

Nisam ništa odgovorio. Tog trenutka mislio sam: »Ako se ovaj klin bude i dalje opirao, izbiću ga jednim udarcem čekića«. Mali princ me ponovo prekide u razmišljanju:

A da li ti misliš da cveće...

Ne! Ne! Ništa ja ne mislim! Odgovorio sam prvo što mi je palo na pamet. Ja sam zauzet ozbiljnim stvarima!

Pogleda me preneraženo.

Ozbiljnim stvarima!

Video me je, sa čekićem u ruci i prstima crnim od kolomaza, nagnutog nad predmet koji mu je izgledao vrlo ružan.

Govoriš kao odrasle osobe!

Malo sam se zastideo. Ali, on nemilosrdno nastavi:

Ti sve brkaš... sve si smešao!

Bio je zaista veoma ljut. Zatresao je glavom a njegova zlatna kosa lepršala je na vetru:

Poznajem planetu na kojoj živi neki crveni debeljko. Nikad nije pomirisao cvet. Nikad nije pogledao zvezdu. Nikad nije nikoa voleo. Nikad ništa drugo nije radio, samo je računao... I po ceo dan ponavlja kao i ti: »Ja sam ozbiljan čovek! Ja sam ozbiljan čovek!« i pri tom se sav nadima od ponosa. Ali to nije čovek, to je pečurka.

Šta?

Pečurka!

Mali princ je sad bio bled od besa.

Milionima godina cveće stvara trnje. Milionima godina ovce ipak jedu cveće. Zar nije ozbiljno ako pokušamo da shvatimo zašto se cveće toliko trudi da stvori trnje koje ničemu ne služi. Zar nije važan rat izmedju ovaca i cveća? zar to nije ozbiljnije i važnije od računa nekog crvenog debeljka? I ako ja poznajem jedan jedinstveni cvet, koga nema nigde sem na mojoj planeti, i koji jedna mala ovcamože da uništi u jednom trenu, prosto tako, jednog jutra, čak i ne shvatajući šta čini, zar to nije važno!

On pocrvene, zatim nastavi:

Ako neko voli jedan cvet koji postoji samo na jednoj medju milionima zvezda, to je dovoljno da bude srećan kada ih posmatra. On kaže sebi: »Moj cvet je negde tamo...« Ali ako ovca pojede cvet, to je za njega kao da su se odjednom sve zvezde ugasile. I zar to nije važno!

Nije mogao više ništa da kaže. Iznenada je zajecao. Noć se spustila. Bacio sam alat. ije mi više bilo stalo do mog čekića, do klina, do žedji i smrti. Na jednoj zvezdi, na jednoj planeti, na mojoj, na Zemlji, postojao je jedan mali princ koga je trebalo utešiti. Uzeo sam ga u naručje. Ljuškao sam ga. Govorio sam mu: »Cvet koji voliš nije u opasnosti... Nacrtaću tvojoj ovci brnjicu... Nacrtaću tvome cvetu oklop... Ja...« Nisam više znao šta da kažem. Osećao sam se veoma nespretan. Nisam znao kako da mu pridjem, kako da mu se približim. Tajanstvena je zemlja suza.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: